Događaji koji su obeležili proteklih 100 dana

Nakon ubedljive pobede na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 16. marta ove godine, lider SNS Aleksandar Vučić formirao je novu Vladu Srbije 27. aprila. Istinomer vas podseća na najznačajnije događe u proteklih (skoro) sto dana.

Poplave
Nakon samo dve nedelje od formiranja nove Vlade, veliki deo Srbije i region pogodile su katastrofalne poplave izazvane ogromnim kišama. Materijalna šteta se, prema rečima ministarke saobraćaja  Zorane Mihajlović, koja je i predsednica Komisije za procenu štete, procenjuje na oko 1,5 milijardi evra. Najveće gubitke pretrpeo je energetski sektor, a prema nekim procenama poplavljenim kopovima rudnika uglja Kolubara trebaće dve godine da se vrate u funkciju. Čelnici države obećali su brzi oporavak, naročito za najugroženije. Tako je premijer obećao da će svako ko je ostao bez kuće dobiti novu, a da će se stanovnici devastiranog Krupnja useliti u svoje nove domove do kraja septembra. Marko Blagojević, direktor Kancelarije za obnovu i pomoć poplavljenim područjima rekao je da će sve kuće biti popravljene do sredine oktobra, dok je kraj istog meseca prema rečima ministarke saobraćaja rok za obnovu državnih puteva.

Veliki broj političara iz vlasti tvrdio je da će trošenje doniranih sredstava biti javno. Međutim, neka obećanja već nisu ispunjena – poput onog da će spisak donatora biti objavljen za sedam dana na sajtu Vladu Srbije, kao i da će  Zakona o sanaciji od poplava biti usvojen pre kraja juna.

Donatorska konferencija
Na donatorskoj konferenciji za saniranje štete od poplava u Srbiji, održanoj 16. jula u Briselu, prikupljeno je nešto više od  995 miliona evra. Nešto više od 106 miliona evra su donacije, a oko  889 miliona evra je u formi kredita, koje će pod više ili manje povoljnim uslovima naša zemlja morati da vrati. Najveći donator je Evropska unija, sa 80 miliona evra donacija.

Doktorati
Jun i jul obeležila je afera o doktoratima javnih funkcionera (ministra policije Nebojše Stefanovića, gradonačelnika Beograda Siniše Malog, predsednika opštine Novi Beograd Aleksandra Šapića). Najpre su tri naučnika iz Srbije koji žive i rade u Velikoj Britaniji objavila analizu doktorskog rada Nebojše Stefanovića i izneli tvrdnje da je reč o plagijatu.  U polemiku su se sa različitim stavovima uključili mnogi, pa i premijer, koji je izjavio da “gluplje obrazloženje” da je nešto plagijat nikad nije čuo. Ministar Stefanović je negirao da je njegov doktorski rad, odbranjen na Univerzitetu Megatrend, plagijat.  Nekoliko dana kasnije u fokusu se našao rektor Univerziteta Megatrend Mića Jovanović, koji je optužen da ne poseduje jedan od dva doktorata koja je navodio u svojoj biografiji. Jovanović, koji je bio i Stefanovićev mentor tokom izrade doktorske disertacije, ubrzo je podneo ostavku na mesto rektora i profesora Megatrenda. U slučaju Siniše Malog, dekan Fakulteta organizacionih nauka negirao je da je u pitanju plagijat, dok Univerzitet Union, na kome je doktorirao Šapić, odlučio je da formira Komisiju za ispitivanje navoda da li je doktorski radaktulenog predsednika opštine Novi Beograd plagijat.

Cenzura i autocenzura
Šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport poručio je da su u Srbiji vidljiva tri fenomena koji utiču na slobodu govora – autocenzura, obaranje sajtova i zastrašivanje pojedinaca koji su nakon poplava bili zadržavani i hapšeni zbog komentara na društvenim mrežama. Krajem maja beogradska policija uhapsila je tri osobe zbog sumnje da su preko društvenih mreža objavljivale lažne podatke o broju nastradalih u poplavama. Načelnik beogradske policije Veselin Milić tada je rekao da se osumnjičeni terete za krivično delo „širenje panike i nereda“ u pokušaju. Sajt Peščanik oboren je nakon što je objavio tekst o  disertaciji  ministra policije Nebojše Stefanovića, a kasnije i Siniše Malog i Aleksandra Šapića. Blokada je trajala danima, a sukob oko obaranja sajta preneo se i na državnički nivo. Aprilsko formiranje Vlade koštalo je posla novinara Srđana Škora. On je na dan formiranja Vlade 27. aprila, kao šef deska “Večernjih novosti” u Jutarnjem program RTS-a kritikovao izbor pojedinih ministara. Istog dana Srpska napredna stranka izdala je saopštenje u kome je državnu televiziju nazvala “poligonom za prljave napade na Aleksandra Vučića”. Desetak dana kasnije Škoro je bez obrazloženja smenjen sa mesta šefa deska, da bi nešto kasnije bio prebačen u dnevni sportski list “Sport”.Za vreme velikih poplava koje su tokom maja pogodile Srbiju, pojedini sajtovi su srušeni. Oboren je sajt Teleprompter.rs, a hakovan je blog Nenada Milosavljevića, jednog od urednika satiričnog sajta Njuz.net nakon što je objavio komentar pod nazivom „Državo, ne bismo te više zadržavali“ u kojem ističe propuste države tokom prirodne nepogodne. Blog jednog od najposećenijih sajtova u zemlji Blic.rs više ne postoji. Povod, makar nezvanični, bio je tekst „Ja, AV, dajem ostavku“ koji je na svom nalogu na ovom medijskom sajtu preneo novinar nedeljnika “Vreme” Dragan Todorović. Nezadovoljan kritikom OEBS-a premijer Vučić je ušao predstavnicom OEBS za slobodu medija Dunjom Mijatović i zamenicom šefa misije u Srbiji Polom Tide, tvrdeći da ova organizacija ne govori istinu u vezi sa cenzurom u Srbiji. Dunja Mijatović je ranije pozvala vlasti u Srbiji da neguju necenzurisanu debatu o pitanjima od javnog interesa, posebno u kriznim vremenima, kao što je situacija sa poplavama u region.

Stanogradnja
Premijer Vučić je početkom maja obradovao mnoge građane Srbije najavljujući izgradnju jeftinih stanova u koje bi novi stanari mogli da se usele već do kraja 2015. godine.  Kako je naveo, te stanove bi gradila kompanija “Araptek” iz UAE, a kvadrat bi koštao 380 evra. Iako se krajem juna mogla čuti vest da je vrednost akcija “Arapteka” pala za više od 50 odsto, Vučić je naglasio da će projekat jeftinih stanova opstati.

FAP, Bor, Južni tok
Vlada Srbije i finska kompanija SISU potpisali su Memorandum o razumevanju, po kome bi ova kompanija trebalo da preuzme deo imovine FAP-a iz Priboja i pokrene proizvodnju novih kamiona i delova za kamione. Kako je najavljeno, proizvodnja kamiona u FAP-u mogla bi da počne u septembru.
S druge strane, RTB Bor nije dobio strateškog partnera, ali je dobio novac. Premijer Vučić je rekao da će država  izdvojiti 30 miliona evra za završetak topionice, ali je istovremeno naglasio i da će posle ovog ulaganja uslediti ozbiljna kontrola poslovanja.

Ipak, najznačajniji potez koji bi trebalo da doprinese razvoju srpske privrede svakako je potpisivanje ugovora o izgradnji Južnog toka. Prvi gas će ovim gasovodom kroz Srbiju, kako je najavljeno, poteći do kraja 2016. godine. Ugovor je vredan 2,1 milijardi evra, a deonica srpskog gasovoda biće rađena, kako se kaže, po najboljim međunarodnim standardima. Finsiranje će se obezbediti iz kredita koji daje Gasprom.

Beograd na vodi

Uz veliku pompu krajem juna je u renoviranoj zgradi Beogradske zadruge predstavljena maketa projekta “Beograd na vodi”.Paralelno sa velikim željama i optimističnim najvama zvaničnika, ovaj projekat prati dosta neodumica i sumnji. Zbog realizacije projekta “Beograd na vodi” pristupilo se radikalnom menjanju Generalnog urbanističkog plana bez konsultacija sa stručnjacima ili građanima. Još jedan razlog za nezadovoljstvo jeste i manjak transparetnosti, jer će se ceo projekat sprovoditi putem međudržavnog ugovora, a mimo Zakona o javno-privatnim partnerstvima, što isključuje i raspisivanje tendera. Preduzeće “Beograd na vodi” upisano je u registar privrednih društava 24. jula.

Ostavka Lazara Krstića

Lazar Krstić koji je pre godinu dana dočekan sa velikim očekivanjima,  kao stručnjak sa Univerziteta Jejl i iskustvom u konsultantskoj kući “Mekinzi, podneo je polovinom jula ostavku na funkciju ministra finansija jer, kako je naveo, ne prepoznaje spremnost da se sa najkrupnijim strukturnim problemima u javnim finansijama uhvati u koštac onako kako smatra da je neophodno. Krstić je istakao da je od premijera tražio smanjenje penzija od najmanje 20 odsto, smanjenje plata od najmanje 15 odsto, otpuštanje minimum 160.000 zaposlenih iz javnog sektora i naveo i da je predlagao povećanje cene struje za 30 odsto. Krstić je dodao da se predsednik Vlade nije složio sa njegovim rešenjima i istakao: “Premijer ima meko srce i zato ima toliku podršku naroda”. Najavljeno da će uprkos ostavci Lazar Krstić raditi kao savetnik premijera.

Uvrede Velimira Ilića
Ministar bez portfelja zadužen za vanredne situacije Velimir Ilić je, nezadovoljan postavljenim pitanjem, izvređao novinarku Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Nezavisno udruženje novinara Srbije predložilo je novinarima da bojkotuju sve političke aktivnosti ministra Ilića, ističući da je „ovo jedini način da se javnost upozori na ovakvo ponašanje, a novinari zaštite od primitivizma aktuelnog ministra u Vladi Srbije“. Ministar je naknadno uputio  javno izvinjenje novinarki  i poslao joj buket ruža.

Diplomatska aktivnost

Prvih sto dana nove Vlade Srbije u pojedinim medijama označeno je periodom “diplomatske ofanzive”. Tako je 17. juna Srbija dočekala tri strana gosta: ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova, premijerku Slovenije Alenku Bratušek i potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova Crne Gore Igora Lukšića.

U prvu zvaničnu posetu kao premijer Aleksandar Vučić otišao je u Sarajevo, 13. maja. Premijer Vučić sastao se 11. juna sa kancelarkom Nemačke Angelom Merkel, a ovu posetu premijer je označio izuzetno važnom. http://www.istinomer.rs/stav/analize/koga-su-nemci-pozivali-u-goste Predsednik Vlade sastao se i sa  nemačkim privrednicima u Berlinu, a posle sastanka izjavio je da je jedna velika kompanija najavila otvaranje više od 3.000 novih radnih mesta u Srbiji do 2016. godine. Početkom jula delegacija Srbije, na čelu sa premijerom, bila je u poseti Rusiji, a nakon ove posete  potpisan je ugovor o izgradnji “Južnog toka”. Premijer je istakao da Srbija “ima možda i najbolje uslove u odnosu na sve druge zemlje” koje će graditi gasovod. Premijer Srbije sastao se u Parizu sa francuskim premijerom Manuelom Valsom sa kojim je razgovarao o predstojećoj donatorskoj konferenciji. On se još sastao i sa ministrom spoljnih poslova Nemačke Frank Valter Štajnmajerom, ministrom spoljnih poslova Turske Ahmetom Davutogluom, predsednikom Austrije Hajncom Fišerom, ministrom spoljnih poslova Austrije Sebastijanom Kurcom, ministrom za evropske poslove Velike Britanije Dejvidom Lidingtonom. Bez zvanične najave, bivši premijer Velike Britanije Toni Bler došao je u Beograd 19. juna na susret sa premijerom Vučićem. U javnosti, najčešće preko društvenih mreža, čuli su se komentari na Vučićevu promenu stava prema Bleru, o kome je godinama ranije  iznosio negativne stavove, pa čak bio jedan od recenzenata knjige lidera SRS Vojislava Šešelja „Engleski pederski isprdak Toni Bler“.U poseti Srbiji bili su i italijanska ministarka spoljnih poslova Frederika Mogerini, premijer Rumunije Viktor Ponta, predsednik  Slovenije Borut Pahor. Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko bio je u dvodnevnoj poseti Beogradu na poziv predsednika Srbije Tomislava Nikolića upravo na dan kada se premijer Vučić u Berlinu sastao sa kancelarkom Angelom Merkel. To je u pojedinim medijima okarakterisano kao skandal.  Savetnik predsednika Ivan Mrkić kazao je da je u pitanju “čista slučajnost” i da je Lukašenku poziv upućen pre više od pola godine, mnogo pre nego što je nemačka kancelarka pozvala Vučića

Promena radnog vremena
Novo radno vreme državnih institucija uvedeno je od 1. maja. Premijer Vučić izjavio je da je uveren da će promena početka radnog vremena sa 9.00 na 7.30 sati podići odgovornost ljudi u javnoj upravi, te da će, prema istraživanjima, značiti pola sata rada više.

Podignuta granica dozvoljenog nivoa aflatoksina
Nakon samo 15 dana od vraćanja dozvoljenog nivoa aflatoksina na evropski standard od 0,05 mikrograma po kilogramu (prethodno je, od februara 2013. godine, bio 0,5), Ministarstvo poljoprivrede odlučilo je sredinom jula da ponovo poveća dozvoljeni nivo, ovog puta za pet puta (na 0,25). Ovaj Pravilnik biće na snazi do 31. decembra ove godine. Povod za povećanje, prema objašnjenju Ministarstva poljoprivrde, jesu poplave koje su devastirale određena područja, imovinu stočara i proizvođača mleka, pa bi, kako se navodi, u ovom trenutku postavljanje standarda koji važe u EU, za njih bilo pogubno.

Smene u policiji

Odlukom premijera Aleksandra Vučića 20. juna  smenjeno  je pet načelnika policije. Jedini koji je ostao na svom mestu je direktor policije Milorad Veljović. Zvanično objašnjenje za taj potez je nezadovoljstvo vrha vlasti rezultatima policije u borbi protiv narko-kartela u Srbiji. Kao lider tog kartela naveden je Dragoslav Kosmajac.

Smena direktora javnih preduzeća
Vlada Srbije smenila je krajem jula Branimira Božovića, direktora Državne lutrije Srbije, a preporučila je Skupštini Akcionarskog društva „Železnice Srbije” da razreši Dragoljuba Simonovića sa mesta direktora tog javnog preduzeća. Preporučeno je i da Nadzorni odbor Aerodroma „Nikola Tesla” razreši Velimira Radosavljevića i imenuje Sašu Vlaisavljevića, kao i da sa mesta direktora „Diposa” smeni Kostadina Popovića i imenuje Đoka Krivokapića. Premijer Aleksandar Vučić je na sednici vlade u Nišu, koja je upriličena povodom obeležavanja stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, rekao da su razrešeni i direktori Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije, „Dunav osiguranja” i Agencije za bezbednost saobraćaja.

Premijer i privrednici

Premijer Vučić sastao se 12. maja sa oko 200 privrednika kako bi čuo njihove primedbe i predloge za  poboljšanje  poslovnog ambijenta i privrednog oporavka Srbije. Tom sastanku prisustvovali su, između ostalih, i Miroslav Mišković, Miodrag Kostić, Milan Beko. Tada je premijer razgovarao i sa predstavnicima bankarskog sektora, ali i sa stranim investitorima. Nakon ovih razgovora koji su trajali oko 9 sati, Vučić je najavio da će takve sastanke održavati na svaka dva meseca i da će prvi sledeći biti u Nišu. Do sastanka u Nišu nije još dopšlo, ali  početkom jula  Vučić se sreo sa nekoliko biznismena u klubu „Privrednik“, koji okuplja 42 privrednika, a na čijem čelu se nalazi Miodrag Kostić.

Stav prema ukrajinskoj krizi
Na izjavu ambasadora SAD u Srbiji Majkla Kirbija kako se Srbija nije dovoljno jasno odredila o poštovanju teritorijalnog integriteta Ukrajine, kabinet premijera Vučića odmah je reagovao saopštenjem u kojem je obavestio “javnost i ambasadora SAD da je lično predsednik Vlade više desetina puta jasno i nedvosmisleno ponovio stav o poštovanju teritorijalnog integriteta Ukrajine, pa čak i Krima, kao sastavnog dela ukrajinske države”.

O krizi u Ukrajini proteklih meseci više puta su govorili i Aleksandar Vučić i Ivica Dačić.  Najpre suzdržanije (“Srbija ima tradicionalno prijateljstvo sa Rusijom i da ništa ne može da ih naruši, a sa druge strane da Srbija ide evropskim putem i da je on za našu zemlju veoma važan. Stav mora da bude veoma balansiran i u našem interesu.”- Dačić), da bi kako se kriza zaoštravala, to bilo eksplicitnije (“Od početka smo podržavali teritorijalni integritet Ukrajine, a to uključuje i Krim.”- Vučić).  Početkom jula Vučić je izjavio: “Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, a ne podržava sankcije Rusiji.” Obaranjem malezijskog putničkog aviona iznad Ukrajine, na Srbiju je pojačan  pritisak da se jasnije odredi. Premijer Vučić je istakao da je Srbija potpuno lojalna EU, ali da traži od Brisela da poštuje vitalne i nacionalne interese Srbije i da ne očekuje da uništava sopstvenu ekonomiju “zarad tapšanja po ramenu”. On je dodao:”Ta pozicija neće biti laka, ali sam zadovoljan činjenicom da smo do sada uspevali da zaštitimo naše vitalne interese. Kako će to biti u budućnosti? Borićemo se da to odbranimo, a ukoliko bude dolazilo do promene naše politike, to će morati neki drugi ljudi”, zaključio je Vučić na sednici vlade u Nišu.