Deda: Vučić i Tači u februaru bili pred potpisivanjem sporazuma

“Postojao je Nacrt Sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji, dokument koji je bio blizu potpisivanja početkom februara ove godine. Sastojao se od 12 tačaka i sadržao je “principe o sveobuhvatnoj normalizaciji”, uključujući učlanjenje Kosova u UN i “korekciju granica”. Taj dokument, zajedno sa predlozima aneksa o raznim otvorenim pitanjima između dve zemlje je izradila ekipa visoke predstavnice EU Federike Mogerini i predstavnika dva predsednika – Tačija i Vučića”, tvrdi u intervjuu za Istinomer Ilir Deda, poslanik skupštine Kosova i potpredsednik opozicione stranke “Alternativa”.       

Proces normalizacije odnosa više izgleda kao normalizacija odnosa lidera Srbije i Kosova, nego ono što treba da bude – normalizacija odnosa dva društva i dve zemlje. Netransparentnost je odlika briselskog dijaloga, tako da unutrašnja debata nije po volji onih koji ga vode.

Nacrt sporazuma trenutno nije aktualan zbog propasti ideje o “korekciji granica” na Kosovu. Naime, 82 odsto građana Kosova, i Albanaca i Srba, a i pripadnika ostalih naroda je protiv promene kosovskih granica. Očigledno je da je ova opcija nesprovodiva i za sada nije više na stolu. Ali nije potpuno skrajnuta zbog ogromne političke investicije i lobiranja dva predsednika i Federike Mogerini. Čitav proces normalizacije odnosa je zapao u ćorsokak, a Zapadni Balkan je ponovo nestabilan zbog frapantne kratkovidosti svih onih koji podržavaju tu užasnu opciju novih nesreća nazvanu “korekcija granica”. 

Da, bio je i susret u Rimu, čini mi se u novembru 2018. godine. 

Nisu to bili paralelni razgovori, nego razgovori pod pokroviteljstvom visoke predstavnice EU. Naravno, javnost nije bila upoznata sa sadržajem dogovora, jer je zamisao bila da nas na prepad obaveste kako su postigli neki novi “istorijski” sporazum.

To je, zapravo, činjenica. Srpski upravljački tim za izradu Statuta ZSO je završio svoj posao pre 4. avgusta 2018. godine, ali nije poslao Nacrt Statuta u Brisel zbog zamaha pregovora o “korekciji granica”. Tako da sva propaganda vlasti Srbije o nesporovođenju formiranja ZSO i prebacivanja krivice na Kosovo pada u vodu kada pogledamo činjenice. 

Njima to i treba, da nas uvuku u takvu nestabilnost i destabilizaciju, pa da se stvori “faktično” stanje u kome se, onda, ozvaničava promena kosovskih granica. Oni time produžavaju svoj politički život i njihovu megalomansku percepciju o njima samima, takozvanim istorijskim liderima koji rešavaju istorijske probleme, a obojica su predsednici uništenih država od kojih na hiljade najsposobijih i kvalifikovanijih građana beže na Zapad u potrazi za boljim životom.

Kada je postisan Briselski sporazum 2013. godine, izjavio sam da će on doživeti sudbinu Sporazuma iz Osla između Izraela i Palestine, jer svakom upućenijem čoveku je bilo jasno da su potpisani nesprovodivi aranžmani. I evo nas ove 2019. godine, kako konstatujemo upravo to. Evo šta donosi kratkovidost i manjak predanosti obe strane da se ide odlučno ka postizanju istinskog mirovnog sporazuma. 

Nemam odgovor na to pitanje pošto o tome mora da odluči Vlada Kosova. Nejasno je da li se krećemo ka vanrednim parlamentarnim izborima ili nastavku sadašnje situacije.

 

Očekujem nastavak dijaloga posle usaglašavanja zemalja članica EU i SAD. Politički nevešto artikulisani konsenzus Kosova je da se trajno skine sa dnevnog reda opcija promena kosovskih granica. Po pravilu, pre nastavka dijaloga Kosovo i Srbija, a i EU treba da preduzmu nekoliko koraka izgradnje poverenja, a ne vidim da se na tome radi.

 

U stvari, Tači je sam na jednoj strani za promenu kosovskih granica, a celokupni kosovski politički i društveni faktor na drugoj strani protiv toga. S tim što je na Kosovu, u Skupštini izglasana državna delegacija koja je jedino ovlašćeno telo za vođenje pregovora sa Srbijom. 

Postoji li, po vašim saznanjima, razlika u pogledu na Zapadni Balkan između SAD i EU?

Postoje razlike između država članica EU i SAD po pitanju “korekcije granica” Kosova. Mi iz kosovske opozicije smo tražili da SAD i EU i/ili vodeće države članice EU postignu dogovor o vodećim principima ovog procesa. Problem EU je što nije u stanju da ponudi državama Zapadnog Balkana kredibilni put učlanjenja u EU.

Što se više odugovlači sa postizanjm sporazuma, to će se više prazniti i Kosovo i Srbija i izgubićemo još jednu generaciju baveći se međusobnim nerešenim odnosima. Duboko verujem da nemamo još 20 ili 25 godina da se na sadašnji način bavimo jedni drugima. Sa pozicije opozicionog delovanja, malo šta se može ponuditi ili staviti na sto. Ali ono na čemu radim neprekidno je prezentacija alternativnog stava da dijalog mora da se završi što pre, u prvom redu zbog nas samih građana Kosova i Srbije, uz jedan istinski mirovni sporazum koji bi garantovao dugovečnost, ravnopravnost i prosperitet pripadnika srpskog naroda u Republici Kosovo i albanskog u Republici Srbiji. Taj sporazum bi bio zasnovan na sveobuhvatnoj međudržavnoj saradnji u raznim oblastima, od bezbednosti kroz “Partnerstvo za mir” NATO, kao i svim regionalnim pitanjima Zapadnog Balkana, a spoljne politike da budu usaglašene sa spoljnom politikom EU. U Ujedinjenim nacijama Kosovo i Srbija moraju preduzeti zajedničke inicijative kao što je razrešenju najbolnijeg i najvažnijeg pitanja, a to je otvorena rana nestalih lica i procesuiranja svih odgovornih za ubijanje civila na obe strane. U istinskom miru i normalnosti ćemo svi biti pobednici i napokon dobiti prostor i mogućnost da se bavimo razvojnim politikama, rešavamo nagomilane probleme građana u obe zemlje i da postanemo uređene evropske, demokratske i prosperitetne zemlje. 

*Ilir Deda rođen je u Beogradu, školovao se u Sjedinjenim Amerićkim Državama, gde je stekao zvanje magistra u međunarodnim poslovima. Bio je izvršni direktor kosovskog Instituta za politička istraživanja i razvoj KIPRED, radio je za UNDP, Ženevski centar za bezbednosnu politiku, kao i Međunarodnu kriznu grupu. Deda je bio savetnik prvog kosovskog premijera Bajrama Redžepija i bivše predsednice Kosova Atifete Jahjage.