EPS oćutao Vučiću, a demantuje Fiskalni savet

Fiskalni savet ne propušta priliku da kaže da Elektroprivreda Srbija (EPS) nije smanjila plate zaposlenima kada su 2015. godine uvedene mere štednje. Poslednji put to je učinio nedavno u svom izveštaju o budžetu za 2019. godinu. Ni EPS, sa druge strane, ne propušta priliku da demantuje navode Fiskalnog saveta ističući kako je sve učinjeno po zakonu i da zarade zaposlenima jesu smanjene.

Zanimljivo je, međutim, da Fiskalni savet nije prvi upozorio da se u EPS-u nešto čudno događa kada je reč o koeficijentima i platama. To je učinio i predsednik Aleksandar Vučić. I to još u vreme dok je bio premijer.  Naravno da ga iz EPS-a tada nisu demantovali. Bilo je to u leto 2015. godine, dakle, tokom prve godine primena mera štednje i predsednik vlade je na vanrednoj konferenciji za novinare u Vladi Srbije, posle završene prve revizije aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), ocenio da je srpska ekonomija “zdrava kao jabuka“.

Vučić je tada naveo da je najveći problem u javnom sektoru i optužio EPS i RTS da su se zaigrali sa koeficijentima. 

Istinomer je proveravao kolike su zapravo plate i EPS-u i šta kažu njihovi finansijski izveštaji?

Zvanični podaci, koje potpisao Milorad Grčić, direktor EPS-a, nedvosmisleno pokazuju da su prosečne plate u ovom javnom preduzeću rasle tokom primena mera štednje. Tako se u finansijskom izveštaju EPS-a navodi da je na kraju 2017. godine prosečna mesečna neto zarada po radniku iznosila 84.205 dinara. Prethodne godine plata bez poreza i doprinosa bila je nešto niža – 81.789 dinara. U izveštaju se navodi i da to predstavlja rast od tri odsto. 

Da povišica nije bila jednogodišnji incident pokazuju i podaci iz izveštaja za 2015. godinu. Prosečna plata tada je iznosila 79.979 dinara. To znači da je 2016. godine prosečna zarada u EPS-u uvećana za 2,3 odsto. Pre nego što su primenjene mere štednje, plata u ovoj kompaniji u proseku je bila 79.657 dinara. 

Istina, u finansijskom izveštajima se deklarativno navodi i to da je na snazi i smanjenje zarada od 10 odsto. Međutim, podaci o rashodima i prosečnim platama po radniku iz godine u godinu to demantuju.

Iste podatke do kojih je Istinomer došao analizom finansijskih izveštaja objavio je i Fiskalni savet. Na osnovu toga, članovi Saveta tvrde da EPS nije smanjio zarade u 2015. godini, kako je nalagao zakon i kako su to učinila druga javna preduzeća i opšta dražava.

U tom javnom preduzeću sa druge strane, tvrde da ne bi ni mogli ni da isplate plate da su ih uvećavali, zbog mesečne kontrole Ministarstva finansija.

U ovoj kompaniji navode da su u 2015. godini bili u obavezi da isplate ukupno 3,3 milijarde dinara na osnovu Posebnog kolektivnog ugovora, koji su potpisali sindikat i Ministarstvo rudarstva i energetike.

Dodatnih 1,4 milijarde dinara su, kažu u EPS-u, troškovi prijema u “TE-KO Kostolac” dela radnika angažovanih van radnog odnosa i preuzimanja u RB “Kolubara” zaposlenih iz preduzeća “Kolubara Usluge”, neophodnih za stabilno odvijanje proizvodnje, što je odobrila Vlada Srbije.

Ipak, ako se fond plata povećao u toku jedne godine, prosečne zarade po radniku bi trebalo da budu manje, ako se zakon dosledno primenjuje. To se, ipak, nije dogodilo.

U Fiskalnom savetu tvrde da EPS ovim ne demantuje njihove navode, već sopstvene finansijske izveštaje koji su javno dostupni na sajtu APR-a. Da je ova komapnija dosledno poštovala zakon, prosečne plate iznosile bi oko 73.000 dinara. I tek bi 2019. godine dostigle nešto malo više od 80.000 dinara.