Etnička mimikrija Roma – sloboda ili štit?

“Izražavanje nacionalne pripadnosti je slobodno. Niko nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti”, kaže član 47. Ustava Republike Srbije.

Kada je reč o Romima u Republici Srbiji, čini se da se oni ovom ustavno garantovanom slobodom često, u stvari, štite od svih negativnih posledica koje bi pretrpeli ukoliko se izjasne da su romske nacionalnosti.

Mimikrija je sposobnost pojedinih organizama da stalno ili povremeno prilagođavaju izgled sredini u kojoj žive, kako bi se zaštitili i povećali mogućnosti opstanka.

Iako ne postoji naučno ustanovljen odgovor na pitanje zbog čega je ta vrsta asimilacije u tolikoj meri prisutna među romskom populacijom, svedočenja njihovih predstavnika u Republici Srbiji govore da se radi najpre o strahu i stidu od izjašnjavanja da su deo zajednice za koju se uglavnom vezuju negativne osobine.

Po zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku prikupljenim u Popisu 2011. godine, blizu 148 hiljada ljudi izjasnilo se kao Romi po nacionalnosti. Međutim, iz Nacionalnog saveta Roma za Istinomer naglašavaju da podaci sa terena govore da se stvaran broj Roma kreće između 500 i 600 hiljada.

Otkud tolika razlika između zvaničnog i nezvaničnog broja?

Svi naši sagovornici složili su se u tome da se radi o veoma kompleksnom pitanju.

Vesna Petrović iz pokreta Opre Roma kaže za Istinomer da su Romi “narod za koji se vežu negativna i stereotipna mišljenja”, te da se “pojedinci uglavnom stide i boje da budu pripadnici zajednice za koju se vezuju loše osobine”.

Načelnica odeljenja za popis stanovništva RZS Ljiljana Đorđević u razgovoru za Istinomer iznela je mišljenje da Romi i te kako osećaju predrasude koje se u društvu vezuju za njih, te da prikrivaju poreklo ne bi li bili bolje prihvaćeni u zajednici i na radnom mestu. “Dešava se da se u jednoj porodici roditelji izjasne kao Romi, a njihova deca kao Srbi, ali se dešava i obrnuta situacija. Teška je to lična odluka”, kaže Đorđević.

Prethodna, uglavnom negativna iskustva sa institucijama prilikom iskazivanja romskog identiteta osujećuju Rome u deklarisanju, navode iz Nacionalnog saveta Roma i podsećaju da “ne smemo zaboraviti iskustvo Drugog svetskog rata i stradanje Roma u logorima i drugim stratištima na tlu bivše Jugoslavije”. Upozoravaju da nam istraživanja i dalje pokazuju da je socijalna distanca prema Romima godinama ista, ako ne i sve veća u odnosu na bilo koju drugu marginalizovanu grupu u srpskom društvu.

Loše mapiranje i izostanak Roma i Romkinja kao popisivača

Stereotipi i predrasude, međutim, nisu jedini faktori koji utiču na etničku mimikriju romske populacije. Neki problemi tiču se metodologije popisa.

Ocena Nacionalnog saveta Roma je da prilikom prethodnih popisa romska neformalna naselja nisu bila mapirana na adekvatan način, tako da je bilo veoma otežano pristupiti im.

Takođe, veliki propust predstavlja i mali broj Roma i Romkinja koji učestvuju u Popisu kao popisivači. “Njihov izostanak na ovom polju otežava posao drugim popisivačima, a građanima romske nacionalnosti donosi nesigurnost i bojazan o izjašnjavanju”, navode iz Saveta.

Vladimir Šainović iz Romske inicijative mladih “Gypsy soul” kaže za Istinomer da “mnogi neuki ljudi ne razumeju šta ih popisivači pitaju, posebno Romi koji, osim neukosti, imaju problem i s nerazumevnjem srpskog jezika”. On smatra da bi metodologiju trebalo unaprediti tako što će makar jedan predstavnik romske populacije ići na teren i objasniti porodicama šta popisivači zapravo rade.

Na tom problemu se, u susret predstojećem popisu 2021. godine, navodno već radi.

Predviđanje Saveta je da će dolazeći popis biti kvalitetnije urađen jer se, kako kažu, na vreme krenulo s pripremama i promocijom popisa.

“U saradnji sa RZS već se krenulo u promociju popisa u romskim naseljima, u medijima i na društvenim mrežama, a planirane su obuke za mlade Rome i Romkinje koji će na taj način postati budući popisivači. Predviđeno je da na Popisu 2021. imamo 1.000 romskih popisivača. Savet je preuzeo inicijativu i na skorašnjem sastanku s direktorom Zavoda za statistiku istakao je ključnu važnost mapiranja (neformalnih/podstandardnih) romskih naselja kojima je otežano pristupanje, kao i važnost angažovanja popisavača Roma”, ističu iz Saveta.

Zašto je važan pokušaj da se dođe do realnijeg podatka o broju Roma?

Precizniji podatak o ukupnom broju Roma u RS omogućio bi uspešnije planiranje i sprovođenje politike socijalnog uključivanja, na osnovu čega bi se razvijale nove mere za unapređenje položaja romske nacionalne manjine, kažu iz Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije za Istinomer. Obaveza i odgovornost za prikupljanje tih podataka jeste na državnim institucijama.

Romski savet i Tim za socijalno uključivanje saglasni su u tome da je činjenica da država Srbija kontinuirano ulaže napore na unapređivanju položaja Roma. Oni kažu da se sprovodi niz mera i aktivnosti u cilju socijalnog uključivanja koje su definisane pre svega Strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja za period 2016-2025. godine. Međutim, iz Saveta napominju da “uzimajući u obzir veličinu problema s kojima se Romi u Srbiji suočavaju, ne možemo reći da je to dovoljno”.

Aktivisti Petrović i Šainović objašnjavaju da veliki problem predstavlja činjenica da se donesene mere ne sprovode svuda na isti način i u istom obimu. Petrović je navela primer loše prakse u njenoj opštini (Bač) gde je na funkciju romskog koordinatora postavljena osoba koja, kako tvrdi naša sagovornica, nema dovoljan stepen obrazovanja. Ona smatra da to daje loš primer učenicima jer tako mogu da steknu utisak da je njihovo školovanje besmisleno.

Vesna Petrović kaže da je važno da se Romi osnaže u izjašnjavanju o svojoj pripadnosti, jer će im to otvoriti mogućnosti kojih velika većina uopšte nije svesna.

“Kada bismo dokazali koliko nas ima mogli bismo da poboljšamo sistemski način života Roma i da pomognemo mnogima. Mogućnosti bi bile veće jer bi se budžetski novac drugačije trošio”, zaključio je Šainović.

Popis Roma kroz istoriju

Ukoliko pogledamo podatke iz svih popisa od Drugog svetskog rata naovamo, videćemo velike oscilacije u broju Roma od popisa do popisa, objašnjava Ljiljana Đorđević iz RZS. U zavisnosti od društvenih okolnosti, menjalo se i izjašnjavanje.

U studiji RZS “Romi u Popisu 2011. godine” navodi se da su “Romi stanovništvo koje se u pogledu smera i karaksteristika etničke mimikrije i flotantnog ponašanja razlikuje od ostalih manjinskih zajednica u Srbiji, što potvrđuju i rezultati svih popisa stanovništva sprovedeni u periodu posle Drugog svetskog rata”.

“Zvanična statistika, iako svesna problema, ne može da utiče na činjenicu da neka lica imaju pravo da menjaju stav o etničkoj pripadnosti od popisa do popisa”, navodi se u studiji. Osim toga, svi popisni rezultati pokazuju značajne oscilacije i debalans između broja deklarisanih Roma i broja lica koja su izjavila da im je maternji jezik romski, što, kako se navodi, ukazuje na još uvek “nedovoljno razvijenu romsku svest o očuvanju sopstvenog identiteta”.

U analizi se naglašava da ne postoji naučno ustanovljen odgovor na pojavu etničke mimikrije kod Roma, već se ona najčešće tumači pretpostavkama da su Romi jedna od retkih etničkih zajednica o kojima postoje brojni stereotipi i predrasude, te oni nastoje da prikrivanjem svog etničkog porekla zauzmu povoljniji položaj u društvu.

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović