Đubrijatori

Srbiju dele godine, a verovatno i decenije, od uspešne primene evropskih standarda u upravljanju otpadom ali je grad Novi Sad pre nekoliko dana napravio istorijski iskorak ka direktnoj primeni načela cirkularne ekonomije. Da je otpad resurs, a ne đubre, pokazuje odluka JKP „Čistoća“ iz Novog Sada da angažuje privatno obezbeđenje za čuvanje kontejnera i njihovog dragocenog sadržaja. Prema rečima predstavnika JKP Čistoća opasnost novosadskom otpadu preti od sakupljača sekundarnih sirovina! 

Grad Novi Sad, odnosno JKP „Čistoća“ Novi Sad, 15. juna 2017. angažovalo je preduzeća Ipon Security i GS4 Security Solutions za pružanje usluge čuvanja komunalne opreme na mestima gde se odlaže otpad. Da, privatno obezbeđenje za čuvanje otpada. Ugovor je vredan 6 miliona dinara.

Kako da okarakterišemo postupak gradskih vlasti u Novom Sadu? U koju kategoriju svrstati ovu vest? Verovali ili ne? Nemoguće ali istinito? Ma daaaaaj, nisu to valjda uradili? E, pa jesu. 

Hajde da zanemarimo okolnosti da u Novom Sadu postoji komunalna policija, vatrogasna služba, služba za odnošenje otpada, što je delatnost u nadležnosti lokalne samouprave, a ne možemo da zanemarimo ni jednu od navedenih okolnosti, i da se zapitamo zašto postoje ljudi koji sakupljaju sekundarne sirovine i zašto država godinama ne želi da uradi ništa kako bi unapredila položaj ljudi koji obavljaju ovu delatnost od javnog interesa. Da, sakupljači sekundarnih sirovina obavljaju delatnost od javnog intresa jer država uporno ne želi da uspostavi ozbiljan i delotvoran sistem primarne selekcije i upravljanja otpadom. Jer da to radi i želi ne bi joj bilo potrebno privatno obezbeđenje. 

Dakle zašto ti drski i beskrupulozni sakupljači skupljaju otpad umesto da, na primer, osnuju firmu za privatno obezbeđenje i uzmu 6 miliona dinara od građana Novog Sada? Da li zbog toga jer žive na ivici egzistencije ili zbog nedostatka preduzetničkog duha koji gradu Novom Sadu očigledno ne manjka.

Sakupljači sekundarnih sirovina su ekstremno siromašni i marginalizovani građani. Njihov radni dan traje oko 11 sati a životni vek im je u proseku 46 godina. Nemaju osiguranje, neće primiti penzije, nemaju zaštitnu opremu, izloženi su opasnostima po zdravlje i preziru svojih sugrađana. I zašto se ipak bave tim poslom a ne nekim drugim? Zato što od toga žive. Kakvu im je alternativu ponudila država? Nikakvu. Proglašeni su izgrednicima zbog kojih će grad Novi Sad godišnje da troši 6 miliona dinara da bi se od njih zaštitio. Svaki pokušaj da se ovaj nerazumi potez objasni racionalnim razlozima licemeran je i beskrupulozan.  

   

Ulični sakupljači sakupe oko 95 odsto sekundarnih sirovina koje se recikliraju i na taj način onemogućavaju javna komunalna preduzeća da taj otpad odvezu na smetliša koja nazivaju deponijama. Tako se smanjuje količina deponovanog otpada, što je jedan od osnovnih ciljeva politike upravljanja otpadom, a ne angažovanjem privatnog obezbeđenja. U 2014. godini privatna reciklažna industrija je sakupila i reciklirala 7.700 tona PET otpada a javna komunalna preduzeća samo 1.000 tona. Pa zar ne bi onda bilo logično da se privatno obezbeđenje angažuje kako bi sprečilo javna komunalna preduzeća u ovom nečinjenju? 

Građani uništavaju kontejnere, razbacuju otpad, pale kontejnere, ispisuju grafite i lepe plakate. Sve to navodi JKP Čistoća iz Novog Sada kao razloge za angažovanje „đubrijatora“. U tome prednjače sakupljači sekundarnih sirovina, kažu predstavnici ovog preduzeća.

A šta bi se dogodilo da je Novi Sad uložio 6 miliona dinara u poboljšanje uslova za rad sakupljača sekundarnih sirovina i popravljanje njihovog socijalnog statusa? Da je pokazao minimum brige za dobrobit ovih ljudi koji rade posao koji bi trebalo da rade komunalne službe. Da li je u bilo kojoj lokalnoj samoupravi neko angažovao privatno obezbeđenje, ili policiju koja već postoji, da zaustavi kamion javnog preduzeća koji prevozi reciklabilni materijal na deponiju, odnosno smetliše, jer je odlaganje reciklabilnog materijala na deponije zakonom zabranjeno? Ili ispitao poslovanje i razlog postojanja javnih preduzeća koja nisu u stanju da obavljaju poverene im dužnosti. Nije i neće. 

Nadam se, a nemam niti jedan razlog da se tome nadam, da primer Novog Sada neće slediti i druge lokalne samouprave, a da će Novi Sad pokušati da pronađe neko smisleno i sa razumom saglasno rešenje za problem odlaganja otpada.