Da li je ostvarivo obećanje da će rata za stan biti 200 evra?

Predsednik je o kupovini stanova govorio na tribini mladih naprednjaka, a sutradan u obraćanju javnosti  naveo da sa Narodnom bankom Srbije i poslovnim bankama “pravi program”  i “garantne šeme”, ali da to nije dovoljno, jer problem pravi novac za učešće.

“Ne mogu ljudi da skupe po 20 posto. Ako je stan 75 ili 80 ili 85 ili 100 hiljada, ne može on da skupi, na 100 hiljada 20 hiljada evra odmah da da, ili na 50 – 10 hiljada. Mi ćemo ići na to da bude maksimalno tri do pet  posto učešće, a da omogućemo da te rate koje posle dolaze ne prelaze 200 evra za prosečan stan u Srbiji. I gledamo sad, gradimo šemu koliko je potrebno mi da subvencionišemo”, rekao je Vučić. 

On je pojasnio i da neće “dozvoliti trikove” kao kod stanova za pripadnike službi bezbednosti za koje tvrdi da su prebacivali kupljene stanove na sestru ili  brata, pa ih izdavali. Dakle, postojaće i neki posebni uslovi i garancije kupaca.

Sagovornici Istinomera saglasni su da su ovakva obećanja populistička i nerealna i mada teoretski nisu nemoguća, otvaraju brojna pitanja: kako naterati banke da smanje učešće i kamate; da li država planira da masovno zida stanove i ako da na kojoj lokaciji. Tačnije, da li bi za mlade ljude bilo primamljivo da se zaduže za male stanove na periferiji Beograda. 

Kako do rate od 200 evra?

Prvo smo proverili kako danas izgleda kalkulacija za kupovinu stana. Dakle, ako stan košta 100.000 evra, uz učešće od 20 posto, na 30 godina, mesečna rata kredita iznosi 420 evra.

Iz udruženja bankarskih klijenata “Efektiva” potvrdili su nam da je rata od 200 evra za sada skoro nemoguća. Dejan Gavrilović iz “Efektive” izračunao je da ako stan košta 100.000, a učešće bude pet odsto, to znači da je kredit 95.000, pa da bi rata bila 200 evra, sa kamatom od jedan odsto (koja ne postoji na tržištu), rok otplate bi morao da bude 50 godina. 

“Ako bi taj kredit bio odobren na maksimalan rok koji banke daju, a to je 30 godina, sa kamatom od tri posto, koja takođe ne postoji na tržištu, meečna rata bi bila 400 evra. Ako stan, pak, košta 50.000 evra (u nekom manjem gradu), sa učešćem od pet odsto, kredit je 47.000 evra. Sa kamatom od tri odsto i rokom otplate 360 meseci, meečna rata može biti 200 evra”, objašnjava Gavrilović. 

On kaže da ukoliko neko pronađe stan za 40.000 evra, sa trenutnih pet posto kamate i istim rokom otplate, rata bi bila 204 evra. Samo se, kako kaže, postavlja pitanje – gde pronaći stan za 40.000 evra?

Šta može da se kupi za 100 hiljada evra?

Gde da nađemo taj zamišljeni stan, pitali smo procenitelja nekretnina Milića Đokovića koji kaže da mu pomenuta najava o kupovini stanova zvuči populistički, ne samo zato što je teško zamislivo da bilo koja banka pristane na učešće od pet posto vrednosti stana, nego i zbog toga što se danas za sumu od 100 hiljada evra u Beogradu, kako se izrazio “ne može kupiti ništa”.

Posle 30 godina iskustva u radu sa nekretninama Đoković sumnja da će mlad čovek rado pristati na dugovanje koje traje decenijama za stan od 30 kvadrata u recimo beogradskom naselju Miljakovac ili na 50 kvadrata u prigradskm naselju Sremčica – i to ako ima sreće.

“Taj predlog od tri ili pet posto učešća dobro zvuči kao predlog i bojim se da je to to- samo dobro zvuči kao predlog. U suštini investitor, niti prodavac neće da prihvati tako malo učešće kao kaparu. Običajno pravo je deset posto za učešće ili mnogo više. Drugo, ko će da nadoknadi sumu do 20 posto uobičajenog učešća? Treće, to dovodi u neravnopravan položaj nekoga ko je kupio stan ove godine i dao 20 posto, a sad će neko da daje tri posto”, kaže Đoković. 

Naš sagovornik pojašnjavai  da ako imamo 5 posto učešća onda 95 posto pokriva banka, a ona neće da se upušta u nešto ako ne veruje da može da naplati.  

“Mislim da su takve najave populističke. Ali i da bude tako, za pomenute pare koje su ogromne za običan svet, 70 do 100 hiljada, trenutno u Beogradu ne može da se kupi ništa. Dokle god nema masovne gradnje, dokle god nema gradnje za narod. Gradnja za narod je do 2.000 evra po kvadratu, a investitor danas ne može da gradi za te pare jer ima parafiskalne namete i nepredviđene troškove, mora i da zaradi nešto. Bojim se da će to ostati samo lepa želja kao i sve prethodne najave jeftinih stanova”, dodao je procenitelj. 

Na pitanje kako je to bilo ostvareno kada su se kupovali stanovi bez učešća u naselju u Vojvode Stepe, Đoković odgovara da je tada država bila investitor, a ne fizičko lice. Dodatno je otvoreno pitanje gde bi se gradili ti novi stanovi, i nameće se odgovor da bi to moglo da se gradi samo na nekim “sekundarnim lokacijama”. 

“Kako naterati mlade da idu tamo? Mladi bi da žive najdalje na Banovom Brdu ili nekom novobeogradskom bloku. A ako imamo u vidu prosečan stan od 50 za 100.000 evra, to bi danas moglo biti Barajevo, Slanci, Višnjica, Borča greda,  Pećinci, Banovci, a Zemun polje ili Sremčica, ako imate sreće”, kaže Đoković. 

Ukoliko bi mlad čovek hteo da se osamostali i kupi stan od 30 do 40 kvadrata, kaže, dolaze u obzir naselja Mirijevo, Ledine, Vidikovac, Miljakovac, Kanarevo brdo, dakle širi obodi Beograda. Naš sagovornik smatra da će se u tom slučaju mlada osoba radije opredeliti da ode u Nemačku, nego da godinama otplaćuje 30 kvadrata.

Kako će država naterati banke da pristanu na nove uslove?

Stručnjak za razvoj i investicije Mahmud Bušatlija rekao je da je nejasno u čije se ime to predlaže, pošto inicijativa kreće iz političkog okruženja i vrlo kontrolisane banke, Narodne banke Srbije (NBS), a  krediti se ne traže od NBS, a pogotovo ne od predsedništva ili vlade nego se ide u banku koja živi od toga to daje kredite. 

“Ne znam na koji način oni misle da će banke prihvatiti te ideje. A sada se vidi da je ta ista politička struktura napravila ogromne probleme sama sebi činjenicom da naša država nema nikavog uticaja kod banaka iz prostog razloga što nije suvlasnik. Sada ne znamo kako će naterati te banke da protivno svom interesu, same sebi ograniče profit”, kaže Bušatlija i podseća da država može da subvencioniše stanove za mlade, ali skreće pažnju da od dosadašnjih projekata jeftinih stanova za policiju, vojsku, profesore, nijedan nije zavšen. 

Bušatlija dodaje da finansije u ovoj zemlji nisu u interesu građana. 

“Stvorili su sistemu kome je deset godina dinar isti prema evru i kada se kaže stabilan je dinar, on nije stabilan prema našoj ekonomiji, nego prema evru. Mi smo zemlja u kojoj blago raste BDP, ali kupovna moć pada. Vi možete obećati 1.500 evra platu, ali za taj novac nećete moći da kupite ni ono što sad kupujete za 750 evra”, naglašava Bušatlija.

Naslovna fotografija:  Youtube/Printscreen/Srpska napredna stranka