Državo, kakvi su ti službenici?
Ovonedeljna vest da je Vlada Srbije povukla iz skupštinske procedure dva predloga zakona – o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi i o državnim službenicima, iako preneta u velikom broju medija, malo kome je bila jasna. Jer, javnosti je nepoznato šta bi predloženi zakoni trebalo da sadrže. Vlada je saopštila da je potrebno da se pojedine odredbe ovih zakonskih predloga preciziraju i dopune.
Nacrti zakon na sajtovima nadležnih ministarstava i javna rasprava su pre izuzetak nego pravilo. Čak se i poslanici, koji bi o zakonima trebalo da raspravljaju i o njima glasaju često žale da nacrte zakona dobijaju neposredno pred skupštinsko zasedanje. Na osnovu komentara organizacije Transparentnost Srbija moglo se zaključiti ponešto o odredbama predloženih zakona. Transparentnost Srbija je tako izrazila nadu da će naknadnim izmenama pojedinih odredbi Vlada dokazati odlučnost da se bori protiv korupcije u svim oblastima.
„Nadamo se da će Vlada izmeniti odredbe koje su suprotne proklamovanom zalaganju za depolitizaciju javnog sektora, odredbe kojima su legalizovana protivzakonita postavljenja državnih službenika na položaje u protekle tri godine, te da će iskoristiti priliku da ukine potencijalno koruptivne mehanizme koji postoje u zakonu“, navodi između ostalog ova organizacija.
Ipak, bez obzira na to šta će biti sadržaj ovih zakona, ostaje veliki broj stavki o ponašanju državnih službenika – izabranih, postavljenih ili zaposlenih – koje bi trebalo da se podrazumevaju i da budu regulisane, ne zakonom, već opštim pravilima dobrog upravljanja, a u nekim slučajevima i najosnovnijeg lepog ponašanja. Pa, ipak, vrlo često smo svedoci suprotnog.
Tako je Ljubivoje Slavković, zamenik gradonačelnika Niša , nakon kritike njegovih stavova o tome da su niške kulturne manifestacije neprofitabilne napao portal Južne vesti i zapitao se „ko Južnim vestima daje pare i ko je pravi nalogodavac“. Na Fejsbuku je napisao: „Ja i dalje ostajem pri pitanju, ali ovoga puta nagradnom: Ko sazna koliko košta održavanje portala Južnih vesti, ko im daje pare i ko je pravi nalogodavac vodim ga sledeće godine na Belmužijadu.“
Slavković je nedavno na istoj društvenoj mreži vređao i gej populaciju. Komentarišući fotografiju lidera niškog LDP-a Srđana Pešića na Fejsbuku, Ljubivoje Slavković, zamenik gradonačelnika Niša, izneo niz uvreda na račun LGBT populacije koje je najoštrije osudila poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić kao i mnoge organizacije u Srbiji koje se bave zaštitom ljudskih prava i prava LGBT populacije.
„Od predstavnika vlasti očekuje se da poštuju ljudska prava i propise o zabrani diskriminacije i budu svesni svoje povećane odgovornosti jer svojim izjavama utiču na javno mnjenje. Ovakve izjave samo podstiču netrpeljivost, mržnju, netoleranciju prema LGBT osobama o čemu svi moraju voditi računa, a posebno javni poslanici i predstavnici vlasti“, rekla je Petrušić.“
Blic, 31. 10. 2013. godine
Prethodne nedelje, pažnju korisnika društvenih mreža privuklo je i prvo reagovanje Ministarstva spoljnih poslova na otvoreno pismo bivšeg ambasadora Srbije u Turskoj, Dušana Spasojevića, koji je optužio ministra spoljnih poslova Ivana Mrkića da je „pristajao da bude egzekutor“ i da je smenjivao diplomate čiji profesionalni rad niko nije osporavao.
Kratko saopštenje, naknadno donekle korigovano, negativno je iznenadilo javnost jezikom i stilom nekarakterističnim za profesionalne diplomate, pa i očigledno pogrešnom upotrebom reči (na primer: ’finansiskog’ umesto ’finansijskog’): U saopštenju se između ostalog kaže: „Dušan Spasojević želi po svaku cenu da na sebe skrene pažnju, pri tome ne zazire od bilo čega. Verovatno je načuo da se u MSP vodi istraga povodom kršenja propisa finansijskog poslovanja dok je vodio Ambasadu u Ankari. Pretpostavljamo da je zato nervozan. MSP to inače redovno čini posle završetka službe svih ambasadora.“
Primeri skorašnjih postupaka državnih službenika i funkcionera, na lokalnom i nacionalnom nivou, pokazuju da decenije višestranačja, brojne institucije i zakoni koji uređuju oblast obaveza onih koje građani plaćaju da vode grad ili zemlju, nisu dovoljni za odgovorno, pristojno i profesionalno obavljanje posla. Osim daljeg rada države na regulisanju ove oblasti, potreban je i veći pritisak građana i civilnog sektora koji bi zahtevali da sve kategrije državnih službenika poštuju pisane i nepisane norme kulturnog, visokoprofesionalnog i odgovornog ponašanja.
