Dijalog Ane Brnabić: pružena ruka ili stisnuta pesnica
„Pružam ruku dijalogu sa opozicijom, uvek sam za polemiku argumentima, a ne rat”, rekla je Ana Brnabić u svom prvom intervjuu nakon stupanja na funkciju predsednice skupštine Srbije. Dodala je da je možda dobro to što je sada u parlamentu, „da više ne bi bilo rasprave preko društvenih mreža i medija”. Ipak, istog dana je sa zvaničnog SNS naloga na mreži X poručila da opozicija ugrožava dostojanstvo Narodne skupštine, kao i da je naziv liste Srbije protiv nasilja licemeran. Ukoliko pogledamo mesec dana unazad, upravo su društvene mreže vladajuće stranke predstavljale mesto sa kog su se slale negativne poruke i uvredljiv ton ka predstavnicima opozicije i nevladinog sektora.
Analiza 780 objava koje su zvanični Tviter (X) i Instagram nalozi Srpske napredne stranke zbirno objavili u periodu između 21. februara i 23. marta ne ilustruju volju za dijalogom koji novoizabrana predsednica skupštine ističe kao jedan od glavnih ciljeva svoje nove pozicije.
Naime, Ana Brnabić se u pomenutom periodu, nakon kojih je usledio „apel na mir i dijalog”, pojavljuje kao glavna akterka plasiranja napada usmerenih ka političkim neistomišljenicima sa društvenih mreža SNS-a.
Obračuni u 280 karaktera
U navedenom vremenskom intervalu vladajuća stranka je na svojim X i Instagram nalozima ispratila aktivnosti 39 svojih predstavnika.
Na prvom mestu u ukupnom zbiru svih tvitova i objava je Miloš Vučević kao lider stranke i predloženi kandidat za predsednika Vlade.
Odmah za njim je novoizabrana predsednica skupštine, Ana Brnabić.
Od ukupno 780 tvitova i Instagram objava, čak 315 je poslužilo za direktan napad na predstavnike opozicije, medija, nevladinog sektora i Kancelarije OEBS za demokratske instutucije i ljudska prava (ODIHR), dok se 465 može shvatiti kao opšta promocija aktivnosti vladajuće stranke i njenih čelnika.
Kuriozitet je činjenica da je upravo Ana Brnabić, svojom aktivnostima koje su ispraćene na mrežama SNS-a, značajno doprinela broju objava koje smo okarakterisali kao napade.
Naime, Brnabić se u posmatranom periodu, našla na ubedljivo prvom mestu po broju tvitova i objava na Instagramu SNS-a, koji su poslužili za direktne napade na opoziciju i ODIHR.
Od ukupno 43 njene objave sa negativnim tonom, čak 32 su usmerene ka opoziciji (sa fokusom na koaliciju Srbija protiv nasilja) i nezavisnim medijima, dok se Brnabić, kao akterka 11 objava na zvaničnim SNS nalozima, fokusirala na preporuke ODIHR-a i aktivnosti Kancelarije u Srbiji u prethodnom periodu.
Брнабић @anabrnabic @SerbianPM: Опозицији циљ да прави хаос https://t.co/1mQleSK8ic
— СНС СРБИЈА (@sns_srbija) March 11, 2024
Upravo su tvitovi sa negativnom porukom i poslovično, napadom na opozicione lidere beležili najveći broj povratnih reakcija pratilaca SNS-a — lajkom, šerom, ritvitom i komentarima koji ukazuju na aktivnost trolovsko-botovske mreže.
Pored Brnabić, u plasiranju negativnih poruka učestvovali su i Milenko Jovanov — najviše zahvaljujući svojim skorašnjim zapaljivim nastupima u Skupštini — zatim, Vladimir Orlić, Miloš Vučević, Sandra Božić, ali i bivši narodni poslanik Miloš Terzić, široj javnosti manje poznati član Predsedništva SNS.
U uvredljivom nizu usmerenom ka opoziciji, Ana Brnanbić je akcenat stavila na „haos” i „rušenje dostojanstva Narodne skupštine”, „licemerje naziva Srbija protiv nasilja” i lidera ove koalicije, poput „frustriranog” Dragana Đilasa, koji, kako bivša premijerka kaže, „vređa inteligenciju građana Srbije”.
Osim što su predstavnici opozicije, po oceni Brnabić, nasilni uprkos imenu svoje liste, oni se ponašaju bez logike, „nesposobni su i bez programa i vizije”, dok im je jedini cilj da Vučić ne učestvuje u kampanji i iznad svega — dolazak na vlast.
U svojim nalazima, ODIHR konstatuje da su granice između vladajuće stranke i države nejasne i praktično nepostojeće. Takvom principu svedočimo i u ovom slučaju — SNS je za objave na svojim Tviter i Instagram nalozima, kao dominantni sadržaj, koristila upravo izjave svojih najviših državnih funkcionera. Na ovaj način se, još jednom i u praksi, izjednačava uloga zvaničnika države sa delovanjem funkcionera vladajuće stranke kojoj pripadaju.
