Da li Putin može da bude krivično gonjen za ratne zločine?

Prvo suđenje za ratne zločine počinjene od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara, odnosi se na zločin koji se dogodio četvrtog dana rata u selu Čupahivka kod Kijeva. Optuženom ruskom vojniku Vadimu Šišimarinu sudiće se pred sudom u Kijevu zbog kršenja zakona i običaja ratovanja, za koje mu preti kazna od 10 do 15 godina, ili čak doživotna kazna zatvora.

Prema navodima ukrajinskog tužilaštva, ruski vojnici su se dovezli u selo u ukradenom automobilu i sreli na putu čoveka na biciklu, koji je razgovarao telefonom dok se vraćao kući. Jedan od starijih po činu naredio je da se čovek ubije, kako ne bi dojavio ukrajinskim snagama da su u selo stigli Rusi. Optužnica tereti Šišimarina da je iz kalašnjikova ispalio nekoliko hitaca u glavu 62-godišnjeg muškarca i ubio ga. 

To je, međutim, tek prvi slučaj koji je završio na sudu. Ukrajinski tužioci, koji već istražuju navodne ruske zločine od aneksije Krima 2014. godine, kažu da su identifikovali hiljade potencijalnih ratnih zločina ruskih snaga od 24. februara i sastavili listu sa imenima nekoliko stotina osumnjičenih.

Prema podacima Ujedinjenih nacija od početka ruske invazije ubijeno je 3.381 osoba. Šefica Misije UN-a za praćenje ljudskih prava u Ukrajini Matilda Bogner ističe, međutim, da je tokom 11 sedmica rata ubijeno hiljade civila više nego što to pokazuju službeni podaci.

Tim UN-a, koji uključuje 55 promatrača u Ukrajini, saopštio je da se većina pogibija dogodila “upotrebom eksplozivnog oružja sa širokim područjem uticaja”, kao što su projektili i zračni napadi.

Sve više dokaza  

Iz UN-a kažu i da je sve više dokaza da su ruske snage u Ukrajini počinile ratne zločine, uključujući i neselektivno granatiranje i masovne egzekucije.

“Ruske oružane snage su neselektivno bombardovale naseljena područja, ubijajući civile i rušeći bolnice, škole i drugu civilnu infrastrukturu, što takođe može da se svrsta u ratni zločin”, rekla je visoka komesarka UN za ljudska prava Mišel Bačelet.

Pored Ujedinjenih nacija i Evropska unija osnovala je sa Ukrajinom istražnu komisiju, kako bi prikupili dokaze u Buči i na drugim lokacijama.

Ukrajina optužuje ruske snage za ubistvo stotine civila čija su tela pronađena početkom aprila u masovnim grobnicama u Buči, gradu severno od Kijeva. Ruska vojska se optužuje i za granatiranje pozorišta u Marijupolju u kom su bili civili, te za vazdušni napad na porodilište u istom gradu.

Tu su i optužbe za raketni udar na železničku stanicu Kramatorsk, koji važi za jedan od najbrutalnijih koji se dogodio do sada i u kom je, prema poslednjim informacijama ukrajinskih vlasti, poginulo oko 60 ljudi. Iz ukrajinskog tužilaštva tvrde i da imaju dokaze da su Rusi koristili zabranjene kasetne bombe na jugu zemlje.

Rusija, s druge strane, negira sve optužbe za ratne zločine i masovna ubistva i uporno tvrdi da je sve “izrežirano” i da je reč o “ukrajinskim provokacijama”.

Optužbe za genocid

Druga strana, međutim, pominje čak i genocid. Ukrajinski i američki predsednik Volodimir Zelenski i Džo Bajden optužuju ruske snage za genocid i navode da postoje dokazi o silovanju, mučenju i ubistvima u područjima oko Kijeva.

Kremlj je odbacio i optužbe za genocid i optužio Vašington za licemerje.

“Teško je prihvatljiva takva ocena od predsednika SAD, zemlje koja je počinila dobro poznate zločine u skorije vreme“, rekao je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.

Podsetimo da Konvencija o genocidu iz 1948. godine definiše genocid kao zločine počinjene “sa namerom da se uništi, u celosti ili delimično, nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa, kao takva”. 

Upravo zato što su potrebni dokazi o specifičnoj nameri, genocid je teže dokazati nego druga kršenja međunarodnog humanitarnog prava, kao što su ratni zločini i zločini protiv čovečnosti.

Koji sudovi mogu da gone osumnjičene za ratne zločine?

Tužilac Međunarodnog krivičnog suda (MKS) u Hagu je na zahtev 39 zemalja članica pokrenuo istragu koja bi mogla da cilja na visoke zvaničnike za koje se veruje da su odgovorni za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti ili genocid usled porasta broja poginulih civila i uništavanja imovine tokom ruske invazije na Ukrajinu.

Zločini koji se procesuiraju pred Međunarodnim krivičnim sudom su genocid, agresija, zločini protiv čovečnosti, počinjeni na teritoriji ili od strane državljana država koje su pristupile sudu.

Ovaj sud se već bavio Ukrajinom kada je istraživao zločine proruske ukrajinske administracije u vezi sa nasilnim suzbijanjem proevropskih protesta u Kijevu 2013. i 2014. godine, te optužbe za zločine na poluostrvu Krim, koji je Rusija anektirala 2014. godine, i na istoku Ukrajine gde Moskva podržava pobunjenike.

Rusija, međutim, od novembra 2016. ne priznaje Međunarodni krivični sud, nakon što je predsednik Vladimir Putin potpisao dekret o odbijanju Rusije da učestvuje u Rimskom statutu tog suda. Stav Rusije je bio da MKS nije opravdao nade koje su polagane u njega i da nije postao nezavisan pravosudni organ sa autoritetom.

Ukrajina, takođe, nije članica Međunarodnog krivičnog suda, ali je pre nekoliko godina potpisala da je saglasna sa ovlašćenima suda.

Druga važna institucija je Međunarodni sud pravde, glavni sudski organ Ujedinjenih nacija koji deluje kao nezavisno sudsko telo u čiju nadležnost spada rešavanje sporova između država i davanje savetodavnih mišljenja o pravnim pitanjima.

Ukrajina je već podnela tužbu protiv Rusije pred Međunarodnim sudom pravde. Ako bi sud doneo presudu protiv Rusije, za sprovođenje te odluke bio bi nadležan Savet bezbednosti UN-a. Međutim, kao jedna od pet stalnih članica saveta Rusija bi mogla da stavi veto na svaku odluku o njenom kažnjavanju.

Ukrajiniski predsednik zahtevao je da se donese hitna odluka kojom se Rusiji nalaže da prekine vojnu aktivnost i tražio da se Rusiji čak oduzme pravo glasa u Savetu bezbednosti UN-a.

Treći sud koji bi mogao da se angažuje jeste Evropski sud za ljudska prava, koji uključuje članice EU i niz drugih zemalja. Pred njim se vode predmeti koje može pokrenuti država protiv države ili pojedinac protiv države.

Stručnjaci za međunarodno pravo smatraju da je pametno voditi predmete na sva tri suda, a Ukrajina upravo to čini.

Da li se može suditi Putinu i njegovim najbližim saradnicima?

Predsednik Vladimir Putin i ruski vojni vrh bi potencijalno mogli da se suoče sa optužbama za kršenje pravila ratovanja.

Međutim, Međunarodni krivični sud ne može da sudi osumnjičenima u njihovom odsustvu, već samo ako su uhapšeni.

Pošto nema svoju policiju koja bi hapsila osumnjičene, MKS se oslanja na međunarodnu saradnju u sprovođenju svojih naloga za hapšenje.

Posledice ratnih sukoba u Ukrajini; Izvor: FoNet/AP

To znači da eventualno suđenje Putinu i njegovim najbližim saradnicima nije ni na vidiku, jer procesuiranje zahteva njihovo hapšenje.

Takva krivična gonjenja, saglasni su stručnjaci, moraće da sačekaju “post-putinov svet”, odnosno vreme kada Putin više ne bude na vlasti i to pod uslovom da nova ruska vlada bude voljna da sarađuje sa međunarodnom zajednicom.

U bliskoj budućnosti se pred Međunarodnim krivičnim sudom može suditi ruskim vojnicima koji su zarobljeni u Ukrajini.

Kada se mogu očekivati prva suđenja?

Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo kaže za Istinomer da je sada sve u predistražnoj fazi i da ukrajinsko pravosuđe, a pre svega tužilaštvo, ima jaku podršku nekoliko pravosudnih institucija iz Evrope i Amerike. 

Ona naglašava da bez saradnje Međunarodnog krivičnog suda i ukrajinskog pravosuđa ne može da dođe do međunarodnih suđenja.

“U ovom trenutku je vrlo neizvesno kako će se stvari odvijati kada je u pitanju Međunarodni krivični sud. Ali, prateći situaciju u Ukrajini, čini mi se kao realno da će s jedne strane ukrajinsko tužilaštvo da prikuplja dokaze, da postupa u skladu sa međunarodnim-humanitarnim pravom i ženevskim konvencijama, a da će s druge strane Međunarodni krivični sud da započne svoju istragu. Onda će počionici ratnih zločina, u zavisnosti od dokaza i od toga da li će se nalaziti na teritoriji Rusije ili će ih biti i na teritoriji Ukrajine, biti lišeni slobode”, kaže Kandić.

Dodaje da se ne može predvideti kada bi mogla da počnu prva suđenja pred Međunarodnim krivičnim sudom i podseća da je Haškom tribunalu bilo potrebno nekoliko godina da počne da sarađuje sa Srbijom.

“Možda bi mogla u roku od dve godine da bude podignuta jedna optužnica ili najavljeno da se vode istrage na primer u desetak predmeta, ali da one dođu u fazu optuženja ipak je potrebno najmanju dve godine, i to ako se izbegnu sve greške i problemi koje je imao Haški tribunal”, smatra Kandić.

“Tribunal za Putina”?

Postoji mišljenje da je osnivanje specijalnog tribunala za Ukrajinu najbolji put da se na optuženičkoj klupi nađu najviši ruski zvaničnici.

Osnivanje specijalnog međunarodnog suda za suđenje ruskim liderima za zločin agresije podržali su zvaničnici Ukrajine. Istovremeno, nekoliko desetina neprofitnih organizacija pokrenulo je inicijativu za osnivanje ”Tribunala za Putina”.

Zagovornici osnivanja posebnog tribunala za zločine u Ukrajini pozivaju se na uspeh tribunala za bivšu Jugoslaviju i za Ruandu.

Politifekt piše da je u oba tribunala optuženo na desetine ljudi, a da je većina i osuđena. Među njima su, podseća se, i vojni oficir bosanskih Srba Ratko Mladić, osuđen za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid. Na optuženičkoj klupi u Haškom tribunalu bio je i bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević, ali je umro pre donošenja pravosnažne presude.

Naslovna fotografija: Pixabay