Diktator je pao, sudićemo mu u Beogradu
Srbija je 5. oktobra zanoćila sa jednom, a osvanula sa drugom vlašću. Sve se promenilo za svega nekoliko sati. Još u 15 časova činilo se da je kula Miloševićeve vlasti dobro utvrđena i da je ništa ne može ugroziti, ali je već sa pucanjem prvog prstena oko Savezne skupštine i upada demonstranata u nju, bilo jasno da se temelji bunker-sistema ljuljaju kao nikad do tada.
Politika, 6. 10. 2000. godine
„Neće biti revanšizma prema političkim neistomišljenicima. Odbacujem mogućnost da državljani SRJ budu izručeni Haškom tribunalu koji je sredstvo za ostvarivanje američkog uticaja i prisustva NATO-a na Balkanu.“ (predsednik SRJ Vojislav Koštunica)
Sa prvim sumrakom padala su najčuvanija utvrđenja, građena 55 godina. RTS, „Politika“, „Večernje novosti“ priznavali su ono što je bilo nemoguće prećutati i ignorisati. Bilo je neophodno da to sazna i onaj zbog koga (ili protiv koga) su stotine hiljada ljudi i došle u Beograd tog dana.
Glas javnosti, 6. 10. 2000. godine
„Draga, oslobođena Srbijo. Beograd je danas Srbija i to ne Srbija u malom već naša velika Srbija. Ovo je naša velika Srbija koja je ovde da bi samo jedan čovek otišao. Slobodan Milošević. Srbija ga ne tera silom, kao što je on nju godinama, nego ga tera zato što je izgubio na izborima. Ponosan sam što sam građanin Srbije, što pripadam našoj crkvi i što ste mi ukazali poverenje 24. septembra i izabrali me za predsednika SR Jugoslavije. Tako se osećam i to jesam zahvaljujući vama i vašim glasovima jer je osnovni princip demokratije da odlučuje narod…Postoji jedan čovek koji je godinama unosio nemir, nespokojstvo, strah i nesigurnost. Pustili smo ga da laže, krade, naziva nas najpogrdnijim imenima ali je presudila volja naroda. Njegovo oružje bila su laž i nasilje, a naše istina i nenasilje“ – rekao je sinoć izabrani predsednik SRJ Vojislav Koštunica ispred Skupštine grada Beograda, prekidan povicima mase „Uhapsite Slobu“.
Ipak, novi predsednik nije smatrao da je starom mesto u zatvoru.
Glas javnosti, 6. 10. 2000. godine
„Ne treba da ga hapsimo, odavno je uhapšen, jer ne sme među narod. Ne zna šta je sloboda, ali mi znamo. Ako je neko vodio antisrpsku politiku to je Slobodan Milošević. On je uvek vodio politiku u tuđim državama, a nije u svojoj. Blatio nas je da radimo za NATO, a ako u našoj zemlji postoji NATO plaćenik onda je to Slobodan Milošević.“
Prekidan skandiranjem „Idemo na Dedinje“, Koštunica je izjavio:
Glas javnosti, 6. 10. 2000. godine
„Dragi Beograde, Srbijo, ne treba da idemo na Dedinje, treba da ostanemo ovde gde je narod ostvario tu pobedu. Ovo je naše a on je otišao u njegovo, tuđe, oteto. Beograde, Srbijo, hvala na podršci. Vi ostajete sa mnom a ja ostajem s vama“, završio je izabrani predsednik SRJ.“
Koštunica je obećao da niko od političkih protivnika neće imati problema sa novom vlašću. Ipak, nisu svi delili njegovo mišljenje.
koordinator grupe G17 plus, Mlađan Dinkić, Politika, 6. 10. 2000. godine
„Idemo u novi život, uspostavićemo pravnu državu, protiv svih onih koji su falsifikovali rezultate izbora podnete su krivične prijave, uključujući i gospodina Miloševića, za koga se osnovano sumnja da je bio podstrekač.“
Koštuničinom obećanju su se, očigledno, obradovali oni koji su ga ranije najžešće napadali.
savezni poslanik JUL-a Goran Matić, Glas javnosti, 8. 10. 2000. godine
„Predsednik Koštunica ima veoma dobre stavove i reči i dobro je formulisao buduću politiku, kao politiku demokratije, nenasilja, nerevanšizma i politiku koja će čuti različita mišljenja.“
Milošević je 6. oktobra, nakon razgovora sa Koštunicom, priznao izborni poraz. Izrazio je zahvalnost građanima koji su ga podržali na izborima, ali istovremeno i onima koji nisu glasali za njega, jer su mu „skinuli sa duše jedan veliki teret odgovornosti, koji je u sebi nosio već punih deset godina“.
Beta, 6. 10. 2000. godine
„Ja lično, upravo zbog tog velikog olakšanja zbog prestanka jedne ogromne odgovornosti koju sam nosio čitavu deceniju, imam nameru da se malo odmorim, da provedem više vremena sa svojom porodicom, pre svega sa unukom Markom, a da posle toga nastavim da pre svega jačam svoju partiju.“
O svojim impresijama nakon razgovora sa svojim prethodnikom predsednik SRJ Vojislav Koštunica je kazao.
predsednik SRJ Vojislav Koštunica, Fonet, 6. 10. 2000. godine
„Razgovarali smo o uobičajenim stvarima, koje podrazumevaju činjenicu da jednom izgubljena vlast ne znači zauvek izgubljenu vlast.“
Dva dana nakon pada starog režima održana je konstitutivna sednica saveznog parlamenta i to u Centru „Sava“, jer je zdanje Skupštine SRJ zapaljeno 5. oktobra. Predstavnici bivše vlasti nisu krili nelagodu, a pojedini i uplašenost. Iako je novoizabrani predsednik SRJ naglašavao da neće biti revanšizma, oni koji su do juče blatili političke protivnike i nadevali im svakakve kvalifikacije nisu bili spokojni.
ministar zdravlja Milovan Bojić, Glas javnosti, 8. 10. 2000. godine
„I dalje mislite da su vaše kolege iz DOS-a NATO plaćenici?
– Nisam nikad izjavio tako nešto. Treba smiriti tenzije. Nikad mi nije bilo teško da radim s ljudima različitih uverenja i pogleda.“
– Nisam nikad izjavio tako nešto. Treba smiriti tenzije. Nikad mi nije bilo teško da radim s ljudima različitih uverenja i pogleda.“
Socijalisti su se suočili sa onima koje su, do pre nekoliko dana, nipodaštavali.
Blic, 9. 10. 2000. godine
„Izuzetno bled, Dačić je rekao da je samo sprovodio politiku svoje stranke, ali niko nije želeo da ga sasluša. U pratnji obezbeđenja on je potom napustio Centar ‘Sava’.“
I lider radikala Vojislav Šešelj naišao je na negodovanje poslanika nekadašnje opozicije i novinara nedržavnih medija.
Večernje novosti, 9. 10. 2000. godine
„Lider radikala koji je u svom maniru u prolazu dobacivao oštre reči (i u sali drugima je vikao ‘bitange’) još se – s obzirom na uspeh njegove partije – dobro drži. Na usputno pitanje da li će nastaviti da i dalje preti novinarima, odgovorio je ‘Naravno’. Jednoj agresivnoj novinarki čak je poručio: ‘Možete da me povučete za…’.'
Opasnost od bivšeg predsednika svakim danom je sve manja, ali još postoji, tvrdili su eks-opozicionari.
predsednik DS Zoran Đinđić, Tanjug, 8. 10. 2000. godine
„Ne verujem da će se on predati, ali moramo institucionalnim putem preuzeti sve ustanove kojima bi mogao da manipuliše i bez kojih je izvan politike. Ne u ovom trenutku, ali za mesec dana – ako se stanje s današnjim snagama oko njega ne promeni – on može da pokuša da se vrati stvaranjem krize i nametanjem sebe kao nekog ko će da uvede red.“
O mogućnosti da aktuelni predsednik Milošević završi u Haškom tribunalu, predsednik DS Zoran Đinđić bio je skeptičan.
predsednik DS Zoran Đinđić, Politika, 8. 10. 2000. godine
„Prema ideji Haga smo vrlo skeptični… Nije naš interes da se bivši predsednik povlači po sudovima, nije naš interes da budemo prva država sa kojom se to dešava.“
Taj stav Đinđić je potkrepio i emotivnim razlozima.
predsednik DS Zoran Đinđić, Danas, 8. 10. 2000. godine
„Loše je povlačiti jednog bivšeg predsednika po međunarodnim sudovima, jer to u jednoj nestabilnoj zemlji, gde su ljudi vezani za simbole na koje emotivno reaguju, može nepotrebno destabilizovati situaciju.“
Posledice promene vlasti odrazile su se već prvih dana na devizno tržište u zemlji.
koordinator grupe G17 plus, Mlađan Dinkić, Politika, 9. 10. 2000. godine
„Nova vlast je preuzela kontrolu nad deviznim sektorom i službom platnog prometa SRJ i posledica tog poteza bilo je obaranje crnog kursa nemačke marke za dva dana sa 40 na 22 dinara.“
Vlada Srbije bila je pred padom, ali njeni članovi nisu dozvoljavali da se o radu izvršne vlasti u prethodnom periodu negativno govori.
Glas javnosti, 13. 10. 2000. godine
„Možete da kažete da je ovo bila najgora vlada, ali su osnovne stvari funkcionisale. Narod jeste živeo bedno, ali su svi mogli da kupe po hleb i mleko – rekao je Šešelj komentarišući skok cena i prognozirajući da nam na zimu prete glad, nestašice i smrzavanje.“
Predsednik DS Zoran Đinđić ponovio je zahtev DOS-a da upravljanje Srbijom obavlja prelazna vlada i još jednom upozorio na nove demonstracije, ukoliko stranke bivše vlasti nastave s blokadom političkih promena.
predsednik DS-a Zoran Đinđić, Beta, 13. 10. 2000. godine
„Za tri dana stanovništvo bi ponovo bilo na ulicama, i tad više ne bi bilo reči samo o izborima. Predlažemo da se vlast preda jednoj prelaznoj vladi, ali odluka nije kod nas.“
Izvršni odbor SPS-a odbacio je zahtev niških socijalista da smeni Slobodana Miloševića sa mesta predsednika stranke.
član IO GO SPS-a Nikola Šainović, Glas javnosti, 14. 10. 2000. godine
„To znači da će Milošević, bar do Kongresa, koji je zakazan za 25. novembar, ostati na čelu stranke. Što se tiče druga Miloševića, on je u Beogradu i srećemo se svakodnevno. Naša stranka će na predstojećim izborima u Srbiji nastupiti samostalno, a što se tiče odnosa sa dosadašnjim koalicionim partnerom Jugoslovenskom levicom, ti odnosi postoje kao i kontakti između te dve stranke. Međutim, u interesu jačanja SPS-a je odlučeno da naša partija nastupa samostalno na izborima.“
Ostavke su jedni za drugima podnosili direktori državnih preduzeća i ustanova, a među njima i rektori i dekani univerziteta u Srbiji.
potpredsednik Vlade Srbije Ratko Marković, Danas, 13. 10. 2000. godine
„S obzirom na neregularnost i nenormalne uslove koji su silom stvoreni na univerzitetima i fakultetima, Vlada ne prihvata ponuđene ostavke rektora i dekana. Oni treba svaki takav pritisak i zahtev da prijave Ministarstvu za više i visoko obrazovanje.“
I pobednike su mučile dileme.
izvršni direktor G17 plus Mlađan Dinkić, Blic, 13. 10.2000. godine
„Imamo dva scenarija: da brzo uzletimo kao Slovenija, a drugi je da idemo jako sporo kao Rumunija i Bugarska.“
Promenama su se obradovali i bivši socijalisti.
bivši potpredsednik SPS Milorad Vučelić, Blic, 14. 10. 2000. godine
„Vratiću se u SPS samo posle odlaska kompletnog rukovodstva stranke, od predsednika SPS Slobodana Miloševića do čelnika svih odbora… Srpski narod se sam izborio za pobedu i skidanje sa grbače režima Slobodana Miloševića.“
Vučelić je pokušao da objasni poraz SPS-a.
bivši potpredsednik SPS Milorad Vučelić, Politika, 16. 10. 2000. godine
„Da je i Tesla bio na listi levice, izgubio bi.“
Odgovornost Slobodana Miloševića i kazna koja ga čeka, brinule su lidere DOS-a.
predsednik SDU Žarko Korać, Danas, 14.-15. 10. 2000. godine
„Prve će optužnice biti zbog izborne krađe i to je velika ironija. Čovek koji je sve ovo napravio ići će u zatvor zbog izborne krađe i falsifikata i naloga policiji da puca na demonstrante. Tako će se završiti velika karijera diktatora, ne kao ogromni zločin, već obična krađa. Možda je to i neka istorijska pravda da će Milošević zbog lopovluka ići u zatvor.“
O suđenju u Hagu, čini se, prvih postpetooktobarskih dana nije se puno razmišljalo.
predsednik SDU Žarko Korać, Glas javnosti, 17. 10. 2000. godine
„Neki su želeli da ga ubijemo, kao Rumuni svog diktatora. Dogodiće se nešto za Miloševića najneugodnije, a za Srbiju najbolje. Njegova krivica biće utvrđena na sudu u Srbiji.“
Korać je objasnio zašto bi suđenje u Hagu bilo loše rešenje.
predsednik SDU Žarko Korać, Danas, 17. 10. 2000. godine
'Pitanje Haga je izuzetno osetljiva tema koja nalaže veliki oprez. Taj problem nas može razjediniti, a to je poslednja stvar koju želimo. Možda bi bilo jednostavnije da se Miloševiću sudi u Jugoslaviji , gde bi sa političke i psihološke strane bilo daleko lakše.“
Ipak, optimizam je u to vreme bio dominantno stanje.
izvršni direktor G17 plus Mlađan Dinkić, Danas, 16. 10. 2000. godine
„Prema onome što smo zatekli možemo reći da je šansa (za oporavak), mnogo veća nego što smo pretpostavili kada smo pravili program za DOS.“
Međutim, promena vlasti sprečila je, tvrdili su predstavnici sada već bivšeg, režima privredne uspehe naše zemlje.
saopštenje republičkog Ministarstva za informacije, Danas, 17. 10. 2000. godine
„Vlada Republike Srbije je na jučerašnjoj sednici zaključila da su dosadašnja pozitvna privredna kretanja u Republici prekinuta bezakonjem i bezvlašćem koje je nastalo nakon proglašenja rezultata izbora za predsednika SR Jugoslavije.“
lider opozicije u Zimbabveu Morgan Tevangnari, Glas javnosti, 8. 10. 2000. godine
„Mugabe je afrički Milošević.“
Milošević izborima iznenadio opoziciju (1. deo)
Naslovna fotografija: Naslovna strana „Politike“, 6. 10. 2000. godine
