Da li uživate u zlatnom dobu?

Bio je maj 2016. godine, i predsednik vlade Vučić je bio zadovoljan: „Prave, dobre, zlatne godine su tek pred Srbijom“, rekao je sadašnji predsednik. U novembru iste godine je takođe bio zadovoljan – izjavio je da se „potvrđuje njegova najava da je narednih pet godina zlatno doba Srbije“.

Napokon, u maju ove, 2017. godine, ponovo je bio zadovoljan: „Zadovoljan sam radom, trudom i naporom, ali dolaze bolja vremena. Ja ih zovem zlatno doba.“

Nezgodne su ovakve izjave, jer je nemoguće oceniti da li su ovakve tvrdnje tačne, i posledično pozvati na odgovornost za izgovorenu reč. Nadalje, osećaj da se nalazite u zlatnom ili bronzanom ili kamenom dobu je upravo to – osećaj, koji varira među građanima, a predsednik, bivši premijer, nije ponudio dokaze da je išao okolo i pitao građane o tome u kom se dobu trenutno Srbija i njeno stanovništvo nalaze, a još manje da su građani većinom odgovorili „u zlatnom dobu“.

Uzmimo da Srbija zbilja već jeste već godinu dana u zlatnom dobu, kako se to zlatno doba očituje? Da li u utisku da vladajuća većina misli da je – Ustavom zagarantovana – podela vlasti nešto passé, i da u državi i formalno treba da zavlada jedinstvo izvršne, zakonodavne i sudske vlasti? 

Jer, kako reče Đorđe Komlenski iz vladajuće koalicije (predsednik skupštinskog Odborа zа ustаvnа pitаnjа i zаkonodаvstvo), „nije dobro odvajanje sudske od izvršne i zakonodavne“, a u tom smeru idu i razne stručne rasprave o položaju pravosuđa u budućem Ustavu Srbije.

Ili, da li je pokazatelj zlatnog doba to što se – kako bi se moglo zaključiti iz poslednjih informacija o povredama novinarki Pinka  – medicinske ustanove više ne zloupotrebljavaju u političke svrhe onoliko brutalno, kao u slučaju Kornic, nego nešto manje?

Ipak, sva je prilika da je predsednik i bivši premijer govorio o ekonomskom zlatnom dobu. A tu se stvari već daju uporediti: kako građani žive, koliku platu primaju, i šta za nju mogu da kupe?

Ako pratimo izjave predsednika i bivšeg premijera, došli bismo do zbunjujućih podataka o visini prosečne plate u Srbiji. Jer, po starom lošem običaju, Aleksandar Vučić ili vreme počinje da računa danom kada je došao na vlasti, ili namerno iskrivljuje podatke o prošlosti da bi sadašnjost izgledala uspešnija, dok su planovi i obećanja za budućnost po pravilu „klizni“.

Tako, kao što malo-malo pa pomene da je prosečna plata kada je on postao premijer bila 356 evra – a nije – slično upotrebljava i magičnu brojku od 500 evra i šeta je napred-nazad u vremenu. Naime, u oktobru 2015. je na Pinku tvrdio da smo mi „izmislili da nam je prosečna plata 380 evra“, i da „imamo plate 500 evra prosečne, ili 450 evra, ajd’ nemoj da se lažemo više“ – dakle, već tada, da se „nismo lagali“, znali bismo da u zlatno doba ulazimo sa prosečnom platom od 450-500 evra.

U januaru 2016. je mantru o 500 evra pomerio na početak 2018. godine, a u avgustu 2016. je govorio o kraju 2018. kao periodu kada će prosečna plata biti mitskih 500 evra. U maju 2016. je najavio da će u 2017. realne plate biti „najviše u istoriji“, a u junu da je „prosečna plata u aprilu prvi put prešla 400 evra“, što je tek besmislica svoje vrste, jer je još u decembru 2007. (vidi grafik o mesečnom kretanju plata) prosečna plata iznosila 435 evra, a u aprilu 2008. je bila 406 evra.

I sve tome slično.

No, hajdemo pogledati šta zvanični podaci zapravo kažu – kolike su bile prosečne plate u prethodnih 17 godina, i šta je za te plate moglo da se kupi?

Ukrštanjem zvaničnih podataka o prosečnim mesečnim platama Republičkog zavoda za statistiku i mesečnom kretanju kursa u poslednjih 17 godina vidimo da su pobednici izbora 2000. godine – najpre septembarskih, potom i decembarskih, parlamentarnih – od koalicije socijalista, radikala i julovaca „nasledili“ prosečne plate koje su bile teške tek nekoliko desetina evra (napomena: za period od januara 2000. do decembra 2001. korišćen je kurs od 1,95 nemačkih maraka za evro).

Dakle, u oktobru 2000, kada je promenjena vlast, prosečna plata je ispod 50 evra, tačnije, 48,2 evra. Prosečna plata prvi put prelazi 100 evra tek u julu 2001. U julu 2002. je prvi put iznad 150 evra, a u oktobru 2003. prvi put iznad 200 evra. Tokom cele 2007. plate su u proseku veće od 300 evra, a poslednja godina pred krizu, 2008, je ujedno i rekordna: prosečne plate 2008. bile su 400,5 evra. Tada i nikad više u „novijoj istoriji“ (govorimo o periodu nakon 2000. godine).

No, šta je to uopšte značilo za građane, šta su oni mogli da kupe za te pare? Tu u priču ulaze podaci o tome koliko košta prosečna potrošačka korpa, koje je od septembra 2000. godine vodilo (i dalje vodi) Ministarstvo trgovine u svim pojavnim oblicima.

Dakle, u septembru 2000. prosečna plata bila je nešto iznad 2500 dinara, a prosečna potrošačka korpa blizu 9000 dinara – ni tri prosečne plate nisu bile dovoljne za jednu prosečnu potrošačku korpu, i jaz je iznosio 6320 dinara.

Stvari se, po inerciji, pogoršavaju još neko vreme: najteži je maj 2001, kada je razlika između prosečne plate (4.500 dinara) i prosečne korpe (14.200 dinara) bila najveća, skoro 10.000 dinara. Od tada, ovaj jaz se lagano ali uporno smanjuje. U decembru 2006, prvi put od kada postoji potrošačka korpa, jedna prosečna plata bila je dovoljna za jednu prosečnu potrošačku korpu (ostao je još i „kusur“ od 2.000 dinara).

No, s obzirom da su plate po pravilu najveće u decembru, zbog dinamike isplate i isplate različitih dodataka i bonusa, prosečna plata je odmah u januaru 2007. ponovo počela da zaostaje, ali se i ta razlika ubrzano smanjivala: tokom 2007. (prosečna) plata je za (prosečnom) korpom (prosečno) zaostajala samo 338 dinara mesečno.

Sledeće, 2008, zvanično je: prosečna mesečna plata je premašila prosečnu potrošačku korpu za nešto manje od 200 dinara mesečno (u rekordnom decembru 2008, kada je plata bila 436 evra, od plate je ostao „kusur“ veći od 5.000 dinara nakon kupovine tadašnje prosečne korpe).

No, u 2009. svetska ekonomska kriza stiže u Srbiju, što se očitava u oštrom padu plata na prosečno ispod 340 evra. Sledeće, 2010, plata dodatno klizi na dole (330 evra), nakon čega znatno skače u 2011. na više od 370 evra i nadalje osciluje između 365 i 390 evra.

Zanimljivo je uporediti i stopu rasta BDP sa prosečnim platama – plate beleže snažan rast u periodu 2008, kada su i stope rasta visoke, prate pad BDP-a 2009, i potom osciluju na približno istom nivou već godinama, kao i stopa rasta BDP. Valja reći da su u ovom periodu (2000-2008) plate porasle sa prosečnih 45,4 evra u 2000. na prosečnih 400,5 evra u 2008 (skoro devet puta). U isto vreme, BDP je kumulativno uvećan za oko 70 odsto (kao osnova uzet kraj 1999), a potrošačka korpa je porasla sa u proseku 175,6 (u četiri meseca 2000. godine) na 398,6 evra u 2008. godini (uvećanje 2,27 puta).

No, onda se, osim krize, dogodila još jedna stvar – promenjena je metodologija za računanje prosečne potrošačke korpe. Novo računanje je počelo od januara 2008, tokom tri pune godine računale su se paralelno stara i nova potrošačka korpa, da bi se od januara 2011. računalo samo „po novome“. 

Kako za „Istinomer“ kaže Mladen Radović iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, glavni razlog za promenu bio je što je Popis iz 2002. pokazao da prosečna porodica više nije četvoročlana nego tročlana, a potrošačka korpa se formirala prema četvoročlanom domaćinstvu:

Dakle, od januara 2011. nema više stare prosečne potrošačke korpe – računa se nova, koja u odnosu na staru ima 75 umesto 50 namirnica, i koja je u januaru 2011. bila za 30-ak odsto veća od starih prosečnih potrošačkih korpi tokom 2010. Stoga, nije moguće uporediti period pre i posle 2010. godine.

No, moguće je da se vratimo u 2008, kada je počela paralelno da se računa i nova korpa, pa da uporedimo taj period sa današnjim zlatnim dobom. Te, 2008, prosečnoj plati je nedostajalo oko 137 evra do nove prosečne potrošačke korpe. Nakon naglog pada plata u 2009, ta razlika se povećala na oko 167 evra, 2012. je bila 160,5 evra, a 2013. prosečna potrošačka korpa 2013. raste za skoro 50 evra u odnosu na 2012, a prosečna plata za samo 24 evra, pa razlika između korpe i plate raste na 185,4 evra. 

Takođe, te 2013, u vreme vlade Ivice Dačića koju naprednjaci i Vučić sve češće propuste da vide kada govore o vremenu svog dolaska na vlast, prosečna plata bila je 388,6 evra, gotovo u dlaku isto kao i u prvih 10 meseci 2017. godine.

Nakon 2013. smanjene su plate u javnom sektoru, prvo onim „solidarnim porezom“, a potom i svima linearno, tako da prosečne plate padaju na 379,3 evra u 2014, pa na 368 evra u 2015, da bi potom polako počele da rastu – 374,1 u 2016. i 388,7 u prvih 10 meseci 2017. godine. 

Istovremeno, od 2012. na ovamo oštro je porasla  razlika između prosečne potrošačke korpe i prosečne plate. Naime, prosečna potrošačka korpa 2013. raste za skoro 50 evra u odnosu na 2012, a prosečna plata za samo 24 evra.

Tako, od 2013. razlika između plate i korpe iznosi pomenutih 185,4 evra, pa 183,3 (u 2014. godina), pa 186 evra u 2015. godini.

U 2016, godini u koja je prethodila početku zlatnog doba, razlika između korpe i plate smanjuje se na 173,3 evra, da bi u 2017. godini, poznatoj i kao prvoj godini zlatnog doba, ponovo skočila na 181,1 evro u prvih osam meseci.

Stoga, mogli bismo da sumiramo: prosečna plata u 2008. godini bila je 400,5 evra, a prosečna potrošačka korpa 537,2 evra. Devet godina kasnije, u prvih deset meseci 2017. prosečna plata je 388,7 evra, a prosečna korpa (podaci samo do septembra) 569,3 evra.

Dakle, ako ovo jeste zlatno doba, onda – gledajući po prosečnim platama i onome što za njih može da se kupi – ono nikako nije prvo, i malo je lošije od onog prethodnog. Uostalom, postoje starije i mlađe kameno doba, zašto ne bi postojalo starije i mlađe zlatno doba Srbije.