Energetski kolaps: “Savršena oluja” zvana Mića
Ko je kriv za energetski kolaps - “sabotaža”, “savršena oluja”, Milorad Mića Grčić ili predsednik države? I kako se može smatrati da je Grčić “već podneo ostavku”, kao što je to rekao Aleksandar Vučić, ako je Grčiću mandat u fotelji EPS-a istekao još u martu 2017. godine?
“Ne znam šta bih ti rekao, Mićo”, tim rečima se predsednik Aleksandar Vučić obratio prvom čoveku Elektroprivrede Srbije, Miloradu Grčiću, na posebnoj sednici vlade posvećenoj energetskom kolapsu, čija je dramatika dostigla vrhunac kada je predsednik, sve grizući pesnicu, izjavio da bi se zbog situacije u kojoj je “obesio o ovaj najveći luster ovde”.
Dva dana pre toga, 12. decembra, posle prvog snega bez struje je ostalo više od 136.000 ljudi i više od 2.200 trafo-stanica, nakon što je Termoelektrana “Nikola Tesla” (TENT) u Obrenovcu obustavila proizvodnju zbog lošeg kvaliteta uglja.
Ne pada sneg da pokrije breg…
Samo dva meseca ranije Milorad Grčić je poručivao da građani nemaju razloga za brigu jer je Elektroprivreda Srbije “obezbedila sve uslove za stabilnu proizvodnju uglja i struje i snabdevanje električnom energijom” i da je “politika koju EPS sprovodi, a čiji je kreator i zagovornik predsednik države Aleksandar Vučić, sve suprotno od propasti i privatizacije”.
A onda se i bukvalno dogodilo ono “ne pada sneg da pokrije breg”, jer su prve snežne padavine pokazale da je sve suprotno od onoga što je Grčić koliko juče govorio i da razloga za brigu itekako ima.
Elem, predsednik Vučić je na sednici vlade objasnio da je kompletan sistem ispao “zato što u EPS-u nisu vodili računa koliko ugalj može da bude mokar i koliko blato može da ošteti svih šest blokova u TENT-u”, da smo zbog toga uvozili “enormne količine” električne energije, da je finansijska šteta za Srbiju “ogromna” i da će odgovorni morati da snose posledice.
Milorad Mića Grčić odgovorio je predsedniku da prihvata odgovornost, da bi odmah sutradan smenio četvoricu direktora u toj kompaniji jer je, kako je saopšteno, utvrđeno da su odgovorni zbog zastoja rada blokova u TENT-u. Ipak, iako je ocenio da je odgovornost za rad celog sistema na njemu kao direktoru, Grčić nije podneo ostavku.
Sabotaža, javašluk i “prfkt storm”
U međuvremenu je premijerka Ana Brnabić rekla da bezbednosne službe treba da utvrde kako je došlo do kolapasa u EPS-u i da je njoj “neverovatno da postoji toliki stepen nekompetentnosti i neodgovornosti”.
Slučajno ili ne, u isto vreme kada je premijerka to izjavila, portal Srpskog telegrafa, provladinog tabloida, objavio je da ima “saznanja” da je “reč o smišljenoj sabotaži”, odnosno da su pojedinci zaposleni u Kolubari “sabotirali proces proizvodnje energije i namerno podvalili jalovinu”.
Podsetimo se da je BIA bila uključena u istragu obrušavanja potpornog zida kod Grdelice na Koridoru 10, kao i u istragu navodne sabotaže u kovid bolnici u Batajnici, gde su, kako je tvrdio predsednik Vučić, “namerno spaljivali električne sklopke upaljačima” kako bolnica ne bi bila otvorena na vreme. Oba slučaja do danas nisu dobila epilog.
I dok premijerka nije isključila mogućnost diverzije, predsednik Vučić je rekao da ne misli da je “bilo ozbiljne sabotaže”, već da se dogodila “savršena oluja”, kao u istoimenom filmu, odnosno da se “desilo mnogo toga što nije ničija krivica”.
“Video sam da su poveli nadležni organi istragu, nek rade oni svoj posao. Prosto se to tako desi. Neodgovornost dela ljudi, javašluk i sve što može naopako da vam se desi se desi. I kad se to spoji, onda je to, kao što rekoh, ‘perfect storm’”, rekao je Vučić u intervjuu za televiziju Pink.
Ostavka? To vam je završeno
Na pitanje voditelja zašto je Grčić još na čelu EPS-a iako se očekivalo da će podneti ostavku odmah posle sednice vlade na kojoj je pozvan na odgovornost, predsednik je odgovorio da se može smatrati da je Milorad Grčić “već podneo ostavku”, odnosno da samo “čeka da uspostavi sistem”.
Problem je, međutim, što Grčić ne može da bude razrešen ili da podnese ostavku na funkciju vršioca dužnosti Elektroprivrede Srbije, jer mu je mandat za to mesto istekao još u martu 2017. godine, ističu u nevladinoj organizaciji Transparentnost Srbija (TS).
Naime, Zakon o javnim preduzećima je jasan – “period obavljanja funkcije vršioca dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine”, a “isto lice ne može biti dva puta imenovano na tu poziciju”.
Građanin u fotelji EPS-a
Zbog toga je Grčić, upozoravaju u Transparentnosti Srbija, “građanin koji nema ništa veća prava da upravlja najvećim srpskim javnim preduzećem od bilo kog drugog građanina”.
“U nekoj normalnoj državi bilo bi nemoguće da se tako nešto desi, a i kada bi se desilo, sve što bi taj čovek koji nelegalno sedi na mestu direktora, odnosno v.d. direktora potpisivao i radio u proteklom periodu bilo bi ništavno, uključujući i te smene koje je on potpisao”, kaže za Istinomer Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija.
U ovoj organizaciji podsećaju da je Grčić “nezakonito” i imenovan za vršioca dužnosti 2016. godine jer nije ispunjavao uslov od pet godina iskustva na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje, budući da je diplomirao na fakultetu “Educons” iz Sremske Kamenice u aprilu 2012. godine.
Zlatko Minić smatra da bi “najelegantnije rešenje” bilo da vlada konstatuje da je Grčiću mandat prestao 23. marta 2017. i dodaje da ne veruje da će pored smene on snositi bilo kakve finansijske i krivične sankcije.
“Napisao sam u jednom tekstu da će on položiti svoj javni politički život na oltar devastacije elektroenergetskog sistema Srbije. Videćemo za čiju korist je radio, nije mogao jedan nestručni direktor niti da dovede po celoj dubini nestručne direktore i rukovodioce, niti sve to sam da uradi. On je tu došao po zadatku da radi ono što se od njega traži, da ne radi ono što se traži da ne radi, pa će po zadatku i da podnese ostavku.”
I Mijat Lakićević, urednik u Novom magazinu, ocenjuje da je Grčić na funkciju prvog čoveka EPS-a postavljen “da bude poslušan, a ne da rukovodi firmom” i da se njegovim odlaskom ne može staviti tačka na ceo slučaj.
“Ovo je stvar zbog koje treba da padne vlada, a pre svega bi trebalo da podnese ostavku predsednik države pošto je on odgovoran za funkcionisanje EPS-a, a ne Grčić. On je na nivou pečenjare, ne može on da bude odgovoran za ovako nešto, niti je on tu postavljen da bude odgovoran”, kaže Lakićević za Istinomer.
“Ne dam v.d. direktore”
Slučaj Milorada Grčića, građanina u fotelji EPS-a, nije usamljen jer “mića” ima i u ostalim javnim preduzećima.
“Od 34 preduzeća u vlasništvu države na rukovodećem mestu u čak 22 preduzeća sede ljudi kojima je istekao mandat direktora ili v.d. direktora, a neki od njih su u nelegalnom statusu duže od sedam godina”, upozorava Minić.
Iako je Međunarodni monetarni fond još u januaru 2020. preporučio Vladi Srbije da prekine sa praksom postavljanja v.d. direktora u javnim preduzećima, to se nije dogodilo. Tvrdnje premijerke da Srbija “polako rešava problem” sa v.d. funkcijama u javnom sektoru time što je nedavno postavljena direktorka Elektromreža Srbije i što je raspisan konkurs za direktora Srbijagasa, za Minića su neuverljive.
“Aleksandar Vučić je bio vrlo jasan u januaru 2020. kada je rekao ‘ne dam v.d. direktore’ i kada je poslao jasnu poruku da se zakon neće poštovati”, kaže Minić i dodaje:
“Problem je što imamo predsednika koji razrešava, koji šalje poruke ko treba da podnese ostavku, koji brani vršioce dužnosti. Imamo potpuno devastirane institucije.”
U v.d. stanju je, između ostalih, i Zoran Drobnjak koji sedam godina rukovodi Putevima Srbije kao vršilac dužnosti, iako je zakonom dozvoljeno da to bude najviše godinu dana. Taj status ima i Dalibor Arbutina, koji je još 2014. godine imenovan za vršioca dužnosti direktora javnog preduzeća Nuklearni objekti Srbije. Da suštinski ne odustaje od v.d. prakse Vlada Srbije je pokazala i ne tako davnim izborom bivših ministara Aleksandra Antića i Zorana Đorđevića za v.d. direktora Koridora Srbije, odnosno Pošte.
Minić objašnjava da vršioci dužnosti direktora imaju veći odnos zavisnosti prema vrhu vlasti i da su osetljivi na svaku vrstu političkog pritiska, jer mogu lako i brzo da budu smenjeni. Smatra i da će novi konkursi za direktore javnih preduzeća poslužiti samo da bi se stvorio privid da se zakon pomalo i poštuje. Drugim rečima – da se “okreči fasada” iza koje u suštini nema pravne države.
Naslovna fotografija: FoNet/EPS