“Mislim da svi čestiti i časni članovi SNS koji žele da gaje te vrednosti, koji žele da reformišu naše društvo jednim poštenijim i odgovornijim odnosom prema politici moraju na taj način da se ponašaju. Ukoliko se dvoje od 497.000 članova SNS-a ne pridržava mislim da je to nešto što se meri u promilima. I to je dobro. Ja nikada nisam bio za javnu osudu, već za stranačke organe koji su zaduženi da te stvari rešavaju”, kaže Babić za Istinomer.
Međutim, da ovo nije stvar samo stranačkih organa pokazuju podaci Agencije za borbu protiv korupcije po kojima Aleksandar Milovančev nije tražio saglasnost za vršenje druge javne funkcije člana Nadzornog odbora “Slobodna carinska zona”, koju je obavljao više od dve godine, od 11. januara 2013. do 10. februara ove godine. Zbog toga je protiv njega pokrenut postupak za odlučivanje o povredi Zakona o Agenciji. Sa druge strane za vršenje javne funkcije generalnog direktora privrednog društva “Luka” AD Novi Sad, Milovančev je dobio saglasnost Agencije.
Što se tiče Đorđa Milićevića, iz Agencije kažu da je on prihvatanjem javne funkcije člana Nadzornog odbora Razvojnog fonda AP Vojvodina bez saglasnosti Agencije, postupio suprotno članu 28 Zakona o Agenciji, zbog čega mu ova javna funkcija prestaje po sili zakona. Međutim, nakon odluke Odbora Agencije, kojom je vraćen predmet na ponovni postupak, u ponovljenom postupku donet je zaključak o obustavi.
Iz Agencije za borbu protiv korupcije kažu da je zabrana vršenja druge javne funkcije propisana članom 28 Zakona o Agenciji. Njime je propisano da funkcioner može da vrši samo jednu javnu funkciju, osim ako zakonom ili drugim propisom nije obavezan da vrši više javnih funkcija. Izuzetno, funkcioner može da vrši drugu javnu funkciju, na osnovu saglasnosti Agencije. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije dodat je stav koji glasi da “funkcioner izabran na javnu funkciju neposredno od građana može, bez saglasnosti Agencije, da vrši više javnih funkcija na koje se bira neposredno od građana, osim u slučajevima nespojivosti utvrđenih Ustavom.”
Printscreen/ Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije
Agencija daje funkcioneru saglasnost za vršenje druge javne funkcije ukoliko to nije u sukobu sa javnom funkcijom koju već obavlja, odnosno ukoliko između određenih javnih funkcija nema odnosa zavisnosti, kontrole i nadzora. Za prvih pet meseci ove godine Agencija je donela 29 rešenja kojima je dala saglasnost funkcionerima za vršenje druge javne funkcije, ali i 11 rešenja, kojim su odbijeni zahtevi podnosilaca. Obavljanje više javnih fukcija, čak i kada se druga funkcija obavlja bez nadoknade može biti loše iz više razloga, napominju iz organizacije “Transparentnost Srbija”.
“Pored sukoba interesa, postavlja se i pitanje koliko efikasno i kvalitetno mogu obavljati svoj posao, koji naravno zavisi i od obima i vremena. Nije na prvom mestu to da li je neka “dupla” funkcija plaćena, što je često bilo opravdanje “duplih funkcionera”, koji su tvrdili da ne primaju naknadu za drugu funkciju i da tako štede novac narodu. Najvažnije je zapravo napomenuti da i neplaćena funkcija nosi sa sobom moć, preveliki uticaj pojedinca, mogućnost odlučivanja i potencijal za korupciju”, kažu za Istinomer iz “Transparentnosti Srbije”.
Agencija za borbu protiv korupcije na svom sajtu ima 44.241 registrovanih funkcionera, od čega njih 27.584 aktivnih, ali to, kako napominju u “Transparentnosti” nije dovoljno, jer je postojanje ovog registra “samo preduslov za bilo koju ozbiljniju analizu, koju mogu da obavljaju mediji, NVO, kao i politički protivnici”.
Kako bi se ova oblast uredila, iz Agencije za borbu protiv korupcije predlažu da se novim zakonom propiše jasno pravilo: jedan funkcioner – jedna funkcija.
„Ovaj zakon treba da ojača nezavisnost institucije, da uvede mehanizme za efikasniju kontrolu imovine i prihoda funkcionera i pooštri sankcije za nepoštovanje zakona, kaže Tatjana Babić, direktorka Agencija za borbu protiv korupcije.” Večernje novosti, 8. 6. 2015.godine.
Predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković kaže za Istinomer da bi trebalo detaljanije urediti ovu oblast i da bi druga funkcija trebalo da bude pre izuzetak, nego pravilo.
“Srpska napredna stranka je stekla imidž na antikorupcionoj politici. Oni su podigli tu lestvicu i jedno vreme je ta kampanja davala rezultate, a ljudi su odustajali od tih funkcija, jer je postojao interni partijski pritisak. Zato je svaki njihov član za koga se utvrdi da je zadržao više funkcija, na nekoj vrsti dvostruke provere”, dodaje Stojiljković.
Podsetimo, u avgustu prošle godine Glavni odbor SNS doneo je odluku da svi funkcioneri te stranke koji obavljaju više od jedne plaćene funkcije moraju da podnesu ostavku na višak funkcija, inače će u suprotnom biti isključeni iz Srpske napredne stranke. Predsednik Izvršnog odbora SNS Radomir Nikolić u oktobru je
izjavio da se “posao sa duplim funkcijama privodi kraju”, a “Večernje novosti” objavile su da je “više od 200 članova SNS” podnelo ostavke na duple funkcije. Nikolić je izjavio da su predsednik Skupštine grada Zaječara Saša Mirković i zamenik gradonačelnika Niša Ljubivoje Slavković isključeni iz SNS na sednici Izvršnog odbora te partije, jer nisu ispunili odluku Glavnog odbora i podneli ostavke na jednu od funkcija. Međutim, ni Mirković ni Slavković nisu isključeni iz SNS, a Radomir Nikolić mesecima
ne želi da se izjašnjava o ovom slučaju.
