Đurić: „Srbija 21“ nije projekat Bebe Popovića

Poslednju optužbu je u otvorenom pismu „evropskoj Srbiji“ izrekao Đorđo Žujović, nekadašnji član predsedništva LDP, koji tvrdi da je svedok „zakulisnih radnji, spletkarenja, kupovine i prodaje brojnih pojedinaca i grupa, koje se dešavaju poslednjih meseci u vezi sa izlaskom dela opozicije na izbore“, a iza čega stoji, kako je naveo, Beba Popović. U intervjuu za podkast Istinomera „U mikrofon“ jedan od osnivača – Bojan Đurić, nekadašnji funkcioner LDP, koji je bio i narodni poslanik – kaže da „ljudi koji su u politici nemaju očekivanja da im bude lako, lepo ili preslavno na početku“, ali i da je reč „o besmislenim tvrdnjama u trenutku kada se na političkoj sceni pojavila jedna vrsta alternative i da ih izriču ljudi koji su poslednjih pet-šest godina delovali na političkoj sceni bez uspeha“.

„Takav tabloidni pristup politici, to je to blato u kome Srbija živi poslednjih godina, i mi se ni prema jednom akteru političke scene nećemo ponašati na taj način, već ćemo odgovarati na politički način“, kaže Bojan Đurić.

Šta je politički način?

Politički način je da vam ja danas kažem da ćemo se mi u narednim nedeljama, pa onda u narednim mesecima, pa u narednim godinama boriti za Srbiju koja će biti takva zemlja u kojoj će svako imati pravo na dostojanstveno mesto, uključujući na primer i one koji su bili aktivni u politici i koji su bili veliki političari, ili koji su bili predsednici republike, kao Boris Tadić, i to je tačka na tu vrstu odgovora u odnosu na tako besmislene optužbe. Ovde se radi o sukobu dva koncepta i mislim da o tome treba da razgovaramo. Jedan deo političke opozicije, koji je odlučio da proglasi bojkot ili da pozove ljude u bojkot, veruje da je to najefikasniji način protiv sistema Aleksandra Vučića i SNS. Mi verujemo da je upravo suprotno, borba i izlazak na izbore, ali što je mnogo važnije od toga – da je kreiranje ozbiljne političke organizacije najefikasnije, jedino efikasno sredstvo u tome.

Đorđo Žujović, koji za sebe tvrdi da je svedok, kaže da ste projekat Bebe Popovića. Vi tvrdite da nije u pravu i da laže.

Ne znam ja o kome gospodin Žujović govori. Ja tvrdim da to, naravno, apsolutno nije tačno kada je reč o „Srbiji 21“.

Opozicija koja je proglasila bojkot, to je jedan koncept – vi mislite da treba da izađete na izbore, i to je drugi koncept. U tom razmišljanju o političkim konceptima deluje da ovi koji žele da izađu na izbore prave protivnike zapravo vide u ovima koji ne žele da izađu?

Vi ste počeli razgovor o optužbama koje dolaze na naš račun. Mi nikoga na opozicionoj strani scene nismo optužili, niti ćemo to učiniti, pogotovu ne na ličan način, pogotovu ne ad hominem. Mi uopšte nećemo odgovarati na to, pogotovo na način za koji sam rekao da je apsolutno neprihvatljiv, ali nam ne možete oduzimati pravo, ili nam ti ljudi ne mogu oduzeti pravo da kažemo da mislimo da je ovo efikasniji i bolji način borbe.

INTERVJU SA BOJANOM ĐURIĆEM MOŽETE SLUŠATI NA ISTINOMER PODCASTU

Bili ste u politici, vrlo aktivan poslanik u Parlamentu, bili ste u LDP vrlo kritični i prema vlasti Borisa Tadića na početku i prema vlasti socijalista i SNS, a onda ste se povukli iz politike i postali savetnik predsednika Privredne komore…

…Marko Čadež je moj prijatelj jako dugo, kao i mnogi drugi ljudi iz srpske politike, on je u nekom trenutku postao predsednik PKS – pozvao me je kao prijatelja koji može da mu pomogne savetom. To je bio jedan vrlo kratak period, moja firma je radila neku vrstu konsaltinga za PKS, to je trajalo godinu dana ili nešto preko toga – ja nikada nisam bio zaposlen u PKS. Nije bitno što se o tome piše u medijima, nego je bitno što se iza takvog pokušaja diskreditacije stoji.

Šta je diskreditacija u tome što ste bili konsultant PKS?

Takvim tvrdnjama se dokazuje – ne znam šta, neopozicionarstvo. Kažem samo, bio sam povučen zato što sam doneo ličnu, životnu, političku odluku da se neko vreme ne bavim politikom u Srbiji, i ja sam objasnio zbog čega je to bilo tako.

Šta vas je inspirisalo, posle toliko godina, da se baš sada vratite?

Reći ću vam pre toga da nisam imao nikakva preterana očekivanja, ni od srpske javnosti, a posebno ne od političkih aktera. Ja sam mislio 2014. godine, kada sam izašao iz aktivne politike, da je to vrsta odgovornog gesta. Pre toga sam kao potpredsednik LDP učestvovao na izborima, vodio nekakvu kampanju na tim izborima, na kojima nismo uspeli. Ja sam mislio da je u tom trenutku potpuno normalno i da to treba da bude manir u srpskoj politici, da podnesete neku vrstu odgovornosti. Meni to jeste tema, zato što ne želim da se narednih 5 ili 6 godina, kada se politikom nisam bavio, dolazimo u ovu situaciju da se danas traži neka posebna, a pogotovu ne nečasna motivacija za povratak u politiku. Pustio sam 6 godina druge ljude da se bave politikom.

Ali šta je to ključno što je vas ponukalo da se vratite?

Zbog toga što mislim da je ovo trenutak kada se srpski politički sistem, a pre svega ono što zovemo demokratska, građanska, proevropska politička scena, stranke i snage na njoj, potpuno raspao.

Ko je kriv za to?

To nije bitno. Možda je vama kao novinarima bitno, zato što vi hoćete da su za to krivi ljudi koji su vodili tu stranu. Mi možemo da kažemo da to jeste ili nije tačno – ja mislim da od toga nemamo nikakve koristi. Vlast ili sve stranke se, pretpostavljam, trude da neke druge stranke imaju što manje glasova i što manje snage. Nema spora da su te stranke bile pod pritiskom vlasti, vi ste pomenuli da sam bio u nekoj političkoj stranci koja je imala 5, 6, 7%.

To je bila Liberalna demokratska partija, koja je zastupala liberalne građanske evropske vrednosti.

Apsolutno, i bila je u mnogo čemu neomiljena, i bila je pod nekom vrstom pritiska, i mnogi nas nisu voleli, ali mi nismo tvrdili sve vreme da ne možemo da se bavimo politikom ili da nam je neko kriv zbog toga.

U kojoj meri su Aleksandar Vučić i SNS odgovorni za to što se dogodilo u prethodnom periodu, od trenutka kada vi niste u politici – za ovo što se danas dešava?

Naravno da je najveća odgovornost onih koji vode zemlju, ali je odgovor na to valjda bavljenje politikom, a nije bežanje od politike, mi o tome ovde razgovaramo…

Kakvu je šansu realno imala proevropska građanska opcija? Uostalom, vi ste radili i u veoma uticajnoj i respektabilnoj nevladinoj organizaciji koja se bavi ljudskim pravima, pre nego što ste ušli u politiku…

Za to me niste pitali, a pitate me za PKS? Ja sam u nekim drugim fazama života izlazio iz politike, vraćao se u nju, pa to nije bilo sporno.

Zašto vas je pogodilo to što vas pitam za PKS?

Zato što vidim narativ koji je potpuno pogrešan – neku vrstu implikacije da je to nečasno.

Gde ste vi to učitali u mom pitanju?

Ja živim u Srbiji, vidim sa koje strane i na koji način dolazi ta vrsta napada. Ja mislim da je to upropastilo mnogo stvari. Zbog toga toliko insistiram na tome. Ta vrsta napada dolazi pre svega od onih ljudi koji današnjeg predsednika PKS, kao i ja, poznaju 10, 15 ili 20 godina iz neke druge vrste okruženja. Kako je danas, a to je problem na toj strani – prijateljstva i odnosi se raskidaju i o ljudima se govori najgore moguće na svetu samo u odnosu na to da li se doživljava da oni imaju ili nemaju neke veze sa državom.

Na početku ovog razgovora ste rekli da želite da govorimo o politici i o konceptu.

Apsolutno.

Kakve to veze ima sa tim da li ste vi prijatelj nekom ili niste?

Nisu to naši lični odnosi – radi se o tome da sam na jednoj vrsti aktivnosti, koja između ostalog ima veze sa tim sa regulisanjem odnosa ili popravljanjem…

PKS je jedna uticajna organizacija u ovoj zemlji. Predsednik PKS, da li je on vaš prijatelj – to je druga tema, ali on je vrlo uticajan čovek. Prema tome, ako postoji u vašoj biografiji ono što je objavljeno u medijima, da ste bili savetnik tom čoveku, a vi kažete konsultant, izvinjavam se ako sam citirala nešto što je pogrešno, ali činjenica je da ste bili blizu moćnog čoveka i blizu politici vlasti.

Kakve to veze ima? Hoćete da vam pričam o konceptu, to je suština – radio sam, na primer na tome, na popravljanju privrednih odnosa između Srbije i Kosova. Ja mislim da je to odlično, ali mi ne možemo da pričamo o tome, zato što pričamo da li je neko blizak sa nekim moćnim koji predstavlja državu ili ne predstavlja državu. To je potpuno pogrešno.

Ako govorimo o Kosovu, LDP je godinama unazad imao stav kada je u pitanju rešenje Kosova. Da li mislite, iz ove perspektive, da to što Vučić hoće ili pokušava, ili štagod, da reši taj problem, da mu je to alibi da razori sve što se tiče društvenog života u zemlji, slobode medija… Da li mislite da je to alibi?

Ja mislim da niko ne može da ima tu vrstu alibija, a da pogotovu neće moći da ima to o čemu vi govorite – alibi – ukoliko postoji politička snaga na političkoj sceni koja će tako nešto sprečiti. Ja samo vidim da ona poslednjih 6, 7, 8 godina ne postoji, i o tome se ovde radi.

Hoćete li vi to pokušati da sprečite?

Naravno da ćemo pokušati da sprečimo. Zašto mislite da bismo se bavili politikom?

Kako biste opisali karakter vlasti u Srbiji?

Suviše moćna, suviše gruba, pod svojom kontrolom drži sve poluge sistema, uključujući i one koje nije uobičajeno ili nije normalno u demokratskim državama da budu… ali mislim da se mi suštinski ne razumemo. Ja to posmatram iz pozicije političara i nekog ko se bavio politikom. U tom segmentu možda nikada neće postojati razumevanje između političara i vas novinara ili medija. Svako ko se bavi politikom želi da ima što veću količinu moći, i to je potpuno nesporno, ali sistem mora da bude ustanovljen tako da to sprečava. Verujem u institucije, ali ne verujem u sistem koji nema organizovane političke stranke i snage. U savremenom društvu samo organizovane političke stranke i snage koje se međusobno sukobljavaju to mogu suštinski da spreče.

Sećam se vaših skupštinskih nastupa i iz vremena DS, sećam se i vaših intervjua.

Kakav sam bio prema DS?

Jako kritični.

U čemu i na koji način? Da li nekad ličan? Ja mislim da ne. Nego smo pričali o politici.

Samo govorim da ste bili jako kritični, naročito o suočavanju sa prošlošću.

To je politika, ali nismo baš često pričali o tome da li Borisa Tadića ima mnogo u medijima, a nas malo. Bilo nas je malo i tada, ali nismo gubili vreme da se raspravljamo oko toga, nego smo pričali o suštinskim političkim temama.

Da li mislite da je Borisa Tadića u medijima bilo na isti način kao Vučića, i da su mediji, koliko god da su bili loši u vreme Borisa Tadića, bili ovakvi kakvi su danas?

Ne mislim, ali nije moj posao da se bavim medijima.

Kako nije? Zar vaš posao nije da komentarišete slobodu medija?

Jeste moj posao da komentarišem slobodu medija, ovo su manje-više zakoni koji postoje od 2000-te. Morali bismo onda da ulazimo i u to kakva je sâma situacija među novinarima, ali ja ne želim to da radim i mislim da je to prosto pitanje vašeg esnafa. Da tu vrstu uređivanja medijske scene očekujete od političara – mislim da ćete uvek imati manje ili više ovakvu situaciju.

Očekujem da mi kažete da li je situacija vezana za slobodu medija, pluralizam medija, odnos medija prema vlasti i opoziciji, ista kao što je bila u vreme Borisa Tadića?

Mislim da je sada nepovoljnija za opoziciju ili drugačije mišljenje. Sada govorimo o toj prošlosti, a jesmo li bili uspešni u tome kada smo na taj način i toliko govorili o tome? Ne mislim da ljude to potpuno ne zanima i da im nije važno, ali mislim da, kada je to toliko u centru pažnje, da ljudi misle da se političari i političke stranke bave sami sobom, da se mediji bave sami sobom, a da za njih u tome nema nikakvog mesta. Neki ljudi u Srbiji mogu da gledaju kanale koji su vrlo jasno na strani vlasti, a postoji i nekoliko medija koji su na strani opozicije. Ja sam siguran, ne želeći da govorim kako mediji treba da kreiraju svoj program, da najveći broj ljudi, uključujući i ono što zovemo građansko-demokratski deo Srbije, ne vidi ništa što se njih tiče u tim medijima. U najvećem delu Srbije, mimo Beograda, ljudi ovako razmišljaju – proglašen je neki bojkot izbora iz Beograda, neke političke organizacije ili politički lideri su nas isturili ispred sebe, izbori će se završiti, ostaće veliko razočaranje u izbornoj noći i u jutru posle izbora, a onda ništa. Ti ljudi će ostati sami, a stranke će nastaviti same, da se bave same sobom.

Da li mislite da vaše buduće biračko telo, koje je proevropsko, građanski opredeljeno, možda i ono koje je glasalo za vas u LDP-u, očekuje od vas…

…to su birači koji su glasali, shvaćeno u najširem smislu, za DS i stranke koje su na neki način nastale iz ili oko Demokratske stranke…

…očekuje od vas da čuje upravo ovo što vas pitam – šta vi mislite….

…ali ja ne mislim da ljudi pre svega očekuju da nešto čuju. Ljudi očekuju nešto više. To je razlika između današnjeg vremena i vremena kada se, po mom shvatanju, na mnogo ozbiljniji i organizovaniji način bavilo politikom. Vi govorite o tome šta sam ja govorio kada sam se bavio politikom, ali pre toga smo mi nešto napravili, pa smo nešto organizovali, pa smo bili u stanju da izađemo na izbore, pa smo imali kontrole na 8.600 biračkih mesta. To su sve bili standardi srpske politike. Tako se bavi politikom. Ne bavi se politikom tako što napišeš tvit, ili kažeš nešto snažno.

Kako se od tih standarda srpske politike došlo dovde?

Da li sam ja za to kriv?

Ne kažem da jeste, ali snosite takođe odgovornost – niste uspeli.

Ne, nismo uspeli da dobijemo odgovarajući broj glasova, ali smo sve ove druge stvari pre toga uradili i mislim da jedino tako čovek ili grupa ljudi može da se organizovano bavi politikom. Ti ljudi koje vi pominjete, oni možda očekuju da to kaže neko, ali očekuju i da ih neko zaštiti, očekuju da imaju neke svoje predstavnike, očekuju da budu zaštićeni.

Da li vam je palo na pamet da to spuštanje cenzusa na tri odsto…

…poznajemo se toliko godina, nikad u životu ne bih svodio svoju ambiciju na to da ulazim u parlament u zavisnosti od toga da li je cenzus 3% ili 5%. Ulazio sam u mnogo gorim uslovima u trku, u tom čisto tehničkom smislu. Stvarno mi je teško da tvrdim kako je najstrašnije moguće kršenje nekakvih standarda kada se uslovi ipak tehnički poboljšaju. Besmisleno je gubiti vreme na to. Organizacije koje žele da izađu na izbore su bile spremne da izađu na izbore i kada je cenzus bio 5%. Šta mene briga šta deluje i ne znam ja šta Vučić želi, ja vam govorim šta mi želimo. Moja motivacija je da probamo konačno da napravimo na ovoj strani političkog spektra organizaciju koja će trajati duže od 5, 10 ili 15 godina. Raspale su se organizacije koje su postojale, raspala se suštinska, najvažnija organizacija na ovom delu političkog spektra – to je Demokratska stranka, koja je 30 godina bila oslonac ljudima koji su bili u njoj, bila je oslonac ljudima koji su za nju glasali jednom ili više puta, bila je neka vrsta oslonca i nama koji nikada za nju nismo glasali, izuzev u drugim krugovima predsedničkih izbora, jer nam je ona bila neka vrsta repera. To je uništilo političku scenu i to je potpuno obeshrabrilo ove ljude za koje vi govorite da nešto očekuju. Oni žele da tu postoji politička stranka – ne koja će imati 3%, 4% ili 5%, nego koja će biti sposobna da jednog dana konačno opet pobeđuje. Sve o čemu govorimo već 20 minuta je posledica činjenice da se zapalo u apatiju, da su oni koji politički vode ovaj deo Srbije otišli u lakše rešenje – da pričaju kako ćemo zanavek biti manjina, kako nikada ne možemo ponovo da pobedimo.

Da nije slučajno Vučić malo doprineo tome?

Jeste, zato što pokušava…

Kažete da je ključno da su oni zapali u apatiju – posle izbora 2012. godine 100 članova DS je uhapšeno, bez sudskih ishoda. Sada se opoziciona scena „raščistila“ i Vučić je protiv sebe napravio samo desnicu.

Stvarno tako mislite? Ja mogu da kandidujem drugu tezu – mogu da kažem: da sam ja Vučić, meni bi najviše odgovaralo da ovaj prodemokratski deo scene izgleda upravo ovako kako sada izgleda. Da je to idealna vrsta protivnika.

Zar nije došao trenutak da je i samoj vlasti potrebna jedna proevropska opcija, a ne razmrvljena proevropska opcija?

Nije se došlo do takve situacije. Ja mislim da situacija može da bude potpuno drugačija. Imamo ljude iz preko 100 gradova i opština – da li su to ljudi koji su za nešto krivi? Oni su se borili prethodne četiri godine tamo i hoće da se bore i naredne četiri godine.

Da li „Srbija 21“ razmišlja da uđe u koaliciju sa nekim?

Znam da to izgleda čudno, ali siguran sam da ćemo za nekoliko nedelja ili nekoliko meseci pokazati da je moguć drugačiji manir u srpskoj politici. Izbori će biti raspisani tokom ove nedelje, mi ćemo u narednih 6 ili 7 dana objaviti kakav će biti krajnji način ili model na kojem ćemo učestvovati i na parlamentarnim i na izborima u preko 100 gradova i opština, ali ova prva faza nam je bila važna – da pokažemo da može da se uđe, ili da može da se vraća, i da može da se organizuje i u srpskoj politici na potpuno drugačiji način. Žao mi je što se to ne razume, ali nadam se da ćemo uspeti da objasnimo koliko je to važno što su sa nama ljudi iz preko 100 gradova i opština.

Ko su ti ljudi – iz LDP, DS?

Neki od njih jesu, a neki od njih nisu. Kada se raspala ta strana političkog spektra, mnogi ljudi u Srbiji su napravili različite grupe građana. Oni su i tada ostali na cedilu 2014. i 2016. godine, a u međuvremenu su formirali svoje organizacije. To su ljudi koji prosto nisu došli kod nas kao neka formalna organizacija, nego sa mnogo iskustva u politici, ljudi koji su se u nekom trenutku iz ovog ili onog razloga povukli. U svakom slučaju, to su ljudi koji razumeju ovo što je važno, koji razumeju kako izgleda izborni proces, to su ljudi koji ne mogu da žive u političkom smislu od toga što će neko nekada dati izjavu koja će se nekome dopasti ili se neće dopasti. Ponavljam, mislim da je suštinska stvar srpske politike da mora da postoji na ovoj strani dovoljno snažna, moćna i organizovana politička opcija koja će moći da zastupa te ljude, i mi uopšte ne krijemo šta je naš plan. Mi želimo i učestvovaćemo na ovim izborima, sigurno ćemo biti i u Skupštini Srbije, siguran sam da ćemo u naredne dve godine uspeti da to kreiramo kao centar mase na ovoj strani spektra i da ćemo u nekom periodu biti u stanju da pobeđujemo – ova strana Srbije može da pobeđuje.

Koja je to strana Srbije?

To je strana Srbije koja je mnogo demokratskija, koja je mnogo proevropskija, koja je mnogo progresivnija, ako hoćete, od ovog dela koji danas pobeđuje na izborima. To ne znači uništenje – te dve strane ne treba nikada da se uništavaju, bez obzira da li neko ima ambiciju ili nema ambiciju.

Da li imate utisak da je ova strana koja je na vlasti učinila dosta napora da uništi ovu stranu o kojoj vi pričate?

Sigurno da jeste.

Da li možete da zamislite da, ako dobijete ponudu da budete deo te buduće vlasti, da to budete?

Nećemo biti deo buduće vlasti ni na koji način, ja vam to govorim. Pravimo organizaciju koja će trajati, ja bih rekao, čak i više od naše političke generacije. Zašto bismo to radili?

Znači, vi ne biste pristali da imate ministra u budućoj vladi?

Ne, ne.

Da li dobro shvatam da je vaš cilj zapravo rad na organizaciji i predsednički izbori?

Apsolutno. Predsednički izbori 2022. godine će biti važni. Ja sam siguran da ćemo do tada imati i kandidata i organizacionu snagu da budemo relevantni na tim izborima. Mislim da su i ti izbori prilika da se eventualno pobedi, a nakon toga imamo izbore 2024. godine.

Da li vidite nekog sa kime biste mogli da sarađujete u nekoj budućnosti na opozicionoj sceni danas – iz, na primer, Saveza za Srbiju?

Danas takva vrsta saradnje nije moguća iz tehničkog razloga, ali to je deo scene koji okuplja ljude istih ili sličnih vrednosti. Ne govorim personalno o imenima ljudi koji vode te stranke, nego o suštini tih stranaka, onoga što su njihovi danas funkcioneri srednjeg ranga, a pre svega ljudi koji za njih glasaju. Apsolutno da. U Savezu za Srbiju Boška Obradovića i Dveri – naravno da ne. Ja bih to ostavio za izbore 26. aprila, koji će biti vrlo važni, i mislim da će politička scena nakon njih izgledati potpuno drugačije, ostavio bih da vidim kako će se situacija razvijati na tom delu spektra.

Gordana Čomić je deo vaše organizacije. Da li razgovarate sa još nekim predstavnicima Demokratske stranke koji bi mogli da postanu deo vaše organizacije?

Ne razgovaramo na taj način. Mislim da procesi u Demokratskoj stranci treba da se završe onako kako na njih gledaju i kako žele ljudi koji su u DS, ovo nije nekakav proces otimanja ljudi. Mi smo danas na 50 i nekoliko dana od izbora. Mislim da se na prilično jasan način danas videlo ko je doneo kakvu vrstu odluke u odnosu na svoje pozicije u DS. Naša je politička ambicija da zauzmemo prostor DS, ali ne da uništavamo sadašnju DS. Nešto što je DS bila ili mogla da bude, da ne ulazimo u naše interpretacije zadovoljstva time, mora da postoji. To je potreba makar milion ljudi, makar milion birača u Srbiji, i ona će postojati. Naša je politička ambicija da budemo najvažniji akter na tom delu političkog spektra, koji mora da bude sposoban da funkcioniše sa međusobnim razlikama. Verujem da će moći ponovo da bude funkcionalan u tom smislu, onda kada bude dovoljno jak da ljudi koji su u njemu i birači poveruju da je moguće da on ponovo pobeđuje. Tada ćemo moći da funkcionišemo sa svojim razlikama, gde će neko od nas uvek biti malo liberalniji, neko malo tradicionalniji, ali to je način da se organizujemo. Da li se to formalno zove Demokratska stranka ili nekako drugačije, nije bitno.

Da li „Srbija 21“ podržava sveobuhvatni sporazum sa Kosovom u kome bi se eventualno dogodilo i međusobno priznanje između Srbije i Kosova?

Za nas je prihvatljivo jedino rešenje koje je rezultat dogovora Beograda i Prištine i koje podržava Međunarodna zajednica, a pre svega zemlje Zapada. To je rešenje koje je za nas prihvatljivo i siguran sam da je to vrlo jasan odgovor u ovom trenutku i da ga svi razumeju.

Kada govorimo o nazivu, šta je „Srbija 21“?

„Srbija 21“ je nastala kao jedna vrsta neformalne grupe. Bavili smo se i nekim drugim stvarima, nekim istraživanjima, poput onog šta misle ljudi koji žive u inostranstvu, a koje niko ništa nije pitao 30 godina. „Srbija 21“ je asocijacija na 21. vek, ništa više od toga.

U kom je veku Srbija?

Ja bih rekao – u trećoj deceniji 21. veka, ali u mnogim stvarima na kraju 19. ili u 20. veku. To je pitanje politike, ali je i pitanje mnogih drugih stvari. Mislim da smo svi dosta neozbiljni kada o tome razmišljamo – evo, kada pričamo o tim odlascima, ni jedna politička vlast neće biti u stanju, niti to treba da radi, da spreči ljude da odlaze. Ljudi će nastaviti da odlaze, pitanje je samo da li ćemo uspeti da funkcionišemo u ovim okolnostima 21. veka. Mislim da, kada toliko vremena gubimo na besmislene rasprave, ne preostaje nam mnogo prostora za to, a ljudi imaju neke svoje živote i zbog toga u toj meri odlaze i zbog toga se danas mnogo manje interesuju u suštinskom smislu za politiku.

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović