Posle rekordno niske intervencije Narodne banke Srbije na međubankarskom deviznom tržištu prošle godine i najave stabilne 2012, bar što se tiče kursa i inflacije, već početkom godine optimistična obećanja dovedena su u pitanje. Ni intervencija NBS koja je u dva dana bila primorana da potroši 78 miliona evra da bi zaštitila dinar (za celu prošlu godinu u tu svrhu je upotrebljeno ukupno 90 miliona evra) nije bila od pomoći. Domaća valuta je, uprkos tome, 10. februara dostigla rekordno nisku vrednost od 109,1794 dinara za jedan evro.

Iako za građane i privredu i dnevne oscilacije kursa prave probleme, guverner Šoškić ističe da je dinar dugoročno posmatrano stabilan u odnosu na druge valute.

„Oscilacije su veoma male kada je u pitanju period od 15 meseci. Ako poredimo šta se dešavalo sa drugim valutama, svako ko bi rekao da se kurs tokom 15 meseci promenio za jedan odsto mogao bi samo da kaže da je to vrlo stabilan devizni kurs.“ (guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić, Beta, 13. 2. 2012. godine)

U Narodnoj banci kažu da je kurs otišao nagore zbog povećanog uvoza energenata, ali da je otežavajuća okolnost i zamrzavanje pregovora sa MMF-om o reviziji aranžmana.

„Kretanja na deviznom tržištu u poslednjih nekoliko dana bila su podstaknuta nešto većom tražnjom domaćih preduzeća za devizama, uglavnom zbog nešto višeg od uobičajenog uvoza energenata. U poslednja dva dana tim kretanjima znatno su doprineli i privremeni psihološki faktori.“ (sajt NBS, 9. 2. 2012. godine)

Početak poniranja

Ekonomisti sa druge strane nisu iznenađeni slabljenjem dinara. Profesor Ekonomskog fakulteta Nikola Fabris očekuje da će domaća valuta oslabiti za sedam do deset odsto tokom ove godine, a da su upravo nagle oscilacije opasne za privredu.

„Ukoliko pogledate, mi smo prethodnu godinu završili sa nivoom deviznog kursa nižim nego sa nivoom deviznog kursa kojim smo počeli 2011. godinu, znači dinar je ojačao. Jasno je da to nije bilo prirodno jačanje kursa dinara, jednostavno u uslovima kada imate visok spoljnotrgovinski deficit, kada imate visok budžetski deficit i kada imate inflaciju veću nego što je inflacija u eurozoni, onda je jasno da je jačanje domaće valute neodrživo i da je bilo pitanje samo dana kada će domaća valuta oslabiti. Nije ni loše to što dinar gubi na vrednosti, međutim, ono što nije dobro to je da dođe do naglog gubljenja vrednosti dinara u kratkom roku.“ (profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Nikola Fabris, Tanjug, 9. 2. 2012. godine)

„Još u decembru prošle godine je bilo poznato da će dinar pasti za sedam odsto, imajući u vidu rast inflacije u evrozoni od dva odsto i rast srpskih cena od pet odsto. To je bilo jasno i pre zamrzavanja aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, a sada, kada je MMF odlučio da reviziju aranžmana odloži do izbora, situacija je još komplikovanija.“ (ekonomista Stojan Stamenković, Press, 12. 2. 2012. godine)

Građani i privrednici koji su zaduženi u devizama već osećaju efekte rasta kursa, a ukoliko se ovakav trend nastavi, mogu da očekuju i više cene na rafovima. Trgovci najavljuju poskupljenja, a proizvođači kažu da već trpe gubitke.

„Samo od početka godine kurs je otišao sedam odsto, znači toliko gubimo. Znate koliko je to. Pa tolika je celokupna dobit čitave prerađivačke industrije. Rastu kursa treba dodati i procenat inflacije za prošlu godinu. Znači svi mi bismo sada morali da povećamo cene 17 odsto. Ovako jedemo svoju supstancu i propadamo.“ (vlasnik konfekcije ‘Modus’ Milan Knežević,  Večernje novosti, 11. 2. 2012. godine)

„Kada imamo ovako brze promene kursa, uvek sam zabrinut jer se pitam gde će stati. NBS je do juče izlazila na kraj sa kursom, ali sada izgleda da je izgubila kontrolu. Ovo liči na kraj 2008. godine, kada je dinar za kratko vreme oslabio čak 15 odsto. A to su, kao i sada, ogromni gubici za srpsku privredu.“ (generalni direktor koncerna ‘Bambi’ Miroslav Miletić, Press, 10. 2. 2012. godine)

Sa druge strane, iz Narodne banke emituju umirujuće tonove. Tvrde da je oscilacija kursa kratkotrajna i da će obezbediti stabilnost deviznog tržišta.

„Sprečićemo prekomerne dnevne oscilacije kursa, kao i posledice niskog prometa na deviznom tržištu. Devizne rezerve od 11,6 milijardi evra više su nego dovoljna garancija sposobnosti za to.“ (viceguverner NBS Bojan Marković, Večernje novosti, 13. 2. 2012. godine)

Koliko će dinar ostati stabilan, i u kojoj će meri uticati na standard građana i privrede, trenutno niko ne može da predvidi. Ako je za utehu, optimizam NBS potkrepljuje i pretpostavka da država neće dozvoliti da pomeranja kursa budu takva da previše utiču na povećanje inflacije do leta. Bar dok ne prođu izbori.