Deficit odgovornosti u gradu Beogradu
Zašto nove gradske vlasti u Beogradu nisu podnele nijednu krivičnu prijavu nakon što su utvrdili da su njihovi prethodnici kršili Zakon o budžetskom sistemu i zašto zvanični podaci o finansijama u prestonici ni danas nisu tačni.
Vlasti u Beogradu na čelu sa Draganom Đilasom za sobom su ostavile “skrivene” dugove, koji se nisu videli u budžetu, pokazalo je istraživanje Istinomera. Međutim, ni nakon nekoliko meseci nismo uspeli da ustanovimo kolika je tačno rupa bila u gradskoj kasi kada je mesto prvog čoveka Beograda preuzeo Siniša Mali, o čemu smo pisali u prethodnom tekstu.
Umesto toga, fokusirali smo se na činjenicu da je bilo očiglednog kršenja zakona i pokušali da utvrdimo:
1. Da li je neko odgovarao za očigledno prekomerno zaduživanje
2. Zašto i danas imamo zvanične podatke o celom “slučaju” koji su netačni.
Razgovarali smo o tome sa iskusnim stručnjacima za finansije iz nekoliko opština u Srbiji, koji se godinama bave tim poslom. Oni su nam potvrdili da je preuzimanje obaveza mimo budžeta ozbiljan prekršaj. U slučaju da neko preuzme obaveze veće od milion dinara, Krivični zakonik (član 362a) predviđa novčanu kaznu ili kaznu zatvora do godinu dana. Podsećamo, ovde je reč o milijardama dinara.
Poređenja radi, reč je o sumi većoj od godišnjeg budžeta grada Kragujevca ili pet puta većoj od budžeta Jagodine.
Član Krivičnog zakonika / Foto: Printscreen
I nove gradske vlasti su uporno ponavljale da su dugovi nagomilani mimo zakona, pa je logična pretpostavka da su preduzeli mere da se utvrdi ko je za to odgovoran.
U gradskom Sekretarijatu za finansije rekli su nam da oni nisu podnosili krivične prijave, te da su dokumentaciju predali nadležnim organima. Kada smo tražili informacije o tome kome su predali, šta su predali i kada, kako bismo dalje istražili dokle se stiglo u tim slučajevima, dobili smo odgovor da nemaju pravo da nam dostave te informacije po Zakonu o krivičnom postupku. Istinomer je zatim uputio zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, a dobili smo zvaničan odgovor – ne da nemaju pravo da dostave podatke, već da takve informacije ne poseduju.
Ovakav odgovor ukazuje na mogućnost da niko nije odgovarao, niti će odgovarati za ozbiljna kršenja zakona, i da će se priča možda završiti samo na dnevno političkim prepucavanjima.
Kako ne verovati zvaničnim podacima?
Kada je otkriveno da postoje nagomilane obaveze, skrivane po fiokama, onda je te obaveze trebalo prikazati u budžetu, smatraju stručnjaci koji se bave finansijama, u praksi.
Ovako imamo situaciju da nova vlast kritikuje prethodnu zbog skrivenih dugova, a da i oni to isto rade – bez obzira da li su te dugove napravili ili zatekli.
U Sekretarijatu za finansije rekli su za Istinomer da nisu mogli sva dugovanja odmah da prikažu u budžetu, jer za to nisu imali sredstava. Zato su, kako kažu, to radili u više navrata, rebalansima budžeta.
Da su sve zaostale obaveze unete u budžet već 2014. godine, gradski deficit bi bio oko 20 odsto. Međutim, prema Zakonu o budžetskom sistemu, godišnji deficit lokalne vlasti ne može biti veći od 10 odsto. Isto tako, da su sve nagomilane obaveze unete u budžet, ne bi bilo moguće izdvojiti sredstva za neke tekuće rashode. Stare obaveze tako su ostajale u fiokama, a u budžet su “ubacivane” rebalansima, kada je bilo više sredstava.
Podaci dobijeni od Sekretarijata za finansije grada Beograda (kliknuti za uvećanje)
To je onda ostavilo prostora za manipulacije o tome koliko je smanjen deficit. Naime, pojam realni deficit, koji koriste gradske vlasti, ne postoji u zakonu. To su kasnije priznali i u Sekretarijatu za finansije. Oni su, međutim, ovu izmišljenu kategoriju koristili kako bi na deficit prikazan u zvaničnim podacima dodali i nagomilane obaveze, koje su u realnosti postojale, ali ne i na papiru.
Ipak, kod obračuna “realnog deficita” za staru i novu vlast ne koristi se ista metodologija. Za 2013. godinu, odnosno prethodnu vlast, računaju se sve zaostale obaveze, dok su u narednim godinama te obaveze postepeno uračunavane, pa je i deficit manji.
Uzmimo samo 2014. godinu – Državna revizorska institucija utvrdila je da je te godine bilo 11.5 milijardi nepravilno preuzetih obaveza, a ne 7.5 kako navode u Sekretarijatu.
To znači da ni takozvani realni deficit nije realan baš za sve vlasti i sve godine.
Podaci gradskog Sekretarijata za finansije i iz izveštaja DRI. (kliknuti za uvećanje)
Još jedno važno pitanje jeste – ako ovo i jesu ispravni, precizni podaci, kako se toliko razlikuju od onih zvaničnih. Naime, neko ko se drži samo podataka iz Službenog lista grada Beograda nikako ne može da zaključi da je stanje finansija u glavnom gradu godinama značajno lošije nego na papiru.
Iako su postojala različita ograničenja da se sve nagomilane obaveze odmah vide u budžetu, to ne menja činjenicu da se u zvaničnim podacima ove obaveze uopšte ne vide i da bi i za to neko trebalo da odgovara. Ako je skrivanje obaveza u fiokama jednom nezakonito, kao što tvrdi aktuelna vlast, onda je uvek nezakonito.
Cela priča se na kraju svodi na to – ako je bilo prekomernog zaduživanja, a jeste, onda je neko za to morao da odgovara. Nove vlasti koje su to utvrdile nisu podnele nijednu krivičnu prijavu. Osim toga, nove vlasti vode evidenciju tako da i danas imamo zvanične podatke o budžetu koji nisu tačni. Ko je na kraju u celom slučaju na gubitku? Građani i pravna država. Građani u svakom trenutku moraju da znaju kako se troši novac grada, a ovakvi slučajevi ne bi trebalo da služe za dnevno politička prepucavanja, već da budu predmet ozbiljne istrage nadležnih institucija. Istrage koja ne zastupa i ne štiti nijednu vlast, već građane i njihov novac.
