Đon na obrazu
Već dva dana šunjam se po omiljenim novinarskim gradskim sastajalištima i kolegama šacujem noge. Pokušavam da saznam ko je ovih dana bio u Jagodini. Ako na nekome vidim nove, jeftine, cipele, znači, tu si ptico! Privilegiju nošenja jagodinskih šimika imaju samo oni koji su izveštavali sa otvaranja tržnog centra u tom gradu. Tome u čast, a i u slavu nepodmitljivih novinarskih zanatlija, gradonačelnik Jagodine Dragan Marković Palma „častio” je novinare cipelama vrednim 4.000 dinara. Ovi, bosonogi, nisu odoleli izazovu. Eno ih danas gde drljaju gradsku kaldrmu novim đonovima. Pendžetiran obraz, obaška.
Nezavisno udruženje novinara Srbije je reagovalo, negodovalo i izdalo saopštenje u kojem se navodi da je „takvo ponašanje novinara etički nedopustivo i da ukazana ‘čast’ neće doprineti ionako ozbiljno poljljanom ugledu novinarske profesije”. Jer, Kodeks novinara Srbije zabranjuje novinaru da prima ili traži materijalnu ili neku drugu korist za prikupljanje, objavljivanje, odlaganje ili sprečavanje prikupljanja ili objavljivanja informacija. Ko te pita za Kodeks dok gradom šetaš nove blokeje.
Poklonjene cipele su, nažalost, samo podsetile na moralno siromaštvo medijskog poslenika. Cipele su, kao i haljine, tašne, mašne i kravate, samo vidljivi artefakti kojima se kite poslušna novinarska piskarala. Nevidljivima se broja ne zna. Otuda neka ne čudi sve češće izgovarana konstatacija da novinarstvo ne stanuje na staroj adresi. Uništile su ga pertle i potpetice. I tome slični proizvodi široke potrošnje kojima se kupuje topla novinarska reč.
Da se ne lažemo, oduvek je bilo onih koji su za špricer i porciju škembića „peglali” svoje novinske izveštaje onako kako to odgovara onom ko ih je nahranio i napojio. Neretko, porcija je bila papreno zabiberena, ali je stomak bio pun. Cena toga često je bio čir na želucu ili neki srodan gastritis, ali bar se jelo i pilo o trošku naručioca novinskog pamfleta. Danas, kada dobre škembiće ne spremaju ni u jednoj pristojnoj kafani, cipele su dobra zamena, sve je to sličnog porekla, ako nije svinjskog onda je goveđeg.
I ne bih više o tome, ova kolumna biće nešto kraća od svih prethodnih. Subjekti i objekti opisani u ovom tekstu ne zaslužuju više od rečenog. Bio je ovo samo kratak osvrt na obuvanje „sedme sile”. Sve ostalo je izuvanje.
Ako vidite nekog da glanca nove cipele, a da znate da ja novinar, pitajte ga gde u gradu mogu da se naruče pravi, domaći škembići.
