Dvadeset godina od hiperinflacije
Uvođenje sankcija 1992. godine, pad proizvodnje i loša monetarna politika koju su neki ekonomisti nazvali organizovanom državnom pljačkom, doveli su početkom devedesetih do jedne od najviših nivoa inflacije zabeleženih u istoriji.
Hiperinflacija, koja je obeležila živote građana Srbije 1993. godine, ali i dugo posle, bila je nagoveštena još na početku 1992.
„Samo će temperatura vazduha ove zime i tekući računi građana Jugoslavije, tokom godine biti u minusu. Inflacija, koja je ne tako davno imala i bolja vremena, u ‘srećnoj novoj’ 1992. godini biće u debelom plusu. Bankari i ekonomisti spore se samo oko nijansi — hoće li nas zakačiti inflacija malo ispod ili iznad „hiljadarke“.“
Večernje novosti, 10. 1. 1992. godine
U ovom tekstu se najavljuje da ako proizvodnja i standard građana nastave da padaju tempom kao prethodne dve godine, biće zabeležen pad proizvodnje iznad 50 odsto.
Tokom cele 1992. inflacija je rasla, da bi, kako je 1993. odmicala, ona postajala sve vrtoglavija. Posledice na ekonomiju i svakodnevni život građana bile su sve očiglednije.
U septembru 1993. nedeljnik „Vreme“ piše:
„Za nepune tri godine trgovci su doživeli kolaps i prošli neviđenu golgotu: od punih rafova svakojake domaće i uvozne robe u vreme vladavine Anta Markovića (a bogami i punih novčanika onih koji kupuju), do praznih lokala koji deluju napušteno. Društvena trgovina je potpuno uništena« pa jugo-prodavnice neodoljivo podsećaju na viđene slike iz Sovjetskog Saveza, Rumunije i Albanije!… I dok ogromne robne kuće, velelepni supermarketi, samoposluge i manje radnje zvrje prazne, trgovina se sve više obavlja na ulicama, zelenim pijacama i naročito takozvanim buvljim pijacama.“
Takođe:
„Novi vid jugo-trgovine sve više postaje i trampa. Donedavno se u novinskim oglasima moglo pročitati da neko menja manji stan za veći, stan za kuću i obrnuto. Sve više je, međutim, oglasa za razmenu svakojakih stvari, a naročito se traži hrana. Tako je sve više ovakvih oglasa: menjam dvosed za krompir, menjam štenad irskih setera za krompir, menjam invalidska kolica za zamrzivač, menjam bojler od 220 litara za krompir, menjam slavine za živinu…“
Vreme, 27. 9. 1993. godine
Teškoće u funkcionisanju životno bitnih delatnosti videle su se i u Beogradu. Posebno je problematično bilo funkcionisanje saobraćaja:
„Glavni grad zbog ledene kiše i poledice bio je skoro potpuno paralisan. U gradskom saobraćaju su nas obavestili da su čak 22 linije bile ukinute, da su mnoge skraćene, a led je okovao tramvaje koji juče skoro uopšte nisu funkcionisali…“
Politika, 14. 11. 1993. godine
Ekonomskim programom Dragoslava Avramovića, bivšeg bankara Svetske banke, januara 1994. zaustavljena je hiperinflacija, a dinar izjednačen sa markom.
„Penzioneri su strpljivo sačekali 24. januar kada je počeo da se primenjuje novi ekonomski program. Njima je pripala čast da prvi dobiju superdinar, kako je u javnosti nazvana nova nacionalna valuta sa zlatno-valutnom podlogom. Navikli da čekaju u redovima, penzioneri su tog ponedeljka od ranog jutra žurili u banke i pošte da podignu svoje penzije. Ispostavilo se da nadležni nisu na vreme izdali nalog da se novac prebaci na penzionerske račune. U redovima se čekalo i po 12 sati, ali je samo mali broj penzionera video nove dinare. U naredna 2-3 dana propust je otklonjen, pa je većina penzionera mogla da dobije u proseku po 30 dinara, odnosno maraka, budući da je novi dinar interno izjednačen sa markom.“
AIM, 22. 2. 1994. godine
Mlađan Dinkić, tada asistent na Ekonomskom fakultetu, autor knjige „Ekonomija destrukcije“ kojoj je za samo 12 dana razgrabljen prvi tiraž u uličnoj prodaji ocenjuje, godinu i po dana kasnije, efekat ekonomskih mera:
„Isti ljudi koji su inicirali hiperinflaciju i rukovodili velikom pljačkom naroda, naprasno su se deklarisali za ekonomsku obnovu zemlje. Naravno da ovi licemeri nisu mislili ozbiljno. Jednom rutinskom, gotovo kozmetičkom operacijom hiperinflacija je naglo zaustavljena i to je bilo sve. Ubacivanje zdravog novca u bolesnu privredu nije moglo samo po sebi imati isceljujuće dejstvo.“
NIN, 13. 10. 1995. godine
Iako se tako visoka inflacija nije ponovila nakon 1993, njeni efekti su uticali na građane i monetarna pitanja vrlo dugo, pa i danas, prvenstveno kroz izgubljeno poverenje u nacionalnu valutu.
