Doktore, šta da vam kupim za 2.726 dinara?

Usvajanje Zakona o zdravstvenoj zaštiti je, poput većine akata koji se donose u Skupštini Srbije, proteklo ”ispod radara” šire javnosti, a opštu zbrku je izazvalo „otkriće“ da se tim dokumentom „legalizije korupcija“.     

Deo javnosti je burno reagovao na medijske navode da će zdravstvenim radnicima biti dozvoljeno, u skladu sa članom 234, poglavlja 21 koje se odnosi na sukob interesa, da „primaju poklone“ u vrednosti od 462 evra, iako ta konkretna cifra nije navedena u zakonu.

Da vidimo, međutim, šta zaista stoji u novom zakonu, a tiče se davanja i primanja poklona, odnosno mita.

„Iskazivanje zahvalnosti u vidu poklona manje vrednosti, odnosno reklamnog materijala i uzoraka, koji nije izražen u novcu ili hartijama od vrednosti i čija pojedinačna vrednost ne prelazi 5 odsto, a ukupna vrednost ne prelazi iznos jedne prosečne mesečne plate bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, ne smatra se korupcijom, sukobom interesa, odnosno privatnim interesom, u skladu sa zakonom“, piše u usvojenom zakonu o zdravstvenoj zaštiti. 

Elem, cifra od 462 evra dozvoljenog mita koja se pojavljuje u javnosti je izvedena iz procene o iznosu prosečne plate u Republici Srbiji, koja je obračunata na 54.521 dinar, dok je za graničnu „pojedinačnu vrednost poklona“ određena suma od 2.726 dinara, odnosno famoznih 5 odsto od vrednosti prosečne plate. 

[proverime]

Dakle, u zakonu je jasno naglašeno da se zdravstvenim radnicima ne sme poklanjati novac. Drugo, jedan poklon pacijenta ne sme da košta više od skoro 25 evra (u ovom trenutku), ali je moguće kupiti više poklona koji zajedno ne smeju da vrede više od 462 evra.

Ostale su, međutim, i mnoge nejasnoće u vezi sa spornom odredbom. Šta znači ukupna vrednost poklona, da li to podrazumeva da pacijent može više puta medicinskom osoblju da donese poklon u vrednosti od 2.726 dinara, u kom vremenskom periodu je dozvoljeno medicinare čašćavati poklonima i na koncu, kako će sve to izgledati u praksi. 

Direktor Lekarske komore Milan Dinić kaže za Istinomer da ove sve nejasnoće, moraju da budu rešene podzakonskim aktima. 

„Sve što se pojavilo u javnosti i što se postavlja kao pitanje, poput pitanja kako će se zaista zakon primenjivati, sve to mora da se obradi podzakonskim aktima. Zakon o zaposlenima u javnim službama predviđa poklon kao oblik neke zahvalnosti. Očigledno je ovim zakonom pokušana da se definiše pozicija lekara kao javnih službenika. Ipak, to je nedorečeno i sigurno je da će neka podzakonska akta morati da mnogo bliže i detaljnije opišu suštinu koju je zakonodavac hteo da postigne“, kaže Dinić.

Usvojeni zakon sadrži i odredbu o tome šta zdravstveni radnik „ne sme“.

„Zdravstveni radnik i zdravstveni saradnik koji obavlja zdravstvenu delatnost, odnosno poslove zdravstvene zaštite u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, član organa, odnosno stručnih organa u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, kao i članovi njihovih užih porodica, ne smeju tražiti, niti primiti novac, poklon, uslugu ili bilo kakvu drugu korist za sebe, članove svoje uže porodice ili fizička i pravna lica koja se opravdano mogu smatrati interesno povezanim, a koji mogu uticati na nepristrasnost ili profesionalno obavljanje dužnosti, odnosno koji se mogu smatrati nagradom u vezi sa vršenjem dužnosti i obavljanjem zdravstvene delatnosti“, takođe stoji u poglavlju koje se bavi sukobom interesa. 

Dinić, pak, za Istinomer kaže da je stav Lekarske komore da su bilo kakvi pokloni i izrazi zahvalnosti nepotrebni i suprotni Etičkom kodeksu o radu lekara.

„Stanovište Etičkog odbora Lekarske komore i Lekarske komore je da je dobrobit pacijenta najveća zahvalnost lekaru za njegov rad. Mi kao lekari moramo da se držimo Etičkog kodeksa, nijedan zakon ne može da reši tu problematiku, niti da predvidi šta nekome može da padne na pamet, ukoliko se ne držimo osnovnih etičkih i ljudskih postulata. To znači da je apsolutno neprihvatljivo, bez obzira na vrednost, primiti poklon ako se pod time podrazumeva da će neko imati bilo kakvu korist ili povoljniji tretman”, ističe Dinić. 

Legalizacija ili kontrolisanje korupcije 

Deo stručne javnosti je po donošenju zahteva izneo komentare da se radi o “legalizovanju davanja bakšiša lekarima”, dok iz Ministarstva zdravlja poručuju da je unošenjem odredbe o “poklonu i izražavanju zahvalnosti”, uvažena preporuka Agencije za borbu protiv korupcije.  

„Verovatno je ideja zakona da se uspostave neke precizne i jasne granice i mere, kako bi postojao osnov za borbu protiv korupcije. Ipak, možete uvek da imate situaciju da neko nešto dobije i proglasi ga za poklon ili oblik zahvalnosti, pa je na pravosuđu da dokaže da to možda ima drugačiji karakter. Verujem da je zato zakon postavljen kao etalon, da bi nešto što je van okvira moglo da se definiše kao mito i korupcija”, dodaje Dinić.

U narodu je opšteprihvaćena praksa da se medicinsko osoblje daruje, na ovaj ili onaj način, što je, prema rečima našeg sagovornika bio i jedan od mogućih motiva za unošenje odredbe o “poklonu i izražavanju zahvalnosti” u Zakon o zdravstvenoj zaštiti.

“Moguće je da je ideja zakonodavca bila da nešto što je na neki način oblik društvenog ponašanja uokviri i da se stavi na nivo „kafa, cveće“, kao i da se bilo šta što je mimo toga okarakteriše neprihvatljivim i da se takvi slučajevi uopšte i ne razmatraju. Verovatno će biti urađen neki pravilnik koji će bliže objasniti načine za sprovođenje onoga što je navedeno u zakonu”, napominje naš sagovornik.

Za donošenje konačnog suda o svrsishodnosti predloženog zakonskog rešenja za suočavanje sa mogućim sukobima interesa, mitom i korupcijom, vredi sačekati donošenje podzakonskih akata, za šta je predviđen rok od 18 meseci.

Ipak, ovako definisane ili bolje reći nedefinisane odredbe krovnog pravnog akta ostavljaju veliki prostor za proizvoljna tumačenja, ali je suština svega da se treba voditi etičkim i ljudskim postulatima, da ne bi došlo do zloupotreba, ali i mogućnosti za korišćenje tako ustaljene formulacije “da su stvari takve kakve jesu jer zakon nije zaživeo”.