Dosije Tužilaštvo (3. deo): Ko sme da brani tužioce?
U klještima između strogo uspostavljene hijerarhije unutar tužilaštva i zavisnosti od izvršne i zakonodavne vlasti, uz, blago rečeno, “složen” odnos sa policijom, čemu može da se nada jedan javni tužilac, odnosno zamenik tužioca, od integriteta? Ko brani profesiju i mogu li oni to sami? Da li hrabrim odlukama nužno rizikuju da budu linčovani u javnosti i koliko način izbora tužilaca utiče na njihov položaj? Naposletku, da li je veća prepreka za njihovu nezavisnost to što Republičko javno tužilaštvo ćutanjem daje primer ili umiruća sloboda medija u Srbiji i javni prostor koji više liči na poligon za streljački vod namenjen “nepodobnima”?
Dr Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava kaže da je odlučujuća uloga Republičkog javnog tužioca.
“U toku je upravo izborna kampanja za nove izabranike tužilaca koji bi, u okviru Državnog veća tužilaca, trebalo da brane samostalnost i uopšte da unapređuju rad javnog tužilastva. Ima čestitih tužilaca – ljudi od integriteta, ali čak i da budu izabrani da brane samostalnost tužilaštva u ovoj atmosferi pritisaka izvršne vlasti i tabloidnog linča, uloga Republičkog javnog tužioca je toliko odlučujuća da može da parališe ceo sistem borbe za samostalnost”, kaže Golubović.
Dovoljno je, na primer, kaže naša sagovornica, da RJT ne odluči da saziva sednice Državnog veća tužilaca, kao što se u praksi dešava.
I upravo takvu situaciju imamo sada.
Dr Goran Ilić, bivši Poverenik za samostalnost tužilaca, zamenik Republičkog javnog tužioca, član DVT i član predsedništva Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije , kaže za Istinomer da su njegovi dopisi ostali bez odgovora.
Nema poverenika, nema samostalnosti, nema problema…
“Da bi se obezbedila efikasna reakcija u slučaju političkog ili drugog nedozvoljenog pritiska, postojeći saziv Veća je Poslovnikom predvideo da zamenik predsednika DVT u isti mah vrši dužnost Poverenika za samostalnost tužilaštva. Do februara ove godine ja sam bio na toj funkciji”, objašnjava Ilić.
O isteku mandata obavestio je Veće i predsednicu Zagorku Dolovac, i to sa predlogom da se otpočne sa procedurom izbora novog zamenika predsednika i poverenika.
“Nikada nisam dobio odgovor na dopis, u međuvremenu se Veće nije sastalo iako su pojedini članovi Veća to zahtevali, tako da veće od februara nema Poverenika za samostalnost, kao što se i ne sastaje”, napominje Goran Ilić.
Ko to veća?
“Ustavni položaj Državnog veća tužilaca prate brojne kontroverze i pravne nelogičnosti. S jedne strane, Veće štiti samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, premda u njemu sede i predstavnici politike, od kojih upravo najčešće dolaze pritisci i ataci na samostalnost. Tako da se čini da Veće ne može da zaštiti ni svoju samostalnost, a pogotovu samostalnost drugih u javnom tužilaštvu”, kaže Ilić.
Za nezavisnost tužilaštva, mahom su saglasni sagovornici Istinomera, potrebni su i pravni i društveni uslovi.
“Prepreka nezavisnosti tužilaštva je pravni okvir koji uključuje način izbora starešina tužilaštava, koji se biraju u jednom u suštini političkom postupku u Narodnoj skupštini. Da li bilo ko u Srbiji može da zamisli da su se poslanici bilo kog saziva Narodne skupštine prilikom izbora javnih tužilaca rukovodili njihovom stručnošću ili su uvek prevagu odnosili politički razlozi prilikom izbora? Siguran sam da svako ko poznaje prilike u Srbiji zna odgovor na ovo pitanje”, zaključuje Ilić.
Obećanje naprednjaka, radovanje građana
Poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović rekao je nedavno da, od kako je postao predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, ne prestaju da ga zovu kolege i pitaju o izborima za Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca i poručio je da se on u to neće mešati i upozorio ministarku da će sigurno i nju zvati.
Ne ohrabruju ni trenutno predložena rešenja za izmene Ustava.
“Naročito kad je tužilastvo u pitanju, smanjuju mogućnost uticaja struke na rad na unapređenju položaja. To je zato što se predviđa manji broj izabranih predstavnika tužilaca u DVT-u nego što ih sad ima. To znači manje glasova „iznutra“ koji remete da tužilaštvo bude produžena ruka izvršne vlasti”, objašnjava Katarina Golubović.
Mreža JT (Izvor: www.dvt.jt.rs):
Zlokoban karakter
“Problem je i stroga centralizacija i nadređenost u javnom tužilaštvu koja nema nikavog suštinskog smisla osim što u nekim prilikama ima preteći i zlokoban karakter po one koji imaju drugačije mišljenje”, podseća Goran Ilić.
A u atmosferi (samo)izolacije tužilačkog sistema, njihov odnos sa javnošću može biti prevaga na stranu većeg autoriteta i otklona od politike.
“U zemlji kao što je naša, suočenoj sa kriminalom i korupcijom u dramatičnim razmerama, bitna pretpostavka efikasnog delovanja tužilaštva bi mogla i morala da bude podrška javnosti. Ali ta podrška se ne može steći odnosom koji se praktikuje, naprotiv, u očima javnosti očigledno izigravanje njenih prava teško je poljuljalo autoritet tužilaštva”, komentariše advokat Rodoljub Šabić, bivši Poverenik za informacije od javnog značaja.
Istupanje u javnost i otvorenost RJT bi doprinelo čuvanju profesije, saglasan je i Radovan Lazić, zamenik javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu i izborni član Državnog veća tužilaca.
“Siguran sam da bi jer jednostavno već dugo imamo negativan imidž tužilaštva u javnosti. I javnost ne gleda pozitivno na javno tužilaštvo. To je nekada sa razlogom i opravdano. Ali nekada baš i nije tako”, kaže Lazić i dodaje da niko osim onih osoba u tužilaštvu koje su ovlašćene da daju izjave, ne može da daje konkretne izjave o konkretnim predmetima.
Mač partije
Kao primer tužioca koji svoj autoritet gradi na tome što su ga građani birali, advokat Sead Spahović navodi Njujork, a – da ne moramo baš preko okeana – italijanske tužioce i sudije spominje u svetlu beskrupulozne borbe sa mafijom i korupcijom.
“Pogledajte Italiju, koja je kolevka ne samo mafije i organizovanog kriminala, nego i korupcije u svim vidovima. U toj zemlji tužilac je hapsio ili krivično gonio ministre i premijere, Berluskonija, Đanija de Mikelisa, Betina Kraksija i Đulija Andreotija. Oni su gonjeni ne samo zbog korupcije nego i zbog naručivanja ubistava i klasičnog kriminala. Ovde je to nezamislivo izuzev što tužilaštvo kao mač partije – ovo je formulacija koju su koristili Trocki i Ljenjin za svoje tužilaštvo – hapsi i obračunava se sa bivšim ministrima nakon smene partije na vlasti. I u tim procesima naše tužilaštvo doživljava havariju i teške poraze jer su naručene optužnice nedokazive”, izričit je sagovornik Istinomera.
Za tužioca koga biraju građani, kao gradskog njujorškog, advokat Spahović kaže da onda takva osoba “ima legitimitet i ne mora nikog da sluša jer mu ni od koga ne zavisi fotelja, sem od sopstvenog rada i posvećenosti”, i pita se:
“Da li biste mogli da zamislite da je tako nešto kod nas moguće, bez obzira ko je na vlasti?”
Nastaviće se…
Dosije Tužilaštvo (4. deo): Gde se kriju naše Laure i Kamale?
Prvi i drugi deo serijala Istinomera Dosije Tužilaštvo čitajte ovde i ovde.
Naslovna fotografija: Canva
