Evo zašto je Obradović odgovoran!

Vesna Rakić Vodinelić 17. 7. 2013.

Moraju se razlikovati pravna i politička odgovornost. U pravu, od zavisnosti od karaktera propusta ili radnje, ima značajnih razlika između krivične i građanskopravne odgovornosti. Građanskopravna odgovornost za naknadu štete (usled radnje ili propuštanja) može biti i subjektivna i objektivna.

Kad je u pitanju odgovornost ministra ili drugog visokog javnog službenika mogu se ispitivati ne samo njegova/njena politička, već i pravna odgovornost. Politička odgovornost je drugačija od pravne, jer za razliku od pravne ne mora počivati na krivici. Javni službenici (izabrana, imenovana i postavljena lica) odgovaraju i za rezultat koji moraju postići vršeći javnu funkciju, a odgovaraju i za radnje ili propuštanja drugih lica koja su im potčinjena u državnoj ili službenoj hijerarhiji.

Politička odgovost se „sankcioniše“ bilo podnošenjem ostavke, bilo smenom sa položaja. U kontekstu novih političkih najava, rekonstrukcija, koja bi obuhvatila ministre i druge javne službenike, samo uslovno može da se smatra sankcijom u smislu političke odgovornosti, ako se prilikom akta rekonstrukcije utvrde radnje ili propuštanja ministra (ili drugog javnog službenika) koje podležu političkoj odgovornosti.

Politička odgovornost ministra ili drugog javnog službenika ne isključuje njegovu/njenu pravnu odgovornost: ako ima osnova i lice koje je pretrpelo političku „sankciju“ može podlegati svim oblicima pravne odgovornosti – građanskopravnoj, disciplinskoj, krivičnopravnoj, prekršajnoj.

Skandal na „maloj maturi“

Ministar Žarko Obradović svakako snosi političku odgovornost za neuspeh u ogranizaciji prijemnog ispita posle “male mature”. Organizacija ovog ispita je u nadležnosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a on je na čelu tog Ministarstva, te mora da odgovara neposredno politički. S obzirom na srazmere pričinjene štete, Obradović je morao biti hitno smenjen, a ako za to nije bilo vremena ili političke odlučnosti, morao je da podnese ostavku.

Pravno, država može da odgovara za štetu koji je pričinila radnica (odgovornost za drugog – čl. 172 st. 1 Zakona o obligacionim odnosima). Naime, Ministarstvo nema svojstvo pravnog lica – ono je organ pravnog lica – Republike Srbije. Za štetu koju trećim licima pričine zaposleni u državnim organima, odgovara država. Međutim, ako je zaposleni u državnom organu štetu prouzrokovao namerno ili grubom nepažnjom, odgovara sam taj zaposleni. (Čl. 54 Zakona o radnim odnosima u državnim organima).

Ali, i sam ministar bi mogao da bude odgovoran za naknadu štete, ako se dokaže da je do štete došlo usled njegovih radnji ili propuštanja. Naime, po čl. 42. st. 9. Zakona o srednjoj školi, sam ministar (a ne Ministarstvo) dužan je da preduzme precizno određene radnje: “Ministar prosvete utvrđuje: sadržinu, vreme, mesto i način polaganja kvalifikacionog, odnosno prijemnog ispita; osnove, merila i postupak za rangiranje i upis u školu; bliže uslove za vrednovanje učešća učenika osmog razreda na takmičenjima i vrste takmičenja čija se mesta vrednuju.” Ako je u obavljanju ovog niza zadataka koje, po Zakonu, ima da vrši ministar, bilo utvrđenih propuštanja ili radnji do kojih je došlo grubom nepažnjom ministra, ministar mora da snosi obavezu naknade štete.

Odbrana ministra Obradovića, s obzirom na ovih nekoliko napomena, ne samo da ne bi zadovoljila ni najzabitiji osnovni sud – ministar je pokazao koliki stepen neznanja o elementarnim pravilima funkcionisanja države i koliki stepen neetičnosti odlikuje naše visoke javne službenike.

Politička odgovornost ministra

S obzirom na srazmere prouzrokovane štete, on bi morao da snosi najvišu političku odgovornost, tj. smenu sa položaja ministra. Međutim, na tome se ne treba zaustaviti. Ako ova država neće, roditelji dece upisane u škole protivno zakonu, morali bi da iniciraju prekršajnu odgovornost ministra, i traže naknadu prouzrokovane štete. Sve bi to moglo biti ostvarivo u razumnom vremenu da Srbija ima nezavisno, nepristrasno i dobro pravosuđe. Ona ga, međutim, sem sasvim izuzetno, nema.

Autorka je profesorka Pravnog fakulteta Union