Doveli ste Rio Tinto? Čestitke! Sramite se!
Ko je “doveo” Rio Tinto u Srbiju? Ko je bio na vlasti, na kojoj tačno funkciji i zašto je to važno? Da li je to bio dalekovid potez koji treba pohvaliti, ili je sadašnja vlast “morala” da nastavi započeto zbog kontinuiteta? I na kraju, ko treba da preuzme odgovornost za budući razvoj događaja u vezi sa rudnikom litijuma? Ta je tema kojom već danima manipulišu srpski političari i ovi koji su za rudnik, i ovi koji su protiv, jer se i jedni i drugi ograđuju kako o tome ne znaju dovoljno, a opet iznose optužbe “da vlast priča bajke”, ili da je sadašnja opozicija nedosledna jer se zalagala za iskopavanje litijuma i hvalila Rio Tinto, a sada tu kompaniju predstavlja kao najveću opasnost. Iskopavaju podatke ko je bio na kojoj funkciji kad su se izdavale dozvole za istraživanje doline Jadra, pretpostavke koliko je neko tada mogao da utiče na čitav proces. Na kraju, manipuliše se tačnim formulacijama u dokumentima koji nisu lako dostupni javnosti.
Ponekad je reč o neproverivim stvarima, kao kad predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić kaže da okruglog stola u kojem bi učestvovali oni koji imaju znanje o rudnicima litijuma – nema jer se profesori toliko plaše da će ih “tajkunski” mediji satanizovati, da je i oni i nevladin sektor, mole da ih ne zove, neće da kažu ništa, strah je prevelik. Skupštinske sednice na čijem je dnevnom redu litijum takođe nema, jer se čeka struka, (ova koja ne sme da govori). Dakle, ako se neko zaista plaši, on svakako neće reći medijima da se nije odazvao pozivu. Kako proveriti koji su tačno stručnjaci pozvani, a koji nisu, ako predsednica tvrdi da je nekog zvala, a on odbio da dođe iz straha?
A na pitanje šta se dešava sa narodnom inicijativom i 38.000 potpisa kojima se traži zabrana iskopavanja bora i litijuma, gde je to nestalo i kada će se naći na dnevnom redu, Ana Brnabić takođe kaže da “radi na tome”. Tako da je ostala samo politička rasprava, ko je kriv? I ona je toliko već zapetljana, da ni to nije slučajno.
Samo je u holu Skupštine Srbije Ana Brnabić za dva dana o litijumu govorila tek koji minut kraće od dva sata, i još pola sata govorio je šef poslaničke grupe “Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve “ Milenko Jovanov, plus 25 minuta šef opozicione Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, od kojeg je nekako i počeo ovaj najnoviji krug međusobnih optužbi koji su se za 24 sata pretvorili u pohvale. Od prekornog “doveli ste Rio Tinto”, do “bravo što ste ste doveli Rio Tinto, samo priznajte”. Cilj je, kažu iz vlasti, da se pokaže nedoslednost opozicije.
Od lokalne TV do skupštinskog hola
Lider Stranke slobode i pravde je gostujući na zrenjaninskoj KTV 14. jula izjavio da litijum nije srpska nafta i da mu nije jasno „kakav mozak može da izgovori tako nešto“ uz poruku vlasti da “prestane da priča bajke”. Već sutradan, 15. jula novinar Pinka pitao je predsednika Srbije Aleksandra Vučića da izjavu prokomentariše s obzirom na to da su, kako je naveo, “Dragan Đilas i njegova stranka potpisali ugovor sa Rio Tintom dok su bili na vlasti?”
„Ja svoje stavove nisam menjao. Nije čovek magarac da se nikada ne menja, ali ako se niste promenili od 2006. godine kada ste doveli Rio Tinto i dali mu pravo ne samo na istraživanja, već i eksploataciju, a 2017. i 2021. godine rekli da je to velika šansa i prilika da je pitanje da li ćemo sve ovde ili ćemo da izvozimo sirovinu, a onda dve godine kasnije kada vam se učini da bi to moglo da vas vrati u igru, pri svemu tome vaš prvi na listi u Loznici prodao zemljište Rio Tintu, vaš sekretar prodao Rio Tintu za 717.000 evra to zemljište, i vi da nam oko toga držite pridike, složićete se nema nikakvog smisla“, rekao je Vučić.
Procena vladajuće stranke je da to nije bilo dovoljno, pa je predsednica skupštine Ana Brnabić zakazala konferenciju za novinare sa jednom temom – da objasni koliko je bilo sporazuma sa Rio Tintom, zakona, dokumenata, i ko je tada bio na vlasti, sa posebnim osvrtom na Demokratsku stranku. Navela je da je ćerka firma Rio tinta – “Rio Sava exploration” osnovana u Srbiji 16. maja 2001. godine, a prvu dozvolu za istraživanje u Loznici dobila 8. juna 2004. godine.
“Predsednik vlade Republike Srbije u to vreme bio je Vojislav Koštunica iz Demokratske stranke Srbije, ministar rudarstva i energetike Radomir Naumov DSS, Ministar za zaštitu životne sredine i nauke Aleksandar Popović DSS, predsednik Srbije Boris Tadić Demokratska stranka. Demokratska stranka nije imala baš veliku vlast samo je imala predsednika Republike Srbije, a predsednik skupštine bio je Predrag Marković G17 plus. Ovo su ljudi koji su bili na vlasti kada je Rio tinto dobio istražnu dozvolu”, navela je Brnabić, koja će ova imena ponoviti još nekoliko puta na istoj konferenciji.
Navela je tačne datume kada su donošene uredbe kojima se odobrava proširenje istraživanja 2005. godine, pa dodala da je u tom trenutku Dragan Đilas već u politici.
“U tom trenutku on je direktor Narodne kancelarije predsednika republike, ali nikakva saznanja i nikakve veze nema sa Rio Tintom, bio je samo direktor Narodne kancelarije predsednika republike”, istakla je Brnabić u skupštinskom holu.
Pa još dokumenata, do izmena zakona 2006. kada se donosi se novi Zakon o rudarstvu kada se ukida javno nadmetanje i uvodi pravilo da onaj ko ima istražnu dozvolu jedini može da dobije pravo na eksploataciju. Navela je Brnabić da su se proširene dozvole na još devet polja davale Rio Tintu i kasnije, kada je ministar za zaštitu životne sredine bio Saša Dragin iz DS, predsednik države i dalje bio Tadić, a skupštine Oliver Dulić. Tako sve do januara 2012. kada je tadašnja vlada usvojila Strategiju upravljanja mineralnim sirovinama u kojoj pominje da kompanija Rio Sava iz Beograda sprovodi geološka istraživanja u jadarskom basenu u zapadnoj Srbiji kod Loznice i da prema rezultatima najnovijih geoloških istraživanja taj basen sadrži oko 227 miliona tona jadarita, da se u pogledu količine i kvaliteta svrstava u jedno od najvećih ležišta borata i litijuma na svetu, da će do 2020. godine učešće u proizvodnji litijuma iz Srbije činiti preko 10 odsto svetske proizvodnje i preko 90 odsto proizvodnje u Evropi. Tu, kako je rekla Brnabić, piše da je u posao “ušla je jedna od vodećih svetskih rudarskih kompanija Rio Tinto”.
“A sad ne znaju ko je Rio Tinto, ne znaju ko ih je doveo i sad je užasan i Aleksandar Vučić je kriv. Pa kako vas bre ljudi nije sramota “, rekla je predsednica skupštine koja je o svemu ovome govorila sat vremena, na kraju navodeći imena nekih ljudi koji su navodno prodali zemlju, iznoseći navodne sume koja su dobili od kompanije, i uz ocenu da su licemerni. Ostalo je za taj prvi dan nejasno, zašto je važno samo ono što se dešavalo za vreme bivše vlasti i zašto je premijerka 2022. godine uopšte ukidala taj projekat.
Kad je Rio Tinto dobar, što sadašnja vlast krivi prethodne?
Lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas svoj odgovor je izneo za 24 sata, takođe u skupštini i bilo je kraće od očekivanog.
“Ako je litijum neverovatno dobra stvar za Srbiju, zato onda sadašnji režim napada prethodne vlasti da su dovele Rio Tinto i omogućile da Srbija krene sa iskopavanjem litijuma. Zar ne bi umesto napada, trebalo da ih hvale”, počeo je Đilas. Drugo, ako su prošle izdale dozvolu za ekspoloataciju, zašto Rio Tinto ne pokaže tu dozvolu i počne da radi posao za koji dozvolu ima i šta rade sadašnje ako su prethodne vlasti izdale dozvolu.
Đilas im je poručio da im je to sve greška jer je sada duplo ljudi više protiv kopanja litijuma, a onda je prešao na uobičajene kritike vlasti, pre svega Vučića.
Neka objašnjenja dao je potšredsednik SSP Dušan Nikezić, pre svega da je netačna izjava Ane Brnabić da je Tadić bio predsednik kada je izdata prva dozvola Rio Tintu. “Prvi krug predsedničkih izbora održan je 13. Juna, pet dana nakon usvajanja ovog dokumenta, a drugi 27 juna, znači Tadić i DS nemaju nikakve veze sa prvom dozvolom za istražne radnje Rio Tintu.
On je demantovao i tvrdnje da je 2006. dato pravo da ko istražuje i iskopava, te citirao izjavu državne sekretarke Mirjane Filipović koja je to najavila tek 2015. godine, dakle kad je već bila vlast SNS-a. Uveo je još likova u jednačinu time što se setio da je u ime vlade 2006. predlog zakona potpisao potpredsednik Vlade Miroljub Labus, čija je savetnica tada bila Zorana Mihajlović koja je kasnije bila minstarka nove vlasti.
Niko ne vrši napad, ukazujemo na nedoslednost
Treći dan razmene podataka malo je promenio ton, nastupom šefa najveće vladajuće poslaničke grupe, Milenka Jovanova koji tvrdi da niko ne napada prethodnu vlast.
“Nikakav napad se ne dešava nego se ukazuje na nedoslednost i ukazuje se na jednu volšebnu promenu stava u zavisnosti od toga da li ste na vlasti ili ste u opoziciji. Pa kada ste na vlasti, donosite odluke o tome da se Rio Tintu i njegovim kompanijama omogućava istraživanje i rudarenje u Srbiji a kada ste u opoziciji i smatrate da vam to nešto donosi, postajete najveći protivnik toga”, rekao je Jovanov na konferenciji za novinare, čim je Đilas svoju završio.
Ne spori da demokratska stranka nije glasala za zakon iz 2006, ali je Boris Tadić potpisao taj zakon, a nije ga vratio na ponovno razmatranje. Jovanov je doslovno ponovio podatke o dozvolama za istraživanje, a odgovorio je i na pitanje novinara u kojoj je on bio stranci dok je DSS gurao sve te zakone i dozvole. “Bio sam tada član Demokratske stranke Srbije, ne toliko visoko pozicioniran, ali ja svoju prošlost niti zaboravljam niti se stidim. Dakle oni su tada donosili odluke o Rio Tintu ja se i danas zalažem da te odluke”, rekao je Jovanov i dodao da naravno želi kopanje litijuma, ali uz poštovanje svih najviših standarda iz oblasti zaštite životne sredine.
Zašto je naprednjačka vlast nastavila sve ovo, reč je, kaže Jovanov, o kontinuitetu. Ne može nešto što je prethodna vlast radila 12 godina, samo tako da se prekine.
“Znači neko je započeo, vlada druga nastavila, promenila se vlast i nastavilo se u tom pravcu dakle niko se toga ne odriče …. Evo javno ih pohvaljujem za to što su pre 20 godina krenuli u u proceduru koja će dovesti do eksploatacija evo mislim da sam sad bio potpuno precizan dakle apsolutno nemam problem da ih pohvalimo evo ako im to znači ako im moja pohvala toliko znači imaju od mene pohvalu svaka im čast trebali su i brže i efikasnije da rade”.
Jovanov je inače na samom početku obraćanja najavio da će se u nastavku ponovo obratiti Ana Brnabić. Sa istog mesta.
Na početku je Ana Brnabić zahvalila Đilasu jer nije demantovao ništa što je prethodnog dana rekla i time, kako smatra, pokazao da je sve istina. U ovom drugom nastupu, ona je podržala stav Milenka Jovanova pa i ona rekla da je samo pričala o “političkom licemerju brutalnom i do sada neviđenom”. I ona smatra da je to što je uradila bivša vlast bilo dobro, to je kaže i rekla kada su imali kolegijum na kojem je jedna od tema bila litijum.
“Rekla sam, ali ljudi zbog čega se ponašate ovako, ako bilo šta možemo da kažemo da je rađeno u kontinuitetu možemo da kažemo da je rađen ovaj projekat. Ako postoji bilo koji projekat koji je kontinuitet onda je to ovaj projekat”, rekla je Brnabić i ponovo se pozvala na strategiju koju je bivša vlast usvojila.
Kako je zgledala skupštinska rasprava o zakonu 2006. godine?
Proverili smo šta se to dešavalo 2006 godine u srpskom parlamentu, ko je bio skupštinska većina, ko je predlagao zakon i kako i videli da diskusije o zakonu gotovo da nije bilo. Govorio je ministar, par socijalista i nekoliko radikala. Na dnevnom redu sednice utvrđenom 3. aprila 2006. godine peta tačka bila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu, koji je podnela Vlada 25. oktobra 2005. godine. Zakonsko rešenje obrazlagao je ministar Radomir Naumov iz Demokratske stranke Srbije jednim birokratskim rečnikom, bez pominjanja detalja, kao što se mnogi zakoni obrazlažu. Osnovana je Agencija za rudarstvo, precizirane naknade (bez jasnih procenata) , rešeno da se za izdavanje i ukidanje odobrenja za eksploataciju umesto takozvanog projekta eksploatacije, zahteva studija izvodljivosti. I negde pri kraju, zaista je rečano da je bitna izmena, ukidanje članova 14 i 15 što na kraju znači da pravo eksploatacije stiče isključivo investitor koji je izvršio geološka istraživanja, bez raspisivanja tendera i prava na naknadu uloženih sredstava.
Zanimljivija je pogledati raspravu. SPS je odmah rekao da će glasati za, a tadašnji poslanik Dragan S. Jovanović baš je pomenuo Rio TInto. “Po štampi smo videli, što je dobro i afirmativno, da smo prvu koncesiju na istraživanje i eksploataciju, posle 70 godina, već imali i da britansko-australijska firma Rio Tinto, o kojoj se dosta već pisalo, u istraživanja ulaže preko 20 miliona evra i da se radi još o nekih 120 miliona evra koji treba da se investiraju u izgradnju rudnika i postrojenja za proizvodnju rafinisane borne kiseline u prahu i da je to investicija koja će sutra da otvori stotine radnih mesta.” Radikali su smatrali da ovaj zakon neće ništa doprineti da stanje u rudarstvu bude bolje, kao što nije ni prethodni. Ili kako je rekla tadašnja radikalka Nataša Jovanović predsedniku skupštine “Vidite i sami da je lista preostalih govornika sa liste poslanika SRS. Svi su, hvala bogu, živi i zdravi, u sali, i čekaju ko zapete puške da kažu šta ne valja u ovom zakonu, a zakon je zaista katastrofa.” I ona je pomenula Rio Tinto, ali ne afirmativno, već da je posle ukidanja članova 14. i 15. osnovnog zakona, otvorena mogućnost da razni ljudi “rade šta im je volja i da na narodnoj i rudarskoj muci, pre svega, pljačkajući rudno bogatstvo naše zemlje, stiču ogromne zarade”. U sred rasprave Nataša Jovanović je saopštila da je počelo hapšenje nekih članova porodice Ratka Mladića, te da vlada Vojislava Koštunice mora da padne. I još par puta do kraja rasprave radikali su govorili o Mladiću i to je bilo sve o famoznom zakonu iz 2006. Niko iz DSS, DS ili G17 nije se javljao za reč.
Za zakon je glasalo 126 poslanika, jedan je bio uzdržan, dvoje nije glasalo od 129 prisutnih.
Skupštinu je tada činilo 82 poslanika SRS, 53 iz DSS, 37 iz Demokratske stranke, G 17 plus 34, SPO - NS 22 i SPS 22 poslanika. Demokratska stranka nije bila deo vladajuće većine.
Svi su po malo u projektu
Na kraju, izgleda da su svi po malo učestvovali u projektu Rio Tinto, ili se makar nisu protivili, samo se po potrebi time hvale, ili prećutkuju. Predsednica skupštine u istom govoru hvali i optužuje, slučajno ili namerno znosi neistine o početku mandata Borisa Tadića, optuźujućim tonom lista funkcije, ali tako da je za “dovođenje Rio Tinta” više kriv Dragan Đilas ili predsednik Nove DSS Miloš Jovanović, nego Tadić i Koštunica. Prvog dana kriv, drugog zaslužan. Prećutkuje Ana Brnabić odgovor- kako je pre dve godine mislila da vlada moźe da ukine projekat, a danas “mora da se čuva kontinuitet”. I ta priča o kontinuitetu vlade jedna je od najveštijih manipulacija, jer kontinuitetom sa prethodnom vladom nikada se vlast u Srbiji nike hvalila, naprotiv. Kada je reč o bivšoj vlasti, istina je da su dozvoljena istraživanja, ali i da je donet zakon kako istrazivač, ako nešto nađe ima pravo na eksploataciju. Pozivaju se na to da ne treba dozvoliti iskopavanje, a sami su tvrdili da će se odluke donositi nakon procena, kojih ni danas nema. Najjasniji dokument o svemu uvak je skupštinska rasprava gde se vidi da su svi ćutali, da ni oni koji nisu glasali nisu imali obrazloženje, da je vlast predlagala zakone isto kao i sadaśnja- nezainteresovano jer zna da ima većinu, te da je taj zakon, kao i stotine drugih izglasan, a da se poslanici nisu preterano udubili u njegov sadržaj.
