Da li ugalj ubija?

Pitanje opravdanosti ulaganja u eksploataciju uglja, s obzirom na njegov negativan uticaj na zdravlje ljudi i na životnu okolinu, bilo je jedno od najvažnijih pitanja postavljeno na konsultacijama koje je organizovala Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). Namera organizatora bila je da od zainteresovanih čuje mišljenje o nacrtu strategije, koji je ta banka nedavno predstavila. Inače, EBRD je pokrenula Fond za finansiranje održive energije na Zapadnom Balkanu II (WeBSEFF II) sa ciljem da se investiranjem u energetsku efikasnost i obnovljive izvore unapredi ponuda energije u regionu. Fond od 75 miliona evra pokriva Srbiju, Kosovo, Crnu Goru, Makedoniju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. EBRD je ocenio da su potencijali za ulaganja u energetsku efikasnost na Zapadnom Balkanu neiskorišćeni i istovremeno upozorila na prepreke na tržištu.

Pošto EU ima stroge propise vezane za zaštitu životne sredine i sa tim u vezi i propise o smanjenju emisije CO2 (jedinjenje ugljenika sa kiseonikom), mogao se čuti i stav da bi investiranje EBRD-a u projekte vezane za ugalj u jednoj zemlji, zapravo udaljilo tu državu na putu ka EU. Uz podatak da EBRD ulaže 20 odsto svojih sredstava (u energetici) u energetsku efikasnost, postavljeno je pitanje da li Banka planira da taj procenat poveća, ali i da li će Banka učestvovati u projektima vezanim za podizanje svesti o važnosti energetske efikasnosti.

Protest protiv eksploatacije uglja

Ispred zgrade u kojoj su se održavale konsultacije EBRD-a, grupa nevladinih organizacije je održala protestni skup pod nazivom „Ugalj ubija“. Ove organizacije su upozorile Banku da mora prestati da finansira korišćenje uglja koji, kako su istakli, godišnje u Evropi uzrokuje smrt 23.000 ljudi, a u Srbiji 2.100! Zvezdan Kolmar, iz CEKOR-a, jedne od NVO koje su izrazile protest istakao je da oni zahtevaju od EBRD da prati primer Svetske banke i Evropske investicione banke koje su iz svojih strategija izbacile finansiranje uglja.

„Smatramo da je za države u Evropi i u ovom regionu mnogo bolje da EBRD ulaže sredstva u razvoj obnovljivih izvora energije i u energetsku efikasnost. Trebalo bi ulagati u razvoj energetike, koja je u skladu sa našim realnim potrebama, a ne u preteranu proizvodnju električne energije i njen izvoz. Srbija je, u vreme kada je imala duplo veću industrijsku proizvodnju, trošila struje kao i sada. Tu nešto nije u redu – da li se energija izvozi ili rasipa u ogromnim količinama – tek treba da se vidi. Sve države EU, izuzev Poljske i Rumunije, trude se da ’siđu’ sa uglja. Mi kroz zidove i prozore izabcimo električne energije na nivou dve instalisane termo centrale. Našoj Vladi, međutim, to ili neko nije stigao da kaže, ili Vlada neće da čuje zbog raznih interesa. Na žalost, u tome je podržava i EBRD. Pokušavajući da upozorimo EBRD mi pokušavamo da upozorimo i našu Vladu“, rekao je Kolmar.

Podršku je pružio i Alfons Perez Lopez, iz španske nevladine organizacije ODG, koji kaže da je neophodno da se pošalje poruka da treba da se borimo protiv investicija u ugalj.

EBRD neće da finansira Kolubaru B

Centar za ekologiju i održivi razvoj saopštio je da EBRD nije više zainteresovana za finansiranje Kolubara B termo centrale.
„EBRD je potvrdila da nije zainteresovana za finansiranje Kolubara B termo centrale planirane snage 750 megavata koja bi trebalo da se gradi u blizini naselja Kalenić na samom rubu Tamnava zapad ugljenokopa u sklopu Kolubarskog rudarskog basena. Projekat promovišu Ministarstvo energetike i životne sredine i Elektroprivreda Srbije (EPS), a kao strateški partner u javnosti se govorilo o italijanskoj kompaniji EDISON“, navedeno je u saopštenju. EBRD više ne razmatra projekat jer se preko dve godine nije napredovalo sa njegovim razvojem u EBRD-ovom ciklusu projekata, napominje se u saopštenju.
Tanjug, 7. 9. 2013. godine