Drugi mandat predsednika kome nije ni palo na pamet da se kandiduje

Uprkos kategoričnom “neću da budem kandidat za predsednika Srbije, ne pada mi na pamet da budem kandidat” iz 2016. godine, Aleksandar Vučić otpočeo je svoj drugi petogodišnji mandat na mestu predsednika Republike. Novi-stari predsednik zakletvu je položio pred (jedno)partijskim parlamentom, to jest starim skupštinskim sazivom u kome gotovo da nema opozicije, pošto novi parlament nije konstituisan ni posle osam nedelja od izbornog dana.

Svoj prvi mandat počeo je na isti dan – 31. maja, pre pet godina, polaganjem zakletve nad Ustavom Srbije i replikom Miroslavljevog jevanđelja, dok su mu pristalice SNS-a, okupljene ispred skupštine, klicale “Aco, Srbine”.

Za to vreme ispred skupštine su brutalno napadnuti novinari četiri redakcije i aktivista inicijative “Protiv diktature”. Na njih su fizički nasrnuli pripadnici obezbeđenja SNS-a, za koje će se kasnije, prema navodima nekoliko medija, ispostaviti da su članovi kriminalne grupe Veljka Belivuka zvanog Velja Nevolja.

Četiri godine kasnije predsednik je u prajm-tajmu na televiziji sa nacionalnom frekvencijom prepričavao kako su pripadnici Belivukovog klana (u međuvremenu uhapšeni) mleli ljude i od njihovog mesa “pravili ćevape”.

Podela vlasti, šta je to?

Iako najmorbidnija, ova epizoda može da posluži kao paradigma Vučićevog petogodišnjeg vođenja zemlje, koje karakteriše konstantno iskakanje iz okvira ustavom predviđenih dužnosti i posla koje objavlja. Jer kao što je u ovom slučaju (i ne samo tom) iznošenjem detalja iz istrage bio i policajac, i tužilac i sudija, tako se tokom celog prvog mandata mešao i u nadležnost vlade, njenog predsednika i ministara.

Pričao je o ekonomskom rastu, BDP-u, “nikad većim” platama i penzijama, najavljivao je povlačenja i usvajanja zakona, otvarao je fabrike i auto-puteve, nabavljao respiratore i vakcine protiv virusa korona, obilazio magacine sa robnim rezervama i pipkao džakove hrane…

Period svoje vladavine od 2018. do 2022. nazvao je “zlatnim dobom Srbije”.

“A jednog dana kad budem išao po Srbiji ima na svakih nekoliko kilometara da stajem i da gledam samo fabrike koje sam postavljao kamene temljece i otvarao”, ponosno je govorio o otvaranju fabrika.

Ne jede i ne spava, vozika se i broji rupe

U gotovo svakodnevnim obraćanjima naciji – redovnim, hitnim, “istorijskim”, iz inostranstva, predsedništva, fabrika, voza, sa gradilišta i kule Beograd,ili iz televizijskih studija, od predsednika smo slušali kako ne jede, ne pije, ne spava, ne ide na odmor, ne ide u toalet, radi šest ili sedam dana u sedmici i duže nego što traje dan. Jadao se i da mu, zbog raznih problema sa kojima se suočava država, dođe da uzme “konopče” i obesi se o vetrogenerator, ili luster.

“...Šta se jelo?. Nemam pojma šta se jelo. Parče ‘leba sam pojeo i bilo je vode. A vino koje su služili nije baš bilo…“, ispričao je svojevremeno o večeri u Njujorku.

Kada bi, pak, jeo – jeo je hleb, burek i pasulj kao sav pošten svet iz srednje klase, a ne ”tri travke i bobice”, ili, ne daj bože, kurkumu koju “jedu bogataši”.

“Jeste primetili kada dođe do povećanja cene peciva ili nečega, nema više onakve drame kao ranije? Hoćete da vam kažem zašto? Pa uvek je dramu pravio najbogatiji sloj. Ti najbogatiji jedu, ja sam to čuo od vaše šminkerke Mire i zapisao – kurkumu, znam za čiu, za one semenke lanene, kakve god hoćete. Mi imamo ljude koji su niže srednje klase, imamo ljude kao što sam ja, koji volim da jedem hleb”, bio je skroman predsednik.

Bavio se i populacionom politikom, jer, kako je jednom sa zebnjom rekao, “nećemo da imamo radnu snagu za fabrike, nećemo da imamo ništa ako nemamo dece“. Molio je, prema sopstvenim rečima, da se grade niže zgrade da bi se rađalo više dece.

Čuli smo od predsednika i kako pobegne od obezbeđenja i onda se “vozika” po Beogradu i izveštava Drobnjaka, Malog, Radojičića i Vesića u kojim ulicama ima rupa.

“Na Banovom brdu imate tolike i tolike rupe, ma u Požeškoj imate rupe, pored Požeške imate rupe.“

Kada se demonstriralo protiv vlasti, predsednik je ili ”prkosno izlazio” pred demonstrante ili ih je brojao “u glavu”, prozrevši “trik” da oni koji protestuju “nikada se ne slikaju kada stoje, nego šalju slike samo kada su u pokretu”.

“Oni se nikad ne slikaju kad stoje, zato što tada mogu dva i po čoveka u zimskom odelu, u letnjem i tri čoveka da stoje na metru kvadratnom. A kada šetate, jedan čovek vam zauzme pet, šest i sedam kvadratnih metara. I zato se uvek slikaju u pokretu, i zato se nikada ne slikaju. I kada je hiljadu ljudi vam izgleda – ovo je čudo, ovo je kao milion ljudi. Obratite pažnju, nikada se ne slikaju kada stoje, nego šalju slike samo kada su u pokretu”, ispričao je predsednik pre četiri godine.

Bilo je tu i neizbežnih tvrdnji o prisluškivanjima i državnim udarima, kojima prvi čovek naprednjaka diže tenziju od kada je njegova stranka došla na vlast. “Prisluškivanje predsednika države direktan je pokušaj državnog udara”, izjavio je poslednjeg dana 2020. predsednik Vučić, dodajući kako zna da je bio prisluškivan, “da su to radili domaći, a nadležni organi će utvrditi da li su povezani sa strancima“.

Ovo su samo neki od istaknutijih momenata koji su obeležili prvi mandat predsednika Vučića. Zbog njegove apsolutne dominacije u javnom prostoru nemoguće je, naravno, pobrojati sve. U prilog tome govori činjenica da je na Istinomeru Aleksandar Vučić ubedljivo najviše ocenjivan od svih nosilaca javnih funkcija.

“Kratke noge” i neispunjena obećanja

Samo tokom pet proteklih godina ocenili smo 184 Vučićeve izjave i pribeležili ih i na sajtu Vučićomer (vucicomer.rs), na kom od zaborava čuvamo sva obećanja i izjave predsednika države i SNS-a od njegovog dolaska na vlast 2012. godine.

Iako je za sebe rekao da je protivnik demagogije i neodgovornih izjava, među izjavama koje smo ocenili ubedljivo prednjače one koje su zbog netačnosti, nedoslednosti ili neispunjenih obećanja dobile negativnu ocenu.

Predsednik Vučić je tokom prvog predsedničkog mandata od Istinomera čak 68 puta dobio ocenu “neistina”, 48 puta ocenu “kratke noge” i dva puta “skoro neistina”. Šest izjava ocenili smo kao poluistinu, a po dve su dobile ocenu “skoro istina” i “istina”.

Među izjavama koje vređaju inteligenciju svakog iole informisanog građanina i koje su u toj meri neistinite da su zaslužile ocenu “kratke noge” našle su se i sledeće tvrdnje: ”Nikada ništa nisam obećao pred izbore”; “Nikada nisam rekao da smo lider u regionu” ; ”Kada sam postao premijer plate su bile 340 evra”; “Kada sam postao premijer javni dug je bio od 77 do 79 odsto BDP-a”; “Ne gostujem često po televizijama”; “Neki opozicionari su na RTS-u bili četiri puta više od mene”; “Nemojte da lažete, niko nije rekao da je korona najsmešniji virus”;”U kampanji nismo govorili o sto evra za mlade jer nismo hteli da kupujemo glasove”.

Ocenu “zloupotreba činjenica” dobilo je 17 predsednikovih izjava. Među njima je i često ponavljana izjava da je “nezaposlenost u Srbiji na istorijskom minimumu”, kao i izjave “Mediji su slobodni, meni baš svi postavljaju pitanje” i “Nisam ja potpisao Briselski sporazum”.

Šest izjava dobilo je od Istinomera ocenu “neproverivo”, dok smo 11 ocenili sa “nedosledno”.

Među njima je i rečenica iz zakletve predsednika Srbije – “Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo”. Ocenu “nedosledno” predsednik Vučić je dobio zato što je nakon nešto više od godinu dana od polaganja zakletve 2017, promenio priču i počeo da govori da se zalaže za razgraničenje kao rešenje za status Kosova.

U kategoriji obećanja, samo četiri Vučićeva obećanja data tokom prvog predsedničkog mandata ocenjena su kao ispunjena, dok je 18 dobilo ocenu “neispunjeno”.

Neispunjeno je obećanje predsednika iz jula 2018. da ćemo 2021. godine “imati obilaznicu“. Činjenica je da do maja ove godine obilaznica oko Beograda nije završena ni do Bubanj potoka, a da treća deonica do Pančeva nije ni počela da se gradi. Istu ocenu su dobila i njegova obećanja: “Savladaćemo koronu za 20 dana” (ponovo); “Kazaću koliko para dajemo Zvezdi i Partizanu”, te obećanje iz marta 2018. godine da će “naše službe” za “dve nedelje” objaviti informacije o ubistvu Olivera Ivanovića, o tome “šta su saznali, i šta ne mogu da saznaju”.

Višegodišnja obećanja o povlačenju sa mesta predsednika SNS-a

Ipak, favorit u kategoriji “obećanje ludom radovanje” su Vučićeve višegodišnje najave o povlačenju sa mesta prvog čoveka Srpske napredne stranke.

Podsetimo da je još u julu 2017, nakon što je došao na funkciju predsednika Republike, rekao da će u januaru 2019. predložiti kandidata koji će ga naslediti na mestu predsednika SNS-a.

Zatim je u februaru 2018. saopštio da će biti lider naprednjaka još godinu dana, da bi potom u maju 2020. poručio da će do kraja godine to biti “završeno”.

Ništa, međutim, nije “završeno”, pa je i zakletvu za drugi predsednički mandat položio kao lider naprednjaka. Ukoliko svoje više puta dato obećanje ne ispuni ni u narednih mesec dana, u julu ćemo “slaviti” petogodišnjicu Vučićeve najave povlačenja sa čela Srpske napredne stranke.

Naslovna fotografija: Fonet