Farma

Najbolja Vlada, da se znade, od biblijskog potopa na ‘vamo, održala svečanu i javnu sednicu na kopovima Rudarskog basena Kolubara. Di ćeš veći uspeh i rezultat, samo ta slika, scena, zaslužuje najveću medalju i orden. Po sredini te instalacije od sednice, odma’ do Aleksandar Vučić gospodina, sedeo je gospodin generalni direktor „Kolubare“, imena Milorad Grčić, SNS elitni stručnjak, bivši pečenjar iz Obrenovca, koji ima uslužnu diplomu onog fakulteta iz Sremske Kamenice. Jopet za aplauz, di ćeš veći uspeh i rezultat. Za najveći aplauz i medalju i to što su  sednici vlade,  na kopovima, mogli da prisustvuju, i na licu mesta daju najveću podršku, samo gospoda radnici, za tu priliku sa novim rudarskim šlemovima, koja su prošla bezbedonosnu procenu. Di ćeš veći uspeh, rezultat, i procenat poverenja.

*
    

Na licu mesta Vučić gospodin objavio da su odgovornost i rad ključne reči za sve ministre, te da je njihov posao neprestana akcija. Netom dod’o da je naš uspeh za pojedine evropske zemlje nedostižan, te da od 1. oktobra slede veće plate i penzije. Da se doda da najbolji ministar Vučić gospodina, imena Vulin Aleksandar, poručio da od Ovoga ne može bolje. Lično sa izletišta Tikvara, u Bačkoj Palanci, gde mu, za Prvi maj, praznično pevala Zorica Brunclik, dopev’o: Bolja vremena dolaze, brže nego što smo očekivali!

*
      

Od, Di ćeš bolji uspeh i rezultat, ima i da po Vučić gospodinu nema nikakvog pritiska na Zaštitnika građana. Koji pritisak, upitao je gospodin Vučić. I nastavio na pritisak temu, i deo medija govori da postoji strašan pritisak, ali su ga sami izmislili, i uživaju u njemu. Pa je nastavio na temu, i objasnio zašto je Bujošević postavljen za direktora RTS-a: SNS vlast nije smenila, ni postavila, nijednog urednika, i kao primer naveo da je SNS imala četiri kandidata za direktora RTS-a, ali da je Upravni odbor izabrao Bujoševića, koji je bliži drugoj političkoj opciji. Zbog sve gospodin Vučić uveren da ćemo od MMF-a dobiti ne samo prelaznu, nego visoku ocenu, i za trud i za rezultate…

*
      

Kad je tako, evo još, preskok, rezultata za visoku ocenu. Bivši direktor Železnica Srbije, SNS Dragoljub, za vreme mandata turio nove železničke pragove u svoje vinograde u Vrčinu. Ministra Gašića ne mere nađe, ni sud, ni policija, da mu se uruči poziv. Stefan Krkobabić, dete od tata Milan Krkobabić, što direktor Srpske pošte, na ponost tate, kao takav, post’o potpredsednik Privredne komore Beograd. Naš Megatrend univerzitet se od sade zove Džon Nezbit. Srbija prva u regionu, druga u svetu, po iseljavanju mladih i visokoobrazovanih. U javni sektor, u vreme zabrane zapošljavanja, primljeno 20 000 naših ljudi. Srbija na visokom trećem mestu, od 90 posmatranih država, po indeksu siromaštva u svetu…

Evo i ovaj grande rezultat: javljaju da SNS predsednik opštine Zemun, za godinu dana, post’o vlasnik 450 kvadrata nekretnina i 6,3 hektara zemlje, dve kuće, četiri njive, livada i pašnjak. Tako mu piše u najnovijoj imovinskoj karti, šest meseci ranije, kad izabran za predsednika, nije im’o navedenu imovinu. Kad post’o predsednik opštine pisalo mu da Mašinski tehničar, sade na sajtu opštine piše da Operativni menadžer. Nije potvrđeno, ni demantovano, da je ovaj SNS gospodin bio dugogodišnji šofer gospodina Vučića.

Kad sve tako grande, nije čudo što naša agencija za ispitivanje javnog mnjenja Faktor plus javlja da su građani u prošloj godini vladi dali pozitivnu ocenu, a da je gospodin Vučić, od maksimalnih 5, dobio ocenu 4,1!

Pa šta da se radi kad se uspesi ‘vako prestižu, javi mi se rešenje, koje ovim putem prezentiram. Da se piše Kancelariji za brze odgovore, da se lepo raspiše referendum, da se Najbolja vlada u istoriji istorije pošalje na Farmu, kod našeg kulturnog radnika Pink Mitrovića. Pa neka tamo dr Stefanović nastavi da doktorira, dr Zorana namešta mrežaste čorape, dr Keramičar pušta zmajeve, dr master Tomislav sve odlikuje, a Vučić gospodin nastavi da radi 25 sati dnevno. Totovi botovi će nastave da glasaju. Bio bi to najveći uspeh i rezultat. Kad se ‘vaki rijaliti kapacitet turi na svoj rijaliti teren, nema da omane. Ima to i kod Tarabića, ali se još čuva kao državna tajna.

Autor je novinar nedeljnika „Vreme“.