Ni Vučić ni Tači do danas nisu objasnili šta tačno znače „razgraničenje“, odnosno “korekcija granica”, o kojima govore izvesno vreme, ali su prošlog vikenda, sa Evropskog foruma u Alpbahu, prvi put
međunarodnu zajednicu da podrži njihov dogovor o sadržaju sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Vučić je tada, podsetimo, apelovao na međunarodnu zajednicu da dozvoli Srbima i Albancima da sami reše kosovsko pitanje i izrazio nezadovoljstvo zbog želje drugih zemalja da utiču na sadržaj eventualnog sporazuma Beograda i Prištine. Tači je, s druge strane,
da nijedna zemlja ne treba da se plaši potencijalnog mirovnog sporazuma, ni ako on bude podrazumevao korekciju granica, koja, kako je rekao, ne bi išla duž etničkih linija.
O stavu EU prema promeni granica i razmeni teritorija, visoka predstavnica EU Federika Mogerini nije htela da govori u petak, jer,
kako je objasnila, mora da štiti dijalog i one koji rade na dogovoru. EU će podržati svaki dogovor Beograda i Prištine, koji je u skladu s međunarodnim pravom i evropskim pravnim tekovinama, rekla je Mogerini i podsetila da se evropska istorija zasniva na tome da se spreči svaka zamisao o etnički čistim nacionalnim državama.
Da li je cilj da Kosovo i Srbija budu „manje multietničke“ zemlje?
Međutim, analitičar Evropske inicijative za stabilnost Adnan Ćerimagić, koji je kao učesnik foruma u Alpbahu sedeo pored Vučića i Tačija, ima drugačiji utisak. Čerimagić za Istinomer kaže da je na skupu bila iznenađujuća “spremnost predstavnika EU i zemalja članica da se odmaknu od dugogodišnje politike da nema promena granica po etničkim linijama”, koje se međunarodna zajednica držala posle završetka rata u BiH.
“Stekao sam utisak da su u Alpbahu dvojica predsjednika, Tači i Vučić, pokušali ideju iz 1980-ih, koja je uništila bivšu Jugoslaviju i odvela je u sukobe i masovna protjerivanja, ideju koja je naš region otjerala na periferiju evropskog razvoja, da je prepakuju u nešto što bi, eto, 30 godina kasnije trebalo da naš region približi EU. To je ideja iza koje se krije jednostavna poruka – samo monoetničke države pružaju sigurnost i prosperitet svojim stanovnicima. I dok su dvojica predsjednika objašnjavali kako je rješenje za njihove zemlje da postanu manje multietničke nego što su sada, drugi učesnici na panelu su kazali kako je najvažnije da se razgovara i dogovara, i da su otvoreni za svaki dogovor dvije strane. Komesar Johanes Han je, doduše, pred kraj panela, dodao i da prilikom dogovora moraju imati u vidu moguće negativne posljedice drugdje u regionu”, kaže Ćerimagić.
Adnan Ćerimagić / Foto: Privatna arhiva
Iznenadilo ga je, dodaje, i uverenje političara u Alpbahu da je moguće da se razgovara na način da se eventualne promene granica po etničkim linijama ne osete u Srbiji, Kosovu i ostatku regiona.
“Ako se od strane EU i međunarodne zajednice legitimira podjela teritorija po etničkim linijama kao moguća politika, onda ne postoji apsolutno niko i ništa što može garantovati bilo kome u regionu da do istih zahtjeva neće doći. Šta može sprečiti pojedince i pokrete da traže, a onda i stvore uslove da isto dobiju”, primećuje Ćerimagić.
Da promene u stavovima međunarodne zajednice prema promeni granica na Balkanu definitivno ima, primećuje i britanski “Ekonomist”, koji piše da do nedavno ni EU ni Amerika nisu prihvatale ideju o promeni granica i razmeni teritorija, ali da se to sada promenilo. Prema pisanju tog magazina, Vučić i Tači razgovaraju o razmeni, a njihov “pravi plan” mogao bi da bude razmena priznanja Kosova od strane Srbije u zamenu za srpsku autonomiju unutar njega. Mogerini, kako se navodi, navodno želi sporazum o priznavanju Kosova od strane Srbije do kraja njenog mandata naredne godine, dok bi razmena teritorije mogla da bude jedan od načina da se on i postigne.
Od evropskih zemalja za sada su se protiv promene granica na Balkanu izjasnile
Velika Britanija i
Nemačka. Stiče se, međutim, utisak kao da je nemačka kancelarka Angela Merkel donekle ublažila svoj stav, nakon što je u utorak
izjavila da podržava sve razgovore koji vode rešenju, ali da treba biti oprezan da ono ne izazove nestabilnost.
Na Kosovu raste otpor prema promeni granica
Kako priča o promeni granica i razmeni sve više dobija na značaju, na Kosovu raste otpor prema menjanju granica. Tači za “korekciju granica”
nema podršku ni premijera Ramuša Haradinaja,
ni dve stranke vladajuće koalicije. Za promenu granica nema podršku čak ni u okviru svoje Demokratske partije Kosova, tvrdi za Istinomer Sanja Sovrlić, novinarka sa severa Kosova i urednica portala “Crno-beli svet”. Kada je reč o podršci Vučićevoj politici za Kosovo, koju on zove “razgraničenjem”, stvari stoje sasvim drugačije, smatra Sovrlić.
“Iako su se u srpskoj javnosti čuli glasovi protiv podele, razmene, razgraničenja ili kako to već da nazovem, mislim da predsednik Srbije ima kapacitet da sprovede ono što bude deo konačnog dogovora. Postoji stabilna većina, razrađen ‘izborni model’ koji može osigurati čak i pozitivne ishode na referendumu. Podsetiću da je Aleksandar Vučić čovek koji je sproveo Briselski sporazum, koji je podrazumevao integraciju severa Kosova u kosovsko društvo i gašenje velikog broja institucija Republike Srbije na Kosovu. To govori u prilog razrađenim, ali ne baš demokratskim mehanizmima za primenu onoga što se pregovarači dogovore”, kaže Sovrlić.
Sanja Sovrlić / Foto: Istinomer/Zoran Drekalović
Kakvo je raspoloženje građana Kosova prema Vučićevim i Tačijevim idejama o promeni granica, možda najbolje ilustruje online anketa koju je sproveo portal “Crno-beli svet”.
Od 403 ispitanika, više od 75 odsto se protivi podeli i razmeni teritorija kao potencijalnim rešenjima, dok se taj procenat povećava ukoliko takvo rešenje podrazumeva i priznanje Kosova od strane Srbije i u tom slučaju ide preko 80 odsto, kaže Sovrlić.
“Menjanju granica se protive potptuno različite kategorije ljudi – oni koji su za Kosovo u sastavu Srbije, oni koji su za nezavisno Kosovo (ovo je pre svega albanska zajednica) i oni koji se zalažu za autonomiju severa u okviru Kosova, što ne podrazumeva i priznanje od strane Srbije. Moguće je da ima još kategorija, ali mi se ove čine kao najviše iskristalisane. Mislim da se može primetiti razlika u percepciji ovakvih rešenja kada su u pitanju Srbi severno, odnosno južno od reke Ibar. Dok je za one sa juga to najlošiji scenario koji bi doveo do njihovog iseljavanja, na severu Kosova se ipak mogu čuti glasovi kojima je ovo rešenje prihvatljivo”, kaže Sovrlić.
Sedmicu pred nama obeležiće dva događaja – nastavak dijaloga Aleksandra Vučića i Hašima Tačija u Briselu, 7. septembra, a zatim poseta predsednika Srbije Kosovu, 8. i 9. septembra. Iako je sam Vučić rekao da će na Kosovu održati “možda najvažniji govor u životu”, Sovrlić nema velika očekivanja od posete i kaže:
