Deficit informacija u gradu Beogradu
Gradske vlasti u Beogradu u vreme Dragana Đilasa trošile su više nego što su imale na raspolaganju. Međutim, nije moguće pouzdano utvrditi da li su za sobom ostavili rupu od 14.5 milijardi dinara, kako tvrde njihovi naslednici.
Od kako su u Beogradu smenili demokrate na čelu sa Draganom Đilasom, gradski zvaničnici uporno ponavljaju da su zatekli rekordni deficit od oko 20 odsto i zaostala dugovanja od 14.5 milijardi dinara. Istinomer, nažalost, ni nakon nekoliko meseci istraživanja nije uspeo da precizno ustanovi visinu zatečenog duga, zbog nedostatka pouzdanih zvaničnih podataka.
Naše istraživanje je, međutim, ukazalo na barem dva velika problema. Prvi – da u gradskoj upravi Beograda u vezi sa ovim dugom postoji neka vrsta „duplog knjigovodstva“ – zvanični, javno dostupni podaci, koje objavljuje grad, značajno se razlikuju od „realnih“, kojima takođe barata grad.
Drugi problem je to što se ne zna da li je iko odgovorao zbog protivzakonitog zaduživanja, merenog milijardama dinara.
No, da krenemo redom. Jedna od izjava gradonačelnika Beograda Siniše Malog o smanjenju deficita u glavnom gradu već je dobila ocenu “kratke noge“. Istinomer je ocenu dao analizirajući zvanične podatake objavljene u Službenom listu grada Beograda.
Još krajem prošle godine tražili smo od Grada podatke o dospelim obavezama od oko 14 milijardi dinara i zatečenom deficitu, ali odgovore nismo dobili. Određene podatke Istinomer je dobio više od pet meseci kasnije, tek pošto je to javno obećao sam premijer Aleksandar Vučić.
Na iznenadnoj konferenciji za novinare početkom juna, na kojoj je saopštio da iza rušenja objekata u Savamali stoje gradski čelnici, Vučić je usput pohvalio prvog čoveka Beograda, između ostalog i zato što je uspeo da smanji deficit.
Na pitanje Istinomera kako je smanjen deficit, budući da zvanični podaci govore drugačije, Vučić je odgovorio da ćemo podatke dobiti “koliko sutra”.
I zaista, samo dan kasnije, redakcija Istinomera, ali i drugi beogradski mediji dobili su saopštenje Sekretarijata za finansije Grada Beograda u kome se kaže da će “rebalansom budžeta za 2016. godinu biti izmireno 14.5 milijardi dinara duga prethodne vlasti”.
“Realni budžetski deficit Grada Beograda 2013. godine iznosio je 12.8 milijardi dinara, odnosno 19 odsto. Planirani deficit te godine iznosio je 2.2. milijarde dinara, odnosno 3.3. odsto. Razlika se odnosi na 14.5 milijardi dinara neprikazanih obaveza u budžetu, koje su praktično bile skrivene u fioci, saopštava Sekretarijat za finansije Grada Beograda povodom navoda pojedinih medija o smanjenju duga grada.”
Nakon toga kreću ponovni pokušaji Istinomera da pouzdano utvrdimo kako se došlo do računice od 14.5 milijardi dinara skrivenih dugova, jer, ponavljamo, toga u zvaničnim podacima nema. Istinomer je od Sekretarijata za finansije tražio dodatne informacije o tome šta je to realni deficit, budući da to nije zvaničan pojam, a šta obaveze nepokrivene budžetom. Dobili smo odgovor da je reč o dugovima, koji nastaju preuzimanjem obaveza mimo iznosa predviđenih budžetom – mimo aproprijacija.
Krajnje pojednostavljeno, zamislimo da u budžetu ima 10 dinara i da se tačno zna kome ide tih 10 dinara. Onda neko od korisnika budžeta odluči da sklopi ugovor za još jedan dinar (dodatni dinar, mimo aproprijacije), iako ga nema. Na taj način dolazi do prekoračenja aproprijacija, što je zabranjeno Zakonom o budžetskom sistemu.
U Sekretarijatu za finansije kažu da su ustanovili da je takvim “zaduživanjem” gradska kasa došla do minusa od 14.5 milijardi. Kažu da su to utvrdili tako što su od svih korisnika budžeta tražili da im dostave podatke, a da su onda na kraju u sistemu sve sabrali i došli do sume od 14.5 milijardi dinara.
Međutim, o tome nema pisanih tragova i nema jednostavnog načina da se to proveri, sem eventualno detaljnim, višemesečnim procesom revizije. Istraživanjem smo, međutim, nedvosmisleno utvrdili da prethodna vlast jeste trošila više nego što je imala, ali ne i da li su za sobom ostavili rupu od 14.5 milijardi.
Ilustracija: Istinomer/Jelena Šušnjar
U odgovoru Sekretarijata za finansije delom se vidi o kakvim dugovanjima je reč – najveći iznos se odnosi na subvencije GSP-u i privatnim prevoznicima (6.5 milijardi), zatim na obaveze prema Infostanu (4.1 milijardu).
Istinomer se zato obratio ovim preduzećima, ali opet bez uspeha. U Infostanu su nas vratili na početnu adresu – na Sekretarijat za finansije grada Beograda, kao i komunalna preduzeća za koje Infostan vrši objedinjenu naplatu.
Najveća stavka na računu Infostana jeste grejanje, zbog čega smo podatke tražili i od Beogradskih elektrana. Međutim, nismo dobili nikakav odgovor, kao ni od Gradske čistoće. Iz GSP Beograd odgovaraju da je “celokupna subvencija kako za 2013 godinu, tako i za sve prethodne godine isplaćena od strane grada Beograda” – iako nismo pitali da li su sve subvencije isplaćene, već koliko je grad Beograd na kraju 2013. dugovao GSP kako bismo proverili podatke Sekretarijata za finansije.
Precizne odgovore dobili smo samo od JKP Beogradski vodovod i kanalizacija i JKP Zelenilo Beograd. Prema njihovim podacima, Beograd je na kraju 2013. godine ovim preduzećima dugovao oko 750 miliona dinara. Gde je preostalih 13 milijardi i kusur, nismo uspeli da utvrdimo.
Tako smo se opet našli na početku – nemoguće je pouzdano ustanoviti koliko je tačno dugova ostavila bivša vlast, iako je neupitno da su se dugovi godinama gomilali.
Na primeru Infostana, to znači da su gradske vlasti na čelu sa Draganom Đilasom donele odluku da određene kategorije građana imaju subvencionisan račun za Infostan. Takva praksa postoji godinama unazad, samo se menjao iznos subvencija koje obezbeđuje grad i isplaćuje Infostanu, odnosno komunalnim preduzećima.
Građani su tako plaćali manje račune, ali razlika za subvencije Infostanu nije bila predviđena budžetom za nekoliko godina, pa su se dugovi gomilali.
Grad duguje sam sebi
To čak ni ne negiraju predstavnici bivše vlasti, koji tvrde da su gradska preduzeća morala na sebe da preuzmu deo tereta krize. Član Demokratske stranke, tada zamenik predsednika Skupštine grada, Zoran Alimpić kaže da to zapravo i nije pravi dug, jer “grad duguje sam sebi”.
“Grad duguje svojim javnim preduzećima iz prethodnih nekoliko godina, kada su uvedeni popusti, jer je grad iz budžeta trebalo da tim javnim preduzećima nadoknadi te popuste. Praktično je socijalna politika prebačena na javna preduzeća. Činjenica je da su javna preduzeća onda imala manji prihod, jer su određeni građani plaćali manje, ali to nije bila zvanična odluka, nego je zvanična odluka bila da će grad to jednog dana, kad dođu bolja vremena, nadoknaditi iz budžeta, što se i desilo. I verovatno bi se i desilo i da nije prekomponovana vlast”, kaže Alimpić.
Državna revizorska institucija radila je reviziju poslovanja grada Beograd za 2014. godinu. Upravo na primeru Infostana u izveštaju DRI može se videti kako bivša vlast nije isplaćivala subvencije delom za 2011, celu 2012. i 2013. godinu, ali se, takođe, vidi da to nije činila ni nova vlast tokom 2014.
Deo izveštaja DRI / Foto: Printscreen
Kako stoji u izveštaju, tokom 2014. isplaćene su samo zaostale obaveze za novembar 2011. godine – 135.710.000 dinara. Preostali dug grada prema Infostanu iznosio je oko 5.2 milijarde dinara, od toga 1.3 milijarde za 2014. godinu. Podsećamo vlast u Beogradu je promenjana u novembru 2013. godine.
U istom izveštaju navodi se da je grad Beograd nepravilno preuzeo obaveze od gotovo 11.5 milijardi dinara. Nepravilno preuzete obaveze obuhvataju čitav niz prekršaja – na primer kada dokumentacija nije kompletna, kada ne postoji valjan pravni razlog za isplatu, itd. Najveći deo – oko 7.5 milijardi – odnosi se na preuzimanje obaveza mimo odobrenih aproprijacija, odnosno iznosa utvrđenih budžetom.
Na osnovu ovog izveštaja nije moguće utvrditi koliko je tačno obaveza bilo kada je na čelo Beograda došao Siniša Mali. Jednostavno rečeno, DRI je poslednjeg dana 2014. podvukao liniju i sabrao sve obaveze koje su se gomilale godinama unazad – u 11.5 milijardi ima obaveza iz 2014, ali i od ranije.
Isto tako, u samom budžetu nije moguće videti koji deo planiranih sredstava je namenjen za isplatu nagomilanih obaveza, a koji za tekuće obaveze, pa ni tu nema jednostavnog načina da proverimo kako i u kojim iznosima se isplaćuju zaostali dugovi.
Suočeni sa ovolikom šumom praktično neproveriljivih i kontradiktornih podataka, odlučili smo da pitanje koliki je dug zatekla nova vlast – koliko god to bilo važno, jer je predmet političkih obračuna već godinama – trenutno ostavimo po strani.
Umesto toga pokušali smo da utvrdimo da li je neko odgovarao za očigledno kršenje Zakona o budžetskom sistemu i zbog čega su zvanični podaci grada Beograda o ovom slučaju netačni. O svemu tome čitajte u narednom tekstu.
