Demokratija bez respiratora #Blog
Ko zna šta nas sve čeka tokom vanrednog stanja? Dosadašnje iskustvo nas uči da očekujemo neočekivano. Sasvim sigurno nam je svima cilj da stavimo virus pod kontrolu uz što manji broj žrtava, ali moraćemo kao društvo da stavimo pod lupu sve propuste, greške i neodgovorne postupke.
Za ovih nekoliko nedelja nagomilala su se pitanja na koja nadležni ne daju odgovore. Često umesto odgovora čujemo optužbe na račun onih koji smisleno pitaju. Iako smrknuta lica političara upućuju na ozbiljnost, mudrost i promišljenost, nije nam lako da poverujemo u te facijalne ekspresije. Sve liči na grotesku. Dok čekamo da se stvari vrate u normalu i ukine vanredno stanje, pitamo se kako će izgledati Srbija dan posle.
Da li ćemo sve kroz šta sada prolazimo jednostavno zaboraviti i po principu „pojeo vuk magaraca“ pripisati višoj sili i teorijama zavere? Da li ćemo još jednom demonstrirati da smo nedoraslo i neodgovorno društvo, koje nije smoglo snage da uči iz sopstvenih grešaka? Da li će većina okrenuti glavu sebično štiteći lični interes, prepuštajući borbu nekom drugom, nekim “stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima”? Tako su i 90ih obeležavani građanski aktivisti, novinari i organizacije civilnog društva koji su se borile za građanska prava, protiv rata, za demokratiju.
Jak utisak mi je da se u borbi protiv pandemije, nespremnost i nesposobnost sistema maskiraju pojačanim merama represije. Očigledno je da hronični izostanak politika, reformskih i razvojnih programa važnih sistema, uključujući i zdravstveni, u ovakvim situacijama dolazi na naplatu. Razoreno, neefikasno, nestručno, površno i – namrgođeno.
Stvarni motivi za uvođenje vanrednog stanja i za ućutkivanje parlamenta mogu se tražiti i u političkoj agendi – u težnji za koncentracijom moći u vrlo uskom krugu ljudi ili u nameri prikrivanja poražavajućeg stanja zdravstva sistema. Možemo li očekivati da će se neko tek tako odreći uvećane moći nakon vanrednog stanja ili da će naprasno početi da umesto populizma nudi političke programe?
Izbori koji nam predstoje biće prilika da tražimo od političara da polažu račune, te da ponude politike i planove, a ne pakete namirnica. Ne zloupotrebu medija. Ne strah u kosti.
Da li će građani uspeti da u izborima prepoznaju šansu da zahtevaju bitne odgovore ili će se povući i ostaviti političare da nastave po svome i za sebe? Ili ćemo se ponašati kao aktivni i slobodni građani koji traže odgovorne institucije, ili će nam i taj demokratski institut – izbori, poslednja brana pred pandemijom autoritarizma, završiti bez respiratora?
Naslovna fotografija: Cottonbro/Pexels
