“Čovek koji je uterivao strah u kosti i Srbima i Albancima”

Ovaj događaj pokrenuo je spekulacije o tome u kom će se pravcu kretati dijalog Beograda i Prištine i šta će se desiti sa taksama na srpske proizvode na Kosovu. Dok je sam Haradinaj kazao kako podnosi ostavku jer “u Hag ne ide premijer, nego Ramuš Haradinaj”, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ovaj njegov potez ocenio je kao “politički trik”. U Hag je, ističe RTS, ponovo pozvan dan nakon što je njegov brat zadržan na bečkom aerodromu. 

 

Kada je 2017. po drugi put postao premijer Kosova, Haradinaj je  naglasio da će “dostojanstvo i poštovanje” biti njegov moto za sve na Kosovu. A neopozivu ostavku na funkciju premijera Kosova prvi put je podneo 2005. godine, svega 100 dana od imenovanja na to mesto. Tada se dobrovoljno predao Haškom tribunalu zbog optužbi za ratne zločine u vreme dok je bio zapovednik OVK u “operativnoj zoni Dukađin”. 

 

Iako je, kako je pisao nedeljnik ”Vreme” 2005. godine, potpisao i primio optužnicu, izjavio je da je nevin i da je “međunarodna zajednica napravila veliku grešku kada je stvorila Haški tribunal, koji se na isti način odnosi prema borcima za nezavisnost i prema agresorima koji su uništili čitave nacije i pretvorili region u ruševine”. Haški tribunal je, navodi se dalje u “Vremenu”, još 1999. najavio je da će se protiv Haradinaja voditi istraga.  

 

Optužnica je sadržana u 37 tačaka, sudilo mu se zbog zločina protiv čovečnosti, progona, nehumanih dela, uništavanja imovine, silovanja, deportacije i ubijanje srpskog i drugog nealbanskog stanovništva od 1. marta do 30. septembra 1998. godine u operativnoj zoni Dukađin bivše OVK. Toj operativnoj zoni pripadali su Peć, Dečani, Đakovica, kao i delovi opština Istok i Klina. Nakon tri meseca, pušten je na privremenu slobodu 6. juna 2005. godine.

 

Tri godine nakon optužbi za ratne zločine, odnosno “okrutno postupanje, mučenje i ubistva u improvizovanim logorima”,  oslobođen je zbog nedostatka dokaza. Ponovo mu se sudilo 2010. godine i to zbog zastrašivanja svedoka, a 2012. je oslobođen svih tačaka optužnice. Ova dva suđenja, navodi RTS, obeležio je problem zaštite svedoka na šta su ukazivali tužioci Haškog tribunala, kao i smrt pojedinih svedoka.

 

Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić rekla je da je Haradinaj 2012. oslobođen zbog loših dokaza tužilaštva i slabe zaštite svedoka. Tada je podsetila i na izjavu č2srpskog tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića da je 19 potencijalnih svedoka za slučaj “Haradinaj” ubijeno, zbog čega je “potrebna analiza kako bi se utvrdilo u koliko rizičnoj poziciji su bili potencijalni svedoci”. Međutim, iz haškog tužilaštva je demantovano da su potencijalni svedoci ubijeni.

 

 

Posle 2005. Haradinaj je hapšen po poternici iz Srbije dva puta – u Sloveniji 2015. i u Francuskoj 2017. godine. Nakon što je početkom januara 2017. uhapšen na švajcarsko-francuskoj granici, Apelacioni sud u Kolmaru ga je oslobodio odbijanjem zahteva Srbije za njegovu ekstradiciju. Te godine u septembru izabran je za predsednika Vlade Kosova, a za njegov izbor su glasali i poslanici Srpske liste.

 

Inače, vlasti u Srbiji podigle su protiv Haradinaja 108 krivičnih prijava. Tereti se za krivična dela terorizma, udruživanja radi neprijateljske delatnosti i ubijanja nekoliko desetina srpskih civila, čija su tela pronađena u Radonjićkom jezeru, nedaleko od Glođana, krajem 1998. godine. Ronioci su, tvrde srpski izvori, iz jezera izvadili oko 40 tela, a svega petnaestak je dospelo na obdukciju jer je reka odnela ostala.

 

Ramuš Haradinaj je rođen u Glođanu kod Dečana 1968. godine. Po završetku srednje škole bio je u Jugoslovenskoj narodnoj armiji, koju je odslužio 1989. godine. Nakon suđenja zbog navodnog učešća na demonstracijama na Kosovu 1991. godine odlazi u Švajcarsku, gde je ranije radio preko leta i pridružio se “Narodnom pokretu Kosova”, iz koga je kasnije nastala OVK. 

 

Kako “Vreme” navodi u svom tekstu, u Švajcarskoj je radio kao izbacivač u diskotekama, dok je on sam isticao da je u Švajcarskoj “trenirao kung-fu i vredno radio”. Za znanja koja je stekao iz vojne doktrine zaslužni su, kako se ističe, švajcarski vojnici. U Haradinajevoj biografiji jedna od nerazjašnjenih “epizoda” su “treninzi u Francuskoj”. Navodno je u Albaniji 1996. završio obuku i učestvovao u stvaranju terorističkih baza u gradovima Kuks i Tropoja.

 

Ističe se da je organizovao ilegalni kanal za šverc oružja iz Albanije grupi pobunjenika “Dukađin” na Kosovu 1994. godine, a da su njegova braća Ljuan i Škeljzen bili umešani. Njih su kasnije, kako se tvrdi, u toku sukoba ubile srpske snage bezbednosti, a  sam Ramuš Haradinaj bio je ranjen dva puta.

 

„Još kao dete postao sam svestan da je rešenje albanskog i kosovskog pitanja moguće samo silom. Od malih nogu spremao sam se za obračun sa Srbima, a u OVK sam stupio 1994. godine, kada sam, do zuba naoružan, sa svojim istomišljenicima iz Švajcarske, preko Albanije, stigao na Kosovo“, napisao je Haradinaj u knjizi “Priče o ratu i slobodi”.

 

Bio je lokalni komandant područja oko rodnog sela do sredine 1998, a status ratnog heroja stekao je jer je, navodi se, imao uspehe u borbi protiv srpskih snaga bezbednosti. Dok je bio komandant OVK, kako navodi “Vreme”, “važio je za najokrutnijeg od svih komandanata OVK, čoveka koji je uterivao strah u kosti i Srbima i Albancima”. U pomenutoj knjizi je čak priznao da je „likvidirao srpske policajce, ubijao srpske civile, uklanjao neposlušne Albance“. “Pojedini potčinjeni su mu se divili i videli ga kao jednog od najvećih heroja borbe OVK”, pisalo je “Vreme”. Međutim, u jednom poverljivom izveštaju Kosovske verifikacione misije OEBS-a s početka 1999. godine piše: “On je običan psihopata koji je neretko tukao svoje vojnike kako bi zadržao kakvu-takvu disciplinu”.

 

 

Postao je zamenik komandanta Kosovskog zaštitnog korpusa (KZK) nakon transformacije i demilitarizacije OVK. U to vreme, bio je u krvnoj zavadi sa porodicom Musaj. Grupa od tridesetak pripadnika KZK, nedaleko od Dečana u junu 2000. godine izvršila je napad na tu porodicu. Među ranjenima bio je i Haradinaj koji je američkim avionom prebačen u Nemačku, u vojnu bolnicu. U napadu je ranjen šrapnelima od granate koja je navodno ispaljena iz ručnog bacača. Nakon što je prebačen u bolnicu, piše “Vreme”,  bio je pozvan u SAD da bude gost jednog kongresmena. 

 

Napustio je Kosovski zaštitni korpus i od 2000. godine je na mestu predsednika Alijanse za budućnost Kosova, koalicije koju je formirao od više manjih stranaka i istaknutih političara.  Alijansa je posle rata postala treća najjača politička stranka na Kosovu, a  Haradinaj je postao koalicioni partner Ibrahima Rugove, od koga je dobio mandat da sastavi vladu.

 

“Vreme” podseća da je Haradinaj optuživan da je “sa svojom grupom 4. januara 2003. godine ubio bivšeg kapetana JNA Tahira Zemaja, koji je bio jedan od krunskih svedoka u sudskom procesu protiv Ramuševog brata Dauta”. Zemaj je, navodi se, “bio švercer droge i jedan od osnivača Nacionalne armije Republike Kosovo”.

 

Nekadašnji ministar pravde Vladan Batić često je isticao da je Haškom tribunalu dostavio oko 400.000 dokaza za zločine počinjene nad stanovništvom Kosova, napominjući da je po tim podacima Haradinaj neposredno izvršio 67 ubistava, da je 267 naredio, kao i da je bio naredbodavac za više od 400 otmica srpskih civila, od toga 65 dece. 

 

Inače, Haradinaj ističe da je završio prava na Univerzitetu u Prištini, a nakon toga master studije biznisa na Američkom univerzitetu na Kosovu koji je povezan sa Ročester institutom za tehnologiju u Njujorku. Naglašava da se kosovskim Srbima obraća na srpskom jeziku kako bi im „ukazao poštovanje“.