Dobro jutro uz ruski zakon: Ko u Srbiji smatra NVO „stranim agentima”?

U martu 2023. godine, na ulicama Tbilisija desetine hiljada građana rekle su „Ne ruskom zakonu“. Glasno „ne” bilo je upućeno gruzijskom parlamentu koji je tada u načelu prihvatio predlog zakona o „stranim agentima“.

Kako je Istinomer već pisao, u odredbama spornog zakona navedeno je da bi kao „strane agenture“ bile označene sve medijske kuće i organizacije koje više od petine svojih finansijskih sredstava dobijaju od „strane sile“. Pored etikete, pred njih je postavljen i zahtev da se registruju u „Registar agenata stranog uticaja“ ili da se suoče kaznama do 25.000 funti (8.900 evra).

Proevropsku opoziciju i građane ovaj zakon je podsetio na zakone koji su u Rusiji usvojeni sa ciljem da postavljanjem brojnih prepreka suzbiju kritike medija i organizacija civilnog društva na račun vlasti. Prvi takav, takođe o „stranim agentima“, režim Vladimira Putina doneo je 2012. godine, a kasnije su mu pridruženi zakon o „nepoželjnim organizacijama“ 2015. godine i tokom 2022. godine „zakon o lažnim vestima“.

Posle nekoliko večeri masovnih demonstracija, vladajuća partija Gruzijski san odlučila je da zakon povuče iz procedure. Ali, samo privremeno, pošto je zakon ove godine vraćen u parlament i 1. maja je sa 83 glasa „za” i 23 „protiv” usvojen u drugom čitanju.

U međuvremenu je došlo do revizije i, kako piše Radio slobodna Evropa, umesto izraza „agent stranog uticaja” sada stoji „organizacija koja promoviše interese strane sile”, dok je ostatak sadržaja zakona ostao isti.

Treće i poslednje čitanje je tu, Gruzijci koji smatraju da njihova zemlja treba da postane članica Evropske unije ne odustaju od demonstracija, a predsednica države Salome Zurabišvili obećava veto.

RSE piše i da iz EU poručuju da bi sprovođenje zakona „nepovoljno uticalo na nade Gruzije” da konačno postane članica”, a u istom tonu su i reakcije Vašingtona.

O zakonu zbog kog je Gruzija na nogama i koji se kosi sa statusom zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, sve češće se govori u srpskim medijima. I to ne samo u izveštajima o dešavanjima u Tbilisiju, već i u programima u kojima se on smatra „vrlo efikasnim sredstvom da se stavi etiketa” na „produženu ruku Zapada” i „antidržavno” i „antinacionalno” delovanje. 

Ko priča glasom Moskve?

Fanova zakona o „stranim agentima” ima i u Srbiji, najviše u jutarnjim programima televizija sa nacionalnom pokrivenošću, gde gostuju u ulozi analitičara, visokih funkcionera proruski orijentisanih partija, a sada i članova Vlade.

S najvišom funkcijom, među onima koji u poslednje vreme često govore o ruskim receptima za kritički nastrojene medije i organizacije, pojavljuje se Aleksandar Vulin. Novi potpredsednik Vlade, bivši direktor BIA i čovek kome su u januaru stigla dva ordena iz Moskve, u par navrata je govorio o zakonu koji bi zabranio finansiranje iz inostranstva.

„Pokret socijalista će se zalagati, u ovom sazivu parlamenta, da se donese zakon o nevladinim organizacijama, koji će kao u Americi, zakon koji će zabraniti finansiranje iz inostranstva. Tačka. Zakon koji će kao u Americi napraviti listu koja se zove ‘strani agenti’. Ko prima novac iz inostranstva, taj je strani agent. Nisam to ja izmislio, izmislila je najdemokratskija zemlja na svetu – Sjedinjene Američke Države, od njih je prepisala Rusija, nešto od toga su uzele Francuska, Nemačka”, rekao je Vulin krajem marta na TV Pink i dodao da u Srbiji treba napraviti „kompilaciju” po „najboljim svetskim iskustvima sa Zapada” i „to primeniti”.

Vulin je voditeljima i gledaocima Pinka objasnio i princip funkcionisanja nevladinih organizacija.

„Oni su možda nevladine organizacije u odnosu na Vladu Srbije, ali u odnosu na druge vlade su vladine organizacije. Oni su vrlo zavisni od tuđih vlada, oni su vrlo zavisni od onih koji ih plaćaju, ali su vrlo nezavisni od države Srbije, od srpskog, od Vlade Republike Srbije i svega onoga što mi u Srbiji smatramo moralom, što mi smatramo vrednostima koje nas čine vrednim ponavljanja, od toga su potpuno nezavisni”, naveo je tada još bivši direktor BIA.

U aprilu, takođe na TV Pink, Vulin je ponovio da se on i poslanici njegovog Pokreta socijalista „stvarno zalažu” i „zalagaće se” da se „donese zakon o nevladinim organizacijama, zakon o stranim agentima”.

„Ne možeš da budeš finansiran iz inostranstva, a da se to ne zna, da to nije transparentno da ne znamo koji su ciljevi tog finansiranja”, rekao je Vulin.

Istog stava je i Srpska radikalna stranka porodice Šešelj. Lider radikala Vojislav Šešelj je, komentarišući zakon o „stranim agentima” u Republici Srpskoj, naveo da je i Srbiji potreban isti zakon.

„Trebali bi i kod nas da donesemo taj zakon i da kontrolišemo sve nevladine organizacije i druga udruženja koja se finansiraju iz inostranstva. To su agenti stranog interesa, ne mora značiti da su oni uvek špijuni i da moraju biti špijuni, ali su agenti koji protežiraju strane interese u Srbiji”, kazao je Šešelj, ukazujući pritom na primer Amerike, Rusije i sada Gruzije.

Njegov sin, Aleksandar Šešelj je u kampanji za parlamentarne izbore 2023. godine, u jedno od izbornih obećanja smestio upravo zakon o „stranim agentima”.

„Srpska radikalna stranka, ukoliko dobije poverenje naroda, zabraniće rad svih nevladinih organizacija koje promovišu tezu o nekakvom nezavisnom Kosovu, koje srpski narod proglašavaju genocidnim, a Republiku Srpsku nazivaju genocidnom tvorevinom. A za sve nevladine organizacije koje se bave politikom, a finansirane su iz inostranstva, biće donet zakon koji ih proglašava agentima stranog uticaja, po ugledu na mnoge i zapadne i istočne zemlje. Ukoliko se dobija novac za bavljenje politikom u Srbiji, a novac je iz inostranstva, to mora biti svima dobro poznato”, poručio je Aleksandar Šešelj svojim biračima.

Usvajanje ruskog zakona u Srbiji glasno zagovara i urednik portala Russia Today Balkan, Nikola Vrzić. Po njegovom mišljenju, taj zakon je „korak ka oslobađanju” od „kancerogenog tkiva u jednom društvu”.

„Je l’ možemo mi da smenimo, ne znam sada, direktorku Fonda za humanitarno pravo? (…) E, tu se na tom opet jednostavnom, banalnom pitanju razotkriva jedan totalno antidemokratski… To čak nije ni nedemokratski, ovo je antidemokratski princip delovanja tih nevladinih organizacija, koliko su one zapravo kancerogeno tkivo u u jednom društvu u koje uđu. U tom kontekstu ovi zakoni o stranim agentima predstavljaju u izvesnom smislu i korak ka oslobađanju od njihovog uticaja”, smatrao je Vrzić nedavno u jutarnjem programu TV Happy.

I osim što nevladine organizacije naziva „kancerogenim tkivom”, urednik RT Balkan tvrdi da se one uopšte ne mogu zvati „nevladinim” organizacijama – zato što ih finansiraju vlade „kolektivnog Zapada”.

„Ne mogu da budu nevladine organizacije koje finansira neka vlada, uglavnom američka, naravno, i svi ostali sateliti učestvuju u tome – Nemci, Švajcarci, ne znam, raznorazni se pojavljuju, Holanđani, Britanci, naravno uvek, i tako dalje i tako dalje. Dakle, taj kolektivni Zapad”, istakao je Vrzić, koji zakon o „stranim agentima” navodno vezuje samo za transparentnost u radu nevladinih organizacija.

„Potrebno je uneti malo transparentnosti i u njihov rad, otuda ovo nastojanje. Tu nije reč o pokušaju da se zabrane te organizacije, nego da se da se osvetli ono što stoji iza njihovog rada, a to je recimo novac koji dobijaju da bi radile to što rade, šta god radile”, dodao je Vrzić i potom, takođe na tragu transparentnosti, naveo da RT Balkan „dobija pare iz Rusije”, da njemu Putin „daje platu” i da to „ne krije”.

Međutim, razliku je napravio u „platformama” na kojima deluje „kuća za koju radi” i na kojima deluju „produžene ruke Zapada”.

„E, sad, naravno, u čemu je osnovna razlika? RT, dakle, kuća za koju radim, ovde je došla uz poruku ‘Kosovo je Srbija’ sa svime što to sa sobom podrazumeva, a oni deluju na platformi ‘Kosovo nije Srbija’ i ‘Republiku Srpsku treba uništiti’ i tako dalje. Dakle, njihovo delovanje je prosto, pošto su produžena ruka Zapada, njihovo delovanje jeste antidržavno, antinacionalno, kako god hoćete”, naglasio je Vrzić.

I nije jedini koji je zakon o „stranim agentima” smestio u kontekst dobre prakse. Reditelj Dragoslav Bokan, redovan gost u emisijama TV Pink, pozivajući se na Homeinija i njegovu percepciju demokratije kao „prostitucije”, govorio je i o domaćim nevladinim organizacijama i tome kako bi Srbija i sa postojećim zakonima mogla da „očisti situaciju”.

„Taj kvart crvenih svetiljki u našem slučaju nažalost pripada NGO (non-governmental organizations/nevladine organizacije) sektoru koji bi trebao da se suzi. Makar načinom da država primeni postojeće zakone i ustav. Recimo, broj NGO organizacija koje ne stavljaju zvezdicu tamo gde se piše Kosovo i ne kažu ‘takozvano Kosovo’ je toliko veliki da bi po toj logici mi mogli da očistimo situaciju i da uveliko sredimo stanje, a da ne uvodimo nikakve nove zakone poput onog zakona koje Rusija 2012, pa 2014, pa 2016, pa 2020. godine o stranim agentima uvela”, rekao je Bokan u Pinkovoj emisiji Novo jutro, navodeći druge zemlje koje su se vodile primerom Rusije:

„Kad oni vide da vas plaća organizacija koja se bavi politikom i ta politika se meša u unutrašnje stvari te zemlje, i vi radite za njih, za njihov novac – vi se proglašavate stranim agentom ne zato što vas neko ne voli, ne zato da ste nesimpatični, nego zato što radite za neprijatelje te zemlje”.

Odakle im ideja?

Kada je prvi pokušaj gruzijskih vlasti da proguraju zakon o „stranim agentima” propao, Istinomer je pisao i o drugim nedemokratskim vlastima koje su se, po uzoru na Rusiju, upustile u isto ili slično kreiranje zakonskih okvira. Među njima su režimi Belorusije, Tadžikistana i Azerbejdžana, ali i neki Srbiji bliži kao što je režim mađarskog premijera Viktora Orbana.

Pod velom priče o transparentosti, borbe protiv pranja novca i međunarodnog terorizma, i Orbanova vlast 2017. godine donela je zakon o „transparentnosti civilnih organizacija koje primaju donacije iz inostranstva”. Taj zakon odredio je da sve organizacije koje su dobile više od 24.000 evra iz stranih fondova, moraju da se preregistruju i označe kao „civilne organizacije finansirane iz inostranstva”.

A prošle godine, u jeku protesta u Gruziji, pitali smo se i šta je sve prethodilo odluci vladajuće partije Gruzijski san da započne proceduru usvajanja ruskog zakona.

Nini Gvilia iz Gruzije, istraživačica Međunarodnog društva za poštene izbore i demokratiju, u razgovoru za Istinomer, navela je da su mesecima pre slanja zakona u parlament bili pojačani anti-zapadni narativi.

„Glavne poruke su bile da su nevladine organizacije i neke opozicione stranke agenti Zapada i Sjedinjenih Država u Gruziji i da pokušavaju da naprave nered koji na kraju ima za cilj da uvuče Gruziju u rat zajedno sa Ukrajinom protiv Rusije“, rekla je Gvilia za Istinomer u martu prošle godine, napominjući da su se u tome jasno videla „nastojanja da se javno mnjenje okrene protiv ovih aktera“.

Naša sagovornica je posebno naglasila da su u ovoj propagandi bili angažovani provladini akteri koji su se predstavljali kao stručnjaci i pokušavali da proguraju tezu da su određene organizacije zapravo „agenti“ i da je potrebno uspostaviti poseban zakon za kontrolu njihovih aktivnosti.

***

Nedelje za nama obeležili su slični narativi o „paklenom planu Sarajeva i Zapada” da Srbe proglase „genocidnim narodom”, o „optužbama za genocid” koje zapravo „nova faza agresivne politike” Zapada. Čitali smo i o Zapadu koji „opet udara na Srbe” na praznik, „festivalu licemerja i bezakonja” u Strazburu, zapadnim službama i Albancima koji su Vučiću spremili „zamku” u UN, ali i o „sponzorima rezolucije o Srebrenici” koji su “položili sve karte da ga sruše i zaustave Srbiju” na predstojećim izborima. Istih nedelja slušali smo Vulina, Šešelja, Vrzića i Bokana o tome kako Srbija treba da stane na put nekim „produženim rukama Zapada”. Ali, svaka sličnost sa stvarnim likovima i događajima je (uglavnom) slučajna.

Ovaj članak napisan je u partnerstvu sa regionalnom inicijativom Western Balkans Anti-Disinformation Hub koju sprovodi Fondacija Metamorphosis, i to uz finansijsku podršku Ministarstva vanjskih poslova Kraljevine Holandije. Sadržaj članka je u domenu odgovornosti Istinomera te nužno ne odražava stavove projektnih partnera kao ni finansijera.