Funkcionerska kampanja i pre raspisivanja izbora

Parlamentarne i lokalne izbore 2020. godine Srbija dočekuje suočena s opasnošću daljeg izmeštanja polja političke borbe iz institucionalnog okvira. Deo opozicije bojkotuje rad Narodne skupštine još od februara 2019. godine.

Bojkot parlamenta preselio se i u bojkot izbora, koji su proglasile najuticajnije (prema dostupnim istraživanjima javnog mnjenja) opozicione stranke i pokreti, polazeći od ocene da nema uslova za slobodne i poštene izbore.

Međupartijski dijalog, koji je uz posredovanje i podršku organizacija civilnog društva i evropskih parlamentaraca trajao skoro pola godine, nije doveo do dogovora koji bi osigurao učešće svih aktera na izborima. Izbori će se 2020. organizovati u atmosferi daljeg slabljenja demokratije na šta ukazuju poslednja vrednovanja Economist Intelligence Unit i Freedom House.

„Kao misija posmatramo isključivo parlamentarne izbore, odnosno da li su svi politički akteri imali iste uslove da komuniciraju svoje političke ideje. Crta je počela sredinom oktobra da posmatra najuticajnije medije u Srbiji, pet televizija sa nacionalnom pokrivenošću. Rad različitih političkih aktera širom Srbije prati 120 dugoročnih posmatrača. Pokušavamo da pratimo rad administracije, u kojoj meri se funkcioneri bave funkcionerskom kampanjom, da li se zloupotrebljavaju javni resursi u partijske svrhe, pokušavamo kroz razgovore sa građanima da vidimo da li na njih vrše pritisak da izađu ili ne izađu na izbore“, rekao je Raša Nedeljkov, šef posmatračke misije Crte, na Crtinoj konferenciji za medije na kojoj su predstavili prve rezultate posmatranja.

Prema njegovim rečima, na osnovu posmatranja ispostavlja se da je „kampanja krenula pre kampanje“. 

„Do sada smo zabeležili pedesetak slučajeva pritisaka na građane, pre svega da prikupljaju sigurne glasove i najčešće je pritisak bio na sugrađane i sugrađanke koji rade u javnom sektoru. Ti slučajevi su primećeni na teritoriji cele Srbije“, kazao je Nedeljkov.

U ovoj posmatračkoj misiji Crte učestvuje 120 dugoročnih posmatrača, koji obilaze i prate 1051 naselje u Srbiji.

„Metodologija podrazumeva da oni odlaze na teren i obilaze naselja u kojima živi više od 1000 stanovnika. Posmatrači izveštavaju o redovnim aktivnostima političkih aktera i iz vladajuće većine, opozicije, i one koje učestvuje na izborima i one koja je odlučila da bojkotuje izbore. Pratimo i set anomalija koje su bile izražene u prethodnim izbornim ciklusima – funkcionerska kampanja, zloupotreba resursa, potkupljivanje birača kroz humaitarne aktivnosti, pritiske na birače i na političke aktere“, navela je Tamara Branković, koordinatorka istraživačkog tima Crte.

Kada se radi o komunikaciji sa biračima, vlast više komunicira od opozicije – hvale se uspesima partije u prethodnom periodu i daju obećanja šta planiraju da rade, a predstavnici opozicije dva i po puta manje su pristuni na terenu od aktera vladajuće većine.

„U 65% zabeleženih situacija indirektne kupovine glasova, posmatrači Crte su zabeležili jasno istaknuta obeležja stranke, tako što su se aktivisti pojavljivali u promotivnoj odeći stranke, kako u kućama građana, tako i tokom sprovođenja akcija na terenu, ili su obeležja bila jasno istaknuta u drugim formatima, kao što su leci, nalepnice, zastave“, rekla je Branković, dodajući da  su najaktivniji funkcioneri na lokalnom nivou.

Nedeljkov je rekao da je na sajtu crta.rs ostavljena mogućnost građanima da se jave njihovom advokatskom timu u slučaju da trpe pritiske. 

O Vučiću pozitivno, o Đilasu negativno

Od 14. oktobra od kada Crta posmatra izveštavanje medija, na svim televizijama sa nacionalnom pokrivenošću (RTS 1, TV Pink, TV Prva, TV Happy i TV B92), najveću zastupljenost su imali predstavnici vlasti. Njima je pripalo 74.8% ukupnog vremena u programima u kojima su bili zastupljeni svi politički akteri. Opoziciji u bojkotu je pripalo 15.5%, a ostaloj opoziciji 9.7% od ukupnog vremena.

Predstavnici stranaka na vlasti su najčešće prestavljeni u pozitivnom tonu, ređe neutralnom, a najmanje u negativnom. Sa druge strane, predstavnici opozicije u bojkotu su dominantno predstavljeni u negativnom tonu, ređe u neutralnom, a najmanje u pozitivnom tonu. Ostali predstavnici opozicije najčešće su predstavljeni u neutralnom, zatim pozitivnom i najmanje u negativnom tonu.

Od ukupnog vremena na programima televizija sa nacionalnom pokrivenošću, najviše vremena od svih pojedinačnih političkih aktera – čak 38% zauzima Aleksandar Vučić sa ukupno 294 602 sekunde (81 sat). Svi ostali politički predstavnici zajedno, uključujući i predstavnike vlasti i opozicije, zauzimaju 62% ukupnog vremena na programima televizija sa nacionalnom frekvencijom.

Kao najzastupljeniji politički akter, Aleksandar Vučić je i dominantno predstavljen u pozitivnom tonalitetu. Sa gotovo deset puta manjom zastupljenošću sledi premijerka Srbije, Ana Brnabić, koju sledi Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, a zatim i dva predstavnika opozicije, Dragan Đilas i Čedomir Jovanović. Sva tri predstavnika vlasti su predstavljeni najčešće u pozitivnom, a nešto ređe u neutralnom, dok gotovo uopšte nisu predstavljeni u negativnom tonu. Od predstavnika opozicije, Dragan Đilas je predstavljen dominantno u negativnom, a Čedomir Jovanović u neutralnom tonu.

Posmatrajući zastupljenost po tonalitetu i količini vremena opredeljenim za pet najprisutnijih političkih aktera, među pojedinačnim televizijama prednjači televizija Pink koja je najveći deo vremena namenila za Aleksandra Vučića predstavljajući ga najčešće u pozitivnom tonalitetu.

Na drugom mestu na televiziji Pink se nalazi Dragan Đilas, ali za razliku od Vučića, dominantno u negativnom tonu.

I na RTS 1 je Aleksandar Vučić najzastupljeniji politički akter i to najčešće u pozitivnom tonalitetu, a nakon njega slede Ana Brnabić najčešće predstavljena u pozitivnom, zatim Ivica Dačić u neutralnom, te Dragan Đilas u negativnom i Čedomir Jovanović u neutralnom tonalitetu.

Humanitarnim paketima na birače

Period pre raspisivanja kampanje obeležile su brojne situacije u kojima su aktivisti političkih stranaka nastupali iz pozicije humanitarnih radnika. Zarad unapređenja imidža ili u zamenu za siguran glas, politički akteri sprovodili su različite humanitarne aktivnosti namenjene uglavnom najugroženijim kategorijama stanovništva, ali i radne i donatorske akcije u javnim prostorima, udruženjima i institucijama.

U više od 170 situacija stranački aktivisti delili su humanitarne pakete građanima, sprovodili radne akcije sređivanja pešačkih zona, parkova, fasada, deponija, organizovali besplatne programe, lekarske preglede i pružali pomoć u domaćinstvima. Zabeleženo je i da su stranački aktivisti donirali u ovom periodu različita udruženja građana (lovačko, sportsko, vinogradasko, kulturnoumetničko), ali i javne ustanove (osnovne škole, bolnice, vrtić), u vidu novca, tehnike, opreme, ali i građevinskog materijala.

Iako rasprostranjena, stranačka humanitarna delatnost ipak nije u skladu sa zakonima, naglašavaju u Crti. Naime, troškovi koje bi jedna stranka napravila u humanitarne svrhe, nisu u skladu sa Zakonom o finansiranju kampanje.

Ovaj tip aktivnosti dominantno praktikuju stranke vlasti, od kojih su se kao najistaknutiji humanitarni radnici pokazali aktivisti Srpske napredne stranke i to u 92% zabeleženih situacija.

U najvećem broju slučajeva, sprovedene humanitarne aktivnosti predstavljane su javnosti kao donacije pojedinaca, članova stranke ili njenih funkcionera, što samo po sebi ne predstavlja kršenje zakona, za razliku od humanitarnih aktivnosti koje bi, kao takve, bile finansirane direktno sredstvima kojima raspolaže stranka.

 Otvorena promocija stranke je najčešće sprovođena tokom podele humanitarnih paketa (37%) i radnih akcija (27%). S druge strane, zabeležen je jedan slučaj humanitarne aktivnosti opozicije u bojkotu. Narodna stranka organizovala je 16. februara prikupljanje pomoći za obnovu domaćinstva koje je izgorelo u požaru u Kniću.

Pritisci na birače

Od kada je Crta počela da posmatra izborne aktivnosti, registrovan je 31 slučaj potencijalnog pritiska na birače u 25 opština i gradova.

Pritisci su u većini slučajeva sprovođeni u javnim ustanovama, uključujući i obrazovne institucije i privatna preduzeća. Takođe, zabeleženo je da su se pritisci sprovodili i putem telefona i tekstualnih poruka.

Glavni cilj pritisaka je bio skupljanje sigurnih glasova (svaki drugi registrovani slučaj), kao i za izlazak na izbore, glasanje za određenu stranku i aktivno propagiranje stranačkih interesa na društvenim mrežama. Registrovani su pojedinačni slučajevi i pritisaka za učlanjenje u stranku kao preduslov za obezbeđivanje infrastruktunih radova iz budžeta.

U kampanji i službena vozila, prostorije i radnici

Zloupotreba javnih resursa, u smislu korišćenja institucija, javnih ustanova i preduzeća, njihovog imena, inventara, prostorija, zaposlenih, i sličnih obeležja registrovana je u 16 slučajeva u periodu posmatranja.

Zloupotrebe resursa opštinskih uprava i javnih preduzeća posmatrači su primetili u devet slučajeva u cilju promocije stranačkih interesa, agitacije na radnom mestu, skupljanja potpisa za kandidaturu, skupljanja sigurnih glasova.

U ovim, ali i u ostalim slučajevima, kada su zloupotrebljavani resursi obrazovnih i zdravstvenih institucija, najčešće su korišćenjena službena vozila i prostorije, kao i rad zaposlenih na partijskim zadacima. Kada je u pitanju teritorija, najviše zabeleženih slučajeva je bilo u Vojvodini, jugoistočnoj i jugozapadnoj Srbiji.

Funkcionerska kampanja u 79 gradova

Pre raspisivanja kampanje, posmatrači Crte zabeležili su 187 situacija u kojima su se funkcioneri sa različitih nivoa vlasti pojavljivali u javnosti raznim različitim povodima.

Aktivnosti funkcionera zabeležene su u 79 gradova i opština u Srbiji. Izdvaja se beogradska opština Palilula (13 slučajeva), odnosno naselje Grocka koje pripada ovoj opštini, dok je drugi na listi Novi Pazar (12 slučajeva), a treći je Temerin (9 slučajeva).

Predsednici opština i gradonačelnici su funkcioneri čije su aktivnosti najviše primećene na terenu (59%). Predsednik opštine Temerin, predsednik beogradske opštine Palilula i gradonačelnici Leskovca i Novog Pazara naiprisutniji su u ovom periodu posmatranja.
Uoči raspisivanja kampanje, na terenu su zabeležene aktivnosti 10 ministara i ukupno 20 slučajeva u kojima se svako od njih jednom, ili više puta, pojavio kao akter.

Ministri su tokom perioda posmatranja, od 10. februara do 3. marta, posetili 19 gradova i opština u 10 okruga. U najvećem broju slučajeva, povod pojavljivanja ministara na terenu je bio obilazak građana, posete, otvaranje ili zatvaranje različitih radova u ovim opštinama. U najvećem broju slučajeva ministri su bili predstavljeni u svojstvu svoje javne funkcije, ali su zabeležene situacije kada su posete mestima u Srbiji koristili i za posetu lokalnim odborima svojih stranaka.

Jedan od takvih zabeleženih slučajeva dogodio se u Negotinu, 19. februara, kada je ministarka Zorana Mihajlović, nakon celodnevnog obilaska različitih infrastrukturnih projekata u ovom kraju, iskoristila priliku da obiđe štand Srpske napredne stranke, a zatim da u večernjim časovima prisustvuje sastanku OO SNS u prostorijama stranke u Negotinu. Sastanaku u stranci prisustvovali su i gradonačelnici Kladova, Negotina, Bora i Majdanpeka, kao i direktori javnih preduzeća Elektroprivreda Srbije, Putevi Srbije i HE “Đerdap”.

Branko Ružić je takođe posetio lokalni odbor Socijalističke partije Srbije u svojstvu potpredsednika stranke u Varvarinu, ali je gostujući na TV Palma Plus u Jagodini u kapacitetu ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu pozvao gledaoce da daju glas njegovoj stranci, čime se našao u otvorenoj funkcionerskoj kampanji. Crta je ovim povodom uputila prijavu Agenciji za borbu protiv korupcije.

Prijave protiv predstavnika vlasti i opozicije

Na osnovu prikupljenih podataka tokom dugoročnog posmatranja, u posmatranom periodu, Crta je podnela devet prijava Agenciji za borbu protiv korupcije, koje su podnete zbog 7 slučajeva zloupotrebe javnih resursa, 2 slučaja funkcionerske kampanje i 3 slučaja kršenja zabrane finansiranja iz Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Podneta je i jedna prijava prosvetnoj inspekciji za uočene slučajeve nedozvoljenih aktivnosti političkih aktera u obrazovnim institucijama.

U slučajevima korišćenja javnih resursa za promociju političkih subjekata, korišćene su zvanične internet prezentacije opština i gradova (Valjevo i Kuršumlija). Kada je u pitanju fenomen funkcionerske kampanje, gostovanja u emisijama u svojstvu funkcionera koji su prilikom gostovanja promovisali stranku su zabeleženi u slučajevima Ane Brnabić, predsednice Vlade Republike Srbije, slučaju Aleksandre Tomić, narodne poslanice SNS i predsednice Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Narodne skupštine Republike Srbije i slučaju Branka Ružića, ministra državne uprave i lokalne samouprave).

Zabeležen je i slučaj zvanične konferencije za medije koju je imao u svojstvu funkcionera Nebojša Zelenović, gradonačelnika Šapca, a koja je korišćena za promociju stranke i tom prilikom je došlo i do zloupotrebe zvanične internet prezentacije grada Šapca koja je prenela vest o konferenciji.

Posmatračka misija Crte je prijavila i slučajeve u kojima su javni funkcioneri koristili javne manifestacije za promociju političke stranke (slučaj Zorana Đorđevića, ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i slučaj Vladimira Gaka, predsednika opštine Inđija).