Dačić na čelu parlamenta; da li mogu čuda da se dese?
“Predsednik skupštine je drugi čovek u državi”, reče jutros novinarka RTS, na šta je stari-novi gradonačelnik Novog Sada i nesuđeni premijer Miloš Vučević promptno dodao “Po Ustavu!”. Formalno-pravno, i te kako važna funkcija, a stvarno - u državi s parlamentarizmom na (pre)niskim granama - možda tek utešna nagrada za iskusnog političara? Da li je ovo lekcija i poniženje za Ivicu Dačića ili prilika za još jednu renesansu karijere Miloševićevog omladinca? Šta sve može (i sme) zaista da radi predsednik Narodne skupštine u Srbiji?
To što je percepcija dela javnosti da je Ivica Dačić “kažnjen” novom funkcijom u parlamentu, govori pre svega o tome kako građani vide snagu zakonodavne vlasti.
Ali, u “teoriji”, i ne samo po Ustavu, koji je i Vučević pomenuo kao da naglašava da je to kategorija izvan realnosti, predsednik Narodne skupštine bi mogao zaista da bude drugi čovek države, a u pojedinim situacijama i prvi.
U današnjoj situaciji, ne treba olako ispustiti Dačićeve kapacitete za “reforme”, opstanak uprkos aferama i prilagodljivu retoriku. Političko iskustvo i prisutnost na vlasti deo su te “Dačićeve škole”, a kao nekadašnji ministar unutrašnjih poslova i sada prvi predsednik stranke koji će biti predsednik Narodne skupštine od obnove višestranačja 1990. godine, deluje da će kao “stari vuk” ipak znati da se snađe u hodnicima parlamenta.
*Odlazeći saziv Skupštine: Bojkot, svađe, uvrede i pohvale Vučiću
*Po hitnom postupku razmatrano 44 odsto predloga zakona
Menja predsednika države i zna sve tajne
Ovlašćenja predsednika Narodne skupštine uređena su Ustavom, Zakonom o Narodnoj skupštini, Poslovnikom i nizom drugih zakona i pravno podređenih akata.
Predsednik Narodne skupštine je taj koji daje ritam parlamentarnom životu. Skoro polovinu vremena koje je prošlo od povratka višestranačja, zvonce je bilo u rukama socijalista.
Predsednik je taj koji saziva sednice, utvrđuje dnevni red, stara se o radnim telima, odborima, a saziva i sastanke kolegijuma Narodne skupštine. To znači da je u kontaktu sa svim poslaničkim grupama; da u parlamentu ima naznaka pluralizma, bilo bi smisleno reći da predsednik Narodne skupštine u svojim rukama ima mogućnost da stvori ozbiljan koalicioni potencijal.
Dakle, agenda je na predsedniku Narodne skupštine i, da želi, nosilac te funkcije može da kontrira drugim granama vlasti.
Zamenjuje predsednika Republike ukoliko je sprečen da obavlja dužnost (najduže tri meseca, doduše).
Interesantno je i da je funkcija predsednika Narodne skupštine jedan od tri, uz predsedničku i premijersku, koja daje “pravo na pristup tajnim podacima i korišćenju podataka i dokumenata bilo kog stepena tajnosti bez izdavanja sertifikata.” Proteklih osam godina krug ovlašćenih je bio unutar SNS-a.
Kad Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade, kao i mere odstupanja od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava.
*I nezavisne institucije trpe zbog odlaganja sednica Skupštine
Don’t cry for me, zakonodavna vlasti…
U svetlu dominacije izvršne vlasti, kao i SNS u Skupštini, jasno je da je predsednik NS lako smenjiv (30 poslanika predlaže, polovina treba da glasa za).
Još jedno pitanje na koje odgovor sada ne postoji, nije samo da li će predsednik Narodne skupštine koristiti svoja ovlašćenja i da li će pokazati ikakvu političku moć, već da li će zakonodavna grana vlasti ikada “ozeleneti” i vratiti se među žive.
Podsetimo se uloga Narodne skupštine:
Naslovna fotografija: FoNet, Nenad Ðorđević
