Dva meseca blokada: Kako funkcionišu „propagandna kuharica” i spinovi protiv studenata?

Svaki od spin-koraka koje je vlast, uz pomoć propagandne mašinerije, napravila tokom dva meseca studentskih blokada vodio je u pravcu diskreditacije studenata, osporavanju motiva zbog kojih su stupili u blokade, gušenju svih kritičkih glasova, demonizaciji političkih neistomišljenika. U toj misiji, najviši državni zvaničnici i mediji koristili su se različitim mehanizmima manipulisanja. Najčešće su ciljali emocije – pokušavali su kod građana da izazovu strah od rušenja države, unutrašnjih i spoljnih neprijatelja. Služili su se i proverenim propagandnim tehnikama, među kojima je jedna od najvidljivijih bila tehnika transfera – studente i njihove akcije dovodili su u vezu sa ličnostima ili pojmovima omraženim u široj javnosti.

I dok su tvrdili da za „rušenje države” studenti koriste hrvatsku „Blokadnu kuharicu”, knjigu studenata Filozofskog fakulteta u Zagrebu o blokadi 2009. godine i smernice za organizaciju studentskog života u tim uslovima, vlast i mediji u Srbiji pokazali su nešto drugo. Pokazali su kako bi mogla da izgleda propagandna „kuharica” za obračun sa studentima koji traže odgovornost za pogibiju 15 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu početkom novembra prošle godine.

Pokušaj da „kupiš”

Pre nego što je poručio studentima da su im zahtevi „ispunjeni”, predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je 11. decembra 2024. godine program za kupovinu stanova za mlade. Po tom programu, kako je naveo predsednik, predviđeno je da učešće za stan od 75.000 evra iznosi 2.250 evra. Već sutradan, Vučić je putem Instagrama smanjio učešće na 1.000 evra, a posle nekoliko dana i na 750 evra. Pričao je predsednik i o subveniconisanju stambenih kredita, a mediji su prenosili „sjajne vesti za mlade” i naslove u kojima „prvi stan više nije samo san”.

„Ovo je moja ideja, pa k’o moje dete, u političkom smislu, naravno. Ja sam izrodio tu ideju. Ja mislim da je ta ideja spasonosna za naše mlade ljude”, rekao je predsednik u jednom od svojih obraćanja.

Studenti, ipak, nisu odustali od svojih zahteva samo zato što im je Vučić ponudio povoljnije stambene kredite. Rekli su „ne”, protumačili to kao poruku „uzmite lizalicu i sve će biti ok” i ocenili da je ponuda za stambene kredite zapravo „namenjena roditeljima koji bi potencijalno vršili pritisak” na njih i rekli im: „Vidi, ovo je odlično, super, ostani u zemlji.”

Reci da si ispunio zahteve, možda prođe

Tog 11. decembra, kako je Istinomer ranije pisao, Vučić je rekao i da „izlazi u susret” zahtevima studenata. Pokazivao je registratore navodno sa dokumentacijom koja se odnosi na rekonstrukciju nadstrešnice u Novom Sadu, isticao da su studenti privedeni na protestima „pušteni na slobodu”, kao i da će ih on „lično da donese odluku o pomilovanju” ukoliko budu osuđeni. Preneo je predsednik odluku o 20 odsto većim izdavanjima Vlade za materijalne troškove univerziteta i fakulteta, a dva dana nakon njegovog obraćanja ostavke su podneli funkcioneri za koje se tvrdi da imaju veze sa napadom na studente i profesore FDU.

Iako su mejnstrim mediji poslužili kao megafon za poruku da su zahtevi „ispunjeni”, pa sa istom tvrdnjom u javnost izašli i drugi predstavnici vlasti, studenti su odgovorili da zahtevi nisu ispunjeni i da se blokade nastavljaju. Vučiću su poručili da nije nadležan za ispunjenje zahteva, okrenuli se ka tužilaštvu, između ostalog navodeći i da je objavljena dokumentacija „nepotpuna”, a da ostavke nekoliko funkcionera ne znače i krivičnu odgovornost za napad na studente.

Politiku čuvaj samo za jednog čoveka

U više navrata državni vrh i najuticajniji mediji ubeđivali su građane da studentski protesti nisu studentski, već da je reč o „političkim protestima”. Predsednica parlamenta Ana Brnabić istakla je tako da su na tim „političkim protestima” jasno izdefinisana „dva politička zahteva” – „nasilno rušenje vlasti” i „otcepljenje Vojvodine”. 

Reč je o još jednoj u nizu manipulacija. Negirajući da političko delovanje znači delovanje građana u javnom interesu, pozivanje institucija na odgovornost, insistiranje na podeli vlasti i poštovanju zakona, predstavnici vlasti su pokušali da „političkim protestima” daju negativan prizvuk. I time udalje javnost od političkih aktivnosti, protesta, građanske neposlušnosti onda kada je ona nezadovoljna postupcima nosilaca funkcija. U najkraćem – pokušali su da zadrže monopol nad političkim.

Studenti su zauzeli stav da protesti i zahtevi jesu politički, ali nisu stranački. Cilj, dakle, nije politički profit jedne opcije, već kako poručuju – „uspostavljanje vladavine prava i institucija koje deluju nepristrasno, zakonito i u javnom interesu”.

Poveži sve sa „hejterima” u opoziciji

Među prvim etiketama koje su zalepljene studentima u blokadama bila je etiketa „Đilasovaca”. U akciji „dokazivanja” da se studenti nisu sami odlučili na proteste, već da prate instrukcije predsednika opozicione Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa, mediji su pisali o „planu đilasovaca” i „okupaciji u svakom smislu reči”. I najviši državni zvaničnici upirali su prstom i tvrdili da su grupe studenata pripadnici političkih stranaka. „Od Đilasove stranke, preko Ponoševe stranke, do Aleksićeve stranke, ali vam je to sve u stvari isto.  I ne možete reći da to nisu politički protesti, ali su politički protesti“, izjavila je predsednica parlamenta Ana Brnabić, vezujući tako studente za političare koji su u najuticajnijim medijima nazivani „tajkunom”, „NATO generalom”, „ponavljačem”. Prenoseći manipulative video priloge Lažomera, ti mediji su navodili i da se studenti „ne mogu baš pohvaliti da su dorasli zadatku koji im je i zadala NATO opozicija”, ali da su im „antisrpski mediji” pomogli da se njihov glas što dalje čuje.

Budi kao Sloba (i Mira)

I pre početka studentskih blokada, u javnom diskursu provlačila se teza da su i protesti koji su usledili nakon urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu zapravo „pokušaji obojene revolucije”. Taj narativ, kojim vlast tvrdi da su protesti instruisani spolja i da za cilj imaju destabilizaciju države, zapravo je rehabilitovani narativ iz devedesetih o opoziciji i NVO kao „stranim plaćenicima“. Kao po pravilu, prst je uperen ka zapadnim državama, predstavnici vlasti bi rekli i obaveštajnim agencijama. Reč je o dobro utvrđenim ruskim metodama progona opozicionih političara, medija, organizacija civilnog društva. Iste metode podsećaju i na vladavinu Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije, pošto se on njima služio gušeći demokratske glasove.

Ipak, nije sve podsetilo samo na Miloševića. Kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić početkom decembra pozvao mlade da se „ne svađaju i ne tuku oko novca zarad rušenja vlasti” zvučao je kao Miloševićeva supruga Mira Marković. Ona je u svojim memoarima, s osvrtom na demonstracije devedesetih, tvrdila da su tadašnji studenti za izlazak na proteste „dobili marke, sendviče i ekstazi”.

Prebaci sve na Hrvate

Osim što su povezani sa godinama satanizovanim ličnostima u opoziciji i kritičkoj javnosti, studenti su stavljeni rame uz rame sa veštački stvorenim figurama neprijatelja u regionu. Pre svega sa Hrvatima, kojima se i dan-danas, uz manipulacije uspomenama na ratne sukobe u prošlosti, pripisuju samo zle namere prema Srbiji. Tako su se kroz prve reakcije vlasti i medija na studentske blokade provlačili naslovi da studente u Beogradu podržava „ustaški zbor”. 

Kada su studenti iz Zagreba bili u poseti kolegama u Beogradu, u tabloidima su nazvani „špijunima” koji „vršljaju po Srbiji, organizuju proteste i hoće da ruše državu”. Tvrdili su i da su „pipci hrvatske službe svuda oko protesta i blokada”, povezujući u nekim tekstovima studente iz Zagreba i sa hrvatskom obaveštajnom službom (Sigurnosno-obavještajna agencija, SOA). Hrvatske studente „domaćinski” je „ispratio” i predsednik Srbije Aleksandar Vučić – izjavom da bi bili „najureni” da su došli u vreme kada je on bio student.

#DaNeVeruješ

Da je student, predsednik bi „najurio“ kolege iz Hrvatske pic.twitter.com/LHArExQYHs

— #dasenelazemo (@istinomer) December 31, 2024

Prebaci sve na Hrvate – Drugi deo

Spin o prstima Hrvatske u aktuelnim protestima dobio je nastavak kada su Novosti objavile hrvatske pasoše dvojice studenata uz tvrdnju da je reč o „još jednoj potvrdi snažnog hrvatskog upliva u pokušaje destabilizacije Srbije”. Osim što je to bila još jedna manipulacija plasirana u cilju diskreditacije studentskih protesta, kroz taj članak oslikalo se i kršenje Ustava, zakona, ali i Kodeksa novinara i novinarki Srbije. Ustav Republike Srbije propisuje da je „zabranjena i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni”, a osim najvišeg pravnog akta, zaštita ličnih podataka regulisana je i zakonima. Pored toga, i Krivičnim zakonikom propisano je da krivično delo čini svako ko „neovlašćeno pribavi, saopšti ili na drugi način upotrebi podatke za svrhu kojoj nisu namenjeni”. „Ekskluzivno saznanje” Novosti prelilo se i na ostale portale, koji su ga iskoristili za dalje targetiranje studenata, raspirivanje mržnje i zastrašivanje spoljnim „udarima na Srbiju”.

Kurtija pomeni ako hoćeš

Mediji su početkom januara preneli da je predsednik Vlade Miloš Vučević poručio da kada kosovski premijer Aljbin Kurti podrži nekoga u Srbiji, „svaki čestiti i častan čovek treba da bude na drugoj strani”. Vučević je, pisali su, tako reagovao povodom Kurtijevih izjava za hrvatske medije o protestima studenata u Beogradu. Predsednik Vlade Srbije je ovom svojom ocenom na jednu stranu smestio studente i u srpskoj javnosti „dežurnog neprijatelja” Kurtija, a na drugu sve „čestite i časne” ljude. Mesec dana ranije, kako je Istinomer već pisao, u medijima je postavljeno pitanje – „da li Aljbin Kurti za svoje hibridne napade na Srbiju koristi i srpske univerzitete”.

Smanji broj, ako ti je lakše

„Ogromna većina studenata” je protiv blokada, „uzurpatora” na svojim fakultetima i žele samo da nastave da studiraju – ocenili su predstavnici vlasti putem onih medija iz kojih nije moguće saznati razmere studentske pobune. Postavljajući tako paravan ispred podataka o masovnosti i tvrdnjama da manjina blokira fakultete i sprečava nastavu, državni vrh i naročito televizije s nacionalnom pokrivenošću upustili su se u minimizaciju, odnosno delegitimizaciju protesta. Narative o „većini” studenata koji se protive blokadama podgrevali su na televizijama s nacionalnom frekvencijom i predstavnici Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS), organizacije koja se u medijima pominjala i kada su se studenti ograđivali od njenih stavova i izglasavali joj nepoverenje.

 

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Istinomer (@istinomer)

Pokušaj da zbuniš

Posle tvrdnji da su svi studentski zahtevi ispunjeni, vlast je prešla na spin da se ne zna šta su zahtevi studenata. Tim spinom se još krajem prošle godine koristio predsednik Aleksandar Vučić, kada je u gostovanju na RTS-u govorio da studenti kao recept za proteste koriste hrvatsku „Blokadnu kuharicu“.

„Studenti ne govore ni o čemu. U tome i jeste snaga svega. Uči se to kako se to radi. Pa, piše to u onoj ‘Blokadnoj kuharici’ iz Hrvatske. Baš tako. Puna depersonalizacija. Ništa ne govorite, zahtevi dovoljno široko razvučeni da svako može da tumači kako hoćeš i da niko ne zna ni šta su“, rekao je predsednik Vučić, ali i drugi predstavnici vlasti, analitičari u emisijama televizija s nacionalnom pokrivenošću.

Studenti, međutim, nisu menjali svoje zahteve, već su ih samo konkretizovali – precizno su definisali šta podrazumeva objava kompletne dokumentacije o rekonstrukciji nadstrešnice, procesuiranje osoba koje su fizički napadale studente i profesore, zaustavljanje progona studenata, povećanje budžeta za obrazovanje. 

Skreni pažnju na jednog čoveka (uvedi referendum kao temu)

Na istraživanje Crte koje je pokazalo da čak 61 odsto građana Srbije podržava proteste i studentske blokade, vlast je ponovo reagovala spinom. Predsednik Vučić, predsednica parlamenta Brnabić, mejnstrim mediji, „analitičari” ustali su da skrenu pažnju s tog podatka, koristeći se onim koji kaže da više od polovine građana ne bi pružilo podršku predsedniku na savetodavnom referendumu o njegovom razrešenju. Počeli su pozivi s vrha da se proveri „volja naroda” i da se „na taj način reši kriza” koju su, kako je rekao predsednik, opozicione stranke „same izazvale nemoralnim zloupotrebama tragedije”. Otvoreni parlament ocenio je da „svedočimo novoj nameri vlasti da sprovede politički inženjering zakona i Ustava”, te da je referendum o razrešenju predsednika „protivustavan i protivzakonit”.

Referendum je SPIN

Savetodavni referendum o razrešenju predsednika Srbije novi je pokušaj vlasti da skrene pažnju sa studentskih blokada i protesta.

I potisne podatak iz istraživanja @CRTArs da 61 odsto građana Srbije podržava proteste i studentske blokade.
pic.twitter.com/l3YVcVVwCb

— #dasenelazemo (@istinomer) January 15, 2025

I u ovom spinu predstavnici vlasti su manipulisali činjenicama, targetirali, iznosili neistine. Reflektori su ponovo usmereni ka predsedniku Vučiću, a poruke o poverenju koje uživa kod birača trebalo je da zatrpaju prizore s protesta širom Srbije, zahteve i blokade, ali i podršku i poverenje koje građani pružaju studentima. Nije prošlo. Posle svega nekoliko dana priča o savetodavnom referendumu je utihnula, a sve se svelo na to da je Vučić „bacio rukavicu u lice kukavicama koje se plaše narodne volje”.

Igraj na kartu žrtve

Satanizacija studenata i građana koji ih podržavaju na protestima ušla je u novu fazu s ocenom predsednice parlamenta Ane Brnabić da je „suština programa protesta studеnata isprеd RTS-a ubiti prеdsеdnika Srbijе Alеksandra Vučića”. Brnabić je to zaključila na osnovu replike iz filma („Bio je dugačak čovek”), koju je jedan od učesnika protesta iskoristio u izjavi za TV N1. I kako bi ponovo bili zanemareni jasni i neispunjeni zahtevi studentskih blokada i protesta, odnosno njihov cilj da institucije počnu da „rade svoj posao pojačana po zakonu i u interesu svih građana”, manipulacijom je pojačana zapaljiva retorika. Predsednica parlamenta je, zbog jedne izjave, svim učesnicima protesta pripisala nameru da „ubiju” predsednika države i tako ih prikazala u negativnom, čak i inkriminišućem svetlu. 

Recikliraj stari spin za pranje imidža (i vrati pokret na scenu)

Iz fundusa starih spinova izvađen je i „široki narodni” pokret. Predsednik Vučić je formiranje tog, Narodnog pokreta za državu najavljivao još 2023. godine. I tada je govorio o okupljanju „svih koji žele normalnost, žele pristojnu Srbiju”. Među njima predsednik je video i „mnoge nestranačke ličnosti”, isto kao što je prethodnih dana pomenuo uključivanje „dobrih i vrednih ljudi koji su iz različitih razloga do sada bili ili skrajnuti ili se nisu bavili politikom”.

Prvi događaj u procesu formiranja novog, nadstranačkog pokreta, skup u Jagodini, mediji su najavili kao „skup ujedinjenja pametnih i normalnih ljudi”, preciznije glumaca, reditelja, sportista, pevača, „novu snagu” i „pisanje istorije”. Ta paralelna realnost gradi se dok u isto vreme neki drugi profesori, glumci, sportisti, pevači pružaju podršku studentima u blokadama i pozivaju na proteste. A „nova snaga” i u suštini novi imidž gradi se dok građani kroz različite akcije funkcionerima SNS-a poručuju „ruke su vam krvave”.

Ako ništa ne radi, mogle bi da rade Kobre i lojalisti

Između spinova proteklih nedelja provlačila su se i zastrašivanja i pretnje. 

Predsednik Srbije je tako, 20. decembra, u emisiji „Ćirilica” na TV Happy, govorio o tome kako je mogao da „izvede Kobre” i „razbaca” sve studente koji su se sredinom tog meseca okupili ispred zgrade Predsedništva.

„Kakva je bila moja reakcija? Da izađem da ih vređam, da izađem da se tučem, da izvedem Kobre i da ih razbacamo sve? Ne bi trebalo šest, sedam sekundi. Nikome nije palo na pamet. Pokazao sam poštovanje prema njima, ispunio zahteve koje su postavili i rekao dobrodošli”, naveo je predsednik Vučić.

Poslednjeg dana 2024. godine, Vučić je u svom 354. TV performansu za 12 meseci, govorio o „lojalistima” – frakciji SNS-a koja je „do srži odana” partiji. Tu je, objasnio je predsednik, oko 17.000 uglavnom muškaraca koji su „proruski orijentisani” i „pomalo ekstremnih stavova”.

„Danas su oni imali svoj skup, bili su prvo u jednoj maloj crkvi, to je njihov običaj. Ja nisam deo tog tima i uvek sam mislio da je to preterivanje, ali su mi tu veoma bliski ljudi. (…) To su uglavnom muškarci, samo mali broj žena, oni su se čak i na krv tamo zaklinjale – nikada sa žutim ološem i ovakvima i onakvima”, objasnio je Vučić 31. decembra, i nastavku gostovanja dodao: „izrazito su protiv onih koji danas bi da sprovode obojenu revoluciju i oni su spremni da se bore”.

Optuženi da sprovode „obojenu revoluciju” prethodnih dana dobili su još jednu poruku. U nizu spinova i propagandnih obračuna pojavili su brojni grafiti (crvena šaka i ispruženi srednji prst), objave na društvenim mrežama i transparenti sa istim simbolima, praćeni porukom: „odgovor srpskog naroda na pokušaj obojene revolucije“. Onaj ko je odlučio da govori u ime „srpskog naroda” nije se jasno potpisao, ali je ista šaka sa ispruženim srednjim prstom, osvanula i na društvenim mrežama nekih naprednjaka.