Dosije Tužilaštvo (1. deo): Politička, partijska i činovnička podobnost

Republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac izabrana je na tu funkciju krajem 2009. godine.

Tokom prvog mandata obraćala se javnosti i najavljivala rešavanja važnih slučajeva, poput ubistava novinara. Poslednjih godina, međutim – nje skoro da nema u medijima. Sem, na primer, u slučaju kada je dobila Legiju časti, najviše francusko nacionalno odlikovanje.

Tek što je izabrana za RJT, izjavila je da smatra veoma važnim da javnost bude kvalitetno i pravovremeno informisana. (Beta, 9.12.2009.) Deset i više godina kasnije, zatvorenost rada RJT i javnih tužilaca, uopšte, sagovornici Istinomera prepoznaju kao jedan od ključnih problema.

Strategija

Početkom oktobra Zagorka Dolovac dala je intervju za Blic, pun više nego upečatljivih stavova. O tome zašto se nije oglašavala o slučajevima Krušik, Jovanjica, Savamala, o nesreći na rampi u Doljevcu, Dolovac je rekla:

“RJT kao tužilaštvo najvišeg stepena prevashodno se bavi strateškim pitanjima rada javnotužilačkog sistema, postupanjem pred Vrhovnim kasacionim sudom, kao i poslovima međunarodne saradnje. Izuzetno, može obavljati i kontrolnu ulogu u vanrednom smislu, ukoliko za tim postoji potreba nakon nadzora rada koja su niža tužilaštva sprovela u zakonom predviđenim slučajevima. (…) Mislim da je danas svima jasno da je tokom navedenih protesta sila bila upotrebljena od strane dela demonstranata upravo protiv državnih institucija i policije. Policija je reagovala u skladu sa zakonom radi uspostavljanja javnog reda i mira. (…) Da li je bilo prekoračenja upotrebe sile od pojedinih policijskih službenika, a što bi predstavljalo krivično delo, to će biti utvrđeno kroz postupke koji se trenutno vode.”

Dakle, iako već godinama javnost ne može da čuje stavove tužiteljke o aferama, o slučajevima policijskog nasilja tokom julskih protesta Dolovac se jasno izjasnila, uz ogradu da će se tek utvrditi da li je bilo prekoračenja sile.

Dr Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava o toj izjavi Zagorke Dolovac kaže da veoma jasno prezentuje stanje u pravosuđu i njenu tužilačku ulogu.

“Ako čitam izjavu kao pravnik, ja čitam da je deo demonstranata već osuđen, a da se za pojedine policijske službenike vode postupci. To govori o selektivnosti u postupanju. U zavisnosti od toga koga treba procesuirati, zavisi i brzina postupanja”, kaže za Istinomer Golubović.

Ko u Srbiji privodi i skuplja dokaze, a nisu policajci i tužioci?

Julski protesti i slučajevi policijskog nasilja nad demonstratima, kada se u pojedinim trenucima nije znalo ko to hapsi, ko bije i privodi, u civilu ili uniformi, mogu da posluže upravo kao ilustracija sveopšte konfuzije u podeli vlasti i mešanju funkcija državnih organa u Srbiji.

Tom galimatijasu doprinela je i izjava predsednice Vlade Ane Brnabić, data nekoliko dana uoči ekspozea, kojom je kritikovala efikasnost pravosuđa.

“Vlada je izvršna vlast. Postoje još dve grane vlasti pored vlade. Jedna je zakonodavna, to je skupština, treća je sudska, dakle ceo pravosudni sistem Republike Srbije. Dakle, Vlada može nekog da privede, može da prikupi dokaze, uz pomoć svih bezbednosnih službi, međunarodne saradnje i svega ostalog i da onda to preda sudskoj grani vlasti. Šta se dalje dešava? Vlada na to ne može da utiče i vlada za to ne može biti odgovorna. Nama je potrebno da se svi u društvu – svi u društvu – borimo protiv mafije”, izjavila je Brnabić. (TV Pink, 26.10.2020.)

Pitali smo RJT kako su protumačili ovu izjavu i kako se tužioci štite od političkih pritisaka, ali nismo dobili odgovor.

Šta nam poručuju Dolovac i Brnabić?

Bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić za izjavu premijerke kaže da je pravno analfabetska.

“Već od „Vlade koja privodi“ diže se kosa na glavi”, kaže Šabić i dodaje da premijerka očito ne zna praktično ništa o ulozi, bar propisanoj, tužilaštva u našem sistemu, a pogotovo ne prepoznaje potrebu za bilo kakvom samostalnošću ili nezavisnošću tužilaštva.

O iskustvima sa RJT Šabić je kao poverenik pisao u izveštajima Narodnoj skupštini.

“Samo ću da pomenem slučajeve kao što su Savamala, Helikopter, imovina ministra Malog ili ministra Vulina, sistematsko prikrivanje podataka o licima osumnjičenim za ratne zločine, više desetina tužbi RJT protiv rešenja Poverenika… Da ne nabrajam unedogled. U velikoj većini sličnih slučajeva postupanje tužilaštva nije asociralo na ono što je po zakonu uloga tužilaštva – gonjenje izvršilaca krivičnih dela već, sasvim obrnuto, na prikrivanje i zataškavanje”, objašnjava Šabić.

• Širenje panike: Virus probudio tužioce
• Prelević: Vlast se krvnički bori jer ne zna koja će afera preliti čašu

“Znaju šta se očekuje od njih…”

Bivši poverenik o izjavi Zagorke Dolovac kaže da uloga Republičkog javnog tužioca daleko prevazilazi „poslove međunarodne saradnje“ i apstraktna „strateška pitanja“.

“To važi za svaku situaciju, a pogotovo ovako tešku kakva je naša. Nije zakon o tužilaštvu slučajno sve tužioce u zemlji učinio podređenim i odgovornim RJT, nije uzalud predvideo da on daje opšta uputstva, za sve tužioce obavezujuća, da druga ovlašćenja ne pominjem”, napominje Šabić.

Advokat Sead Spahović kaže za Istinomer da, kada je reč o pritiscima na tužioce, treba imati u vidu da je konstrukcija tužilaštva vertikalna i hijerarhijska, kao u vojsci.

“Pritisci su mogući, ali za njima nema nikakve potrebe jer vrh tužilaštva uvek zna šta se od njega očekuje. Grubi i nerafinirani pritisci plasiraju se preko bulevarskih tabloida i žute štampe ili preko izjava partijskih gaulajtera koji se izjašnjavaju ko je kriv i koliko ga treba kazniti. Ti pritisci nisu naročito interesantni, jer državni tužilac je politički, partijski i činovnički podoban tako da je mogućnost greške svedena na nulu”, kaže Spahović.

Kao koministar pravde u Prelaznoj vladi Srbije 2000. godine rekao je za “Glas javnosti” da u pravosuđu “neće biti nikakvih pomaka nabolje ako Služba državne bezbednosti ostane onakva kakva jeste”.

“Ostajem pri onome što sam rekao 2000. godine jer je uticaj državne bezbednosti na pravosuđe ogroman i neizdrživ. Taj uticaj je dostigao kulminaciju u reformi pravosuđa 2010. godine. Primetno je da je poslednjih godina ta presija splasnula i da više nema tih spiskova podobnih i nepodobnih”, govori naš sagovornik.

Kraj 1. dela

Dosije Tužilaštvo (2. deo): Marionete u rukama policije

Dosije Tužilaštvo (3. deo): Ko sme da brani tužioce?

Dosije Tužilaštvo (4. deo): Gde se kriju naše Laure i Kamale?

Naslovna fotografija: Canva