Čvrsta ruka u Evropu ne tera

Mnogo je primera kojima se ova nedemokratska linija u Vučićevoj politici može ispratiti. Mnogi “opozicionari” tako će se zauvek oslobađati epiteta ubica, lopova, doušnika, izdajnika…

U okviru nevladine organizacije CRTA radi izborna posmatračka misija Građani na straži (GnS) – ustrojena prema svim standardima koji važe za slične organizacije, bilo gde u velikom svetu. To znači da svoj rad zasniva na nadgledanju poštovanja zakona i procedura tokom celog izbornog procesa, širom Srbije, u svim okruzima kao i u izbornom danu na reprezentativnom i slučajnom uzorku biračkih mesta. Pažljivo selektovani i dobro obučeni promatrači prate kampanju i izveštavaju o svakom, pa i najmanjem ogrešenju o izborna pravila.

23. marta GnS predstavlja izveštaj o uvodnom delu kampanje. Ključne poruke izveštaja su – u dosadašnjem toku kampanje nije bilo većih ogrešenja o zakon, ALI – nadležne institucije koje su zadužene za praćenje izbora (Agencija za borbu protiv korupcije, koja treba da se stara o zloupotrebi državnih resursa u kampanji i finansijama, kao i Regulatorno telo za nadzor elektronskih medija – REM, koja ima zakonsku obavezu da nadgleda ravnomernu zastupljenost kandidata u medijima) nisu u punom kapacitetu, niti voljne da svoj zakonom propisan posao i obave. Kao direktna posledica ove institucionalne praznine, na „terenu“ se uočavaju dve osnovne negativne karakteristike ovih izbora – državni aparat pomaže u kampanji kandidata vladajuće koalicije (tzv. „funcionerska“ kampanja) i sa druge strane postoji izražena neravnoteža u zastupljenosti kandidata u korist Aleksandra Vučića, kako u elektronskim tako i u štampanim medijima. 

Već sutradan 24. marta Informer objavljuje podatke o finansiranju CRTE (uz više netačnosti), do kojih nije mogao doći ni na koji zakonom dozvoljen način – mogao ih je dobiti samo od nadležne banke, Narodne banke ili državnih organa, što je sve zakonom strogo zabranjeno. Poenta tog članka može se sažeti u rečenicu – nije problem u tome što je CRTA skrenula pažnju na nepravilnosti u dosadašnjem toku kampanje, nego je problem u tome što se CRTA finansira iz inostranih izvora. Kao potvrda služi deo nekog SNS saopštenja o tome kako su jasne namere i CRTE i njenih finansijera da se obračunaju sa Vučićem!? Ako je govoriti dokumentovanu istinu obračunavanje sa bilo kim – onda je obračun u pitanju. Ali svejedno, opominjuća poruka Informera i vladajuće stranke ne pada na pravo tle, loše je adresirana.

O tome koliko je besmislena ova teza po kojoj je krunski dokaz da je neko izdajnik, to što prima novac iz inostranstva, u zemlji koja decenijama živi i od strane pomoći, zaista nema potrebe trošiti reči. Po toj logici – svi smo izdajnici, naročito dok idemo u školu. Ili kada se lečimo…

Mnogo više, u ovom poimanju politike kao borbe protiv domaćih neprijatelja potpomognutih stranim kapitalom, brine „podzemni“, u suštini antizapadni, antievropski tok, koji naleže na isti takav sentiment pažljivo negovan kod širokih slojeva naroda još od Miloševićevih balkanskih ratova, zacementiran bombardovanjem i posle 5. oktobra „usta na usta“ oživljavan u porukama radikala sa Šešeljem i „ondašnjim“ Vučićem i Nikolićem na čelu.

Radi se o nemogućem procesu (contradictio in adiecto) u kojem se misli da se do Evrope može stići – sasvim antievropskim sredstvima. Kao kad bi se spremali da trčimo maraton gojeći se, ili za skok u vis tako što bismo sami sebi lomili noge.

Svedemo li Evropu na puki ekonomski interes, što je tendencija ove vlasti, čak i da se zahvaljujući nekom geostrateškom čudu tamo i stvorimo, ući ćemo kao neko ko ne razume njih, evropljane, u istoj meri koliko ne razumeju oni nas. Bićemo uljez u visokom društvu.

Evropa bez svoje vrednosne osnove – zaista je truli birokratski starac, džinovski komšija kome je u prirodi, tako velikom, da voli da se širi. Evropa bez demokratskog predznaka je samo način da ozakoniš i olakšaš svoju ekonomsku emigraciju.

Evropska unija kao isključivo ekonomski koncept – nema smisla. A ako je shvatamo i prihvatamo u svoj njenoj punoći, onda ne možemo do nje stići proglašavajući baš one koji se odlučno bore za poštovanje demokratskih standarda – državnim neprijateljima. Ili da to najjednostavnije kažem – Evrope nema, bez suštinske slobode. I nije svaka borba za demokratiju – borba za vlast.

Ali izgleda da ima vlasti koje su sa demokratijom nespojive.

Ubi ova politika nabaždarena na “jedan za sve” konceptu i prilagođena ispodprosečnom neinformisanom biraču. Da imam nekoliko decenija manje bio bih na svakom ćošku ili trgu gde buja pobuna protiv ovakvog ograničavajućeg i nefer sistema, ili bih se spakovan i u niskom startu spremao za neke sasvim drugačije trke, tamo gde se diše nešto slobodnije i mnogo modernije. I gde se ne govori o “mudroj politici” Aleksandra Vučića, jer to pripada nekom sasvim drugom vremenu i skroz anahronim društvima.

Takvo upravljanje zemljom i evropskim integracijama može se nekom učiniti na kratke staze kao dobra i efikasna ideja. Ali je dugoročno i neodrživa i kontraproduktivna. I iznutra nepodnošljiva.