Dačiću, Evropa (ne) štedi!
MMF je poručio Vladi Srbije da bi smanjenje penzija i plata u javnom sektoru dovelo do uštede u državnoj kasi, ali to se, ipak, ovde neće desiti. Vlada je odlučila da neophodne uštede napravi racionalizacijom u javnom sektoru i poboljšanjem privrednog ambijenta. U odluci da se ne diraju plate i penzije, Vlada Srbije se, izgleda, rukovodila principima koji su prihvaćeni u Evropi. Naime, kako je nedavno izjavio premijer Ivica Dačić, Evropa napušta koncept obuzdavanja krize smanjivanjem plata i penzija.
foto: Zoran Šaponjić
„Ekonomisti koji su liberalne orijentacije jedino znaju da reše probleme smanjenjem plata i penzija – to zna i moja baba“, rekao je premijer.
Prema njegovim rečima, taj koncept je napušten u Evropi i pita se zašto bi onda bio primenjen u Srbiji u kojoj, po rečima nadležnih, oko 400.000 ljudi ima penziju manju od 12.000 dinara.
„Na smenjenju plata i penzija se ne ostvaruju potrebne uštede za izlazak iz krize“, smatra Dačić.
Međutim, ne slažu se svi ekonomisti sa Dačićevim zaključkom da je Evropa napustila politiku štednje na platama i penzijama, kao način izlaska iz krize. Pa tako, dok jedni analitičari kažu da je Dačić u pravu kada tvrdi da je Evropa odustala od tih mera, drugi misle da premijerova izjava smo delimično tačna, ali i manipulativna.
Kako za Istinomer kaže ekonomista Zoran Popov, u Evropi još jedino Nemačka pokušava da nametne takav način štednje.
“Ipak, ako pogledamo priznanje MMF-a da je pogrešio u sprovođenju politike štednje u Grčkoj, onda možemo da kažemo da je Dačić u pravu. Iako MMF to nije rekao, logično je zaključiti da je istu grešku napravio i u Portugaliji i Španiji. Jer, nikada, ni jedna zemlja se nije izvukla iz krize tako što je smanjivala plate i penzije. Greška te politike sastoji se u tome što kada smanjujete plate i penzije automatski smanjujete i kupovnu moć. Kada proizvođači vide da se manje kupuje njihova roba, oni smanjuju proizvodnju, što samim tim znači da moraju da otpuste radnike. Time ulazimo u začarani krug, jer sa otpuštanjem dolazi do novog smanjenja kupovne moći, na šta proizvođači reaguju novim otpuštanjem“, kaže Popov.
On tvrdi da ne postoji nijedan veliki ekonomista koji zagovara štednju kao način rešavanja krize.
„Velika kriza iz tridesetih godina prošlog veka rešena je tako što je Ruzvelt obezbedio posao nezaposlenim, a sve je to finansirano iz budžeta, tako da je napravljen ogroman deficit. Ali, to je bio osnov najvećeg prosperiteta posle Drugog svetskog rata“, kaže Popov.
Međutim, ekonomista Milojko Arsić, ocenjujući premijerovu izjavu, smatra da u mnogim zemljama Evrope nema ni potrebe za smanjenjem plata i penzija.
„Deficit će biti najveći u zemljama centralne i istočne Evrope. Nemačka ili Austrija, na primer, nemaju potrebe za takvim merama. A one zemlje koje su ih imale, nisu te mere sprovele odmah na početku krize, poput baltičkih zemalja, već su ih odlagali i prilično nevoljno su ih sproveli nakon tri-četiri godine, kao što je bilo u slučaju Grčke“, kaže Arsić za Istinomer.
Štednja ne mora da se ostvariti smanjivanjem plata i penzija već reformisanjem javnog i penzionog sektora.
„Ako smanjite broj zaposlenih u javnom sektoru onda izdvajate manje iz budžeta za plate. I to je takođe ušteda. Tako može da se uradi i sa penzionim fondom, jer izdvajanje za penzije može da se smanji zaoštravanjem uslova penzionisanja“, navodi Arsić.
On zato Dačićevu izjavu ocenjuje kao delimično tačnu, ali ipak – manipulativnu.
„Tačno je to što je rekao premijer, ali je to prilično lukava izjava. On generalno uočava da štednja nije dovoljna, pa izvodi pogrešan zaključak da ona nije nužna. Štednja jeste nužna, ali ne treba samo da se štedi, mora još nešto da se radi. Da se popravi privredni sistem, da se reformiše javni sektor …“, kaže Arsić.
