Fekalne vode
U moru ispričanih priča i napisanih tekstova na temu koja sledi, potkralo se i nekoliko mojih, te ne znam koji me đavo tera da pišem još jedan. Ovaj, nenapisan, treba da zahvali kišnom popodnevu, lošem televizijskom programu, stereotipnim vestima odasvud, opštoj depresiji, a ponešto i dosadi (ili možda najviše zahvaljujući njoj), pa mi nije preostalo ništa drugo do da zarežem penkalo i prionem na posao. Tema je – prepoznali ste je – rekonstrukcija Vlade (ili njen kraj; misli se na kraj rekonstrukcije), nova ministarska imena i ostale nepodopštine s tim u vezi.
Konačno smo saznali i poslednje ime u novom kabinetu Ivice Dačića: ministar sporta odaziva se na ime Vanja Udovičić, vrhunski je vaterpolista, reprezentativac Srbije, osvajač medalja od svakakvih plemenitih metala i legura, pobednik gde god se sreo s nekima koji umeju da plivaju, a da pri tom sve to umeju i s loptom. Svaka, Vanja, čast. Za nakit s takmičenja.
Ipak, Vanja nije Vlada Vujasinović, najbolji igrač s kapicom u poslednjih 100 godina, što znači od kad je sveta i veka. To jest, oduvek i zauvek. Još je živa slika rođenog Riječanina – zbog kojeg su Hrvati lili gorke suze, jer nije hteo da na glavu stavi šahovnicu – koji s onoliko hrabrosti i bezobrazluka, u poslednjoj sekundi polufinalne utakmice Svetskog prvenstva 2001. godine u Fukuoki, iz nedođije postiže pobedonosni gol, parabolom preko ruskog golmana. Što će reći, lobovao ga je iz susednog bazena. Zbog toga, i ne samo zbog toga, Vujasinović je najbolji, najveći svih vremena. Svi koji su išta iole slično uspeli da ponove, puki su plagijatori. No, to nije tema. Želi se samo reći da Vladi, ovakvoj kakva je, ni Vlada Vujasinović ne bi pomogao u igri „voda do grla, a sve ostalo u g…..a“. Ipak, kako se ministrovanje ne meri znanjem igranja vaterpola, Vanji Udovičiću želimo svu sreću u radu s neplivačima. Samo mi jedno nije jasno – da li su i njega kišno popodne, bezvezan televizijski program, bljutave vesti, depresija i dosada naterali da se lati plivanja u žabokrečini. On, delfin međ’ ajkulama.
Ajkule, naravno, zadovoljne. Vanja je samo još jedno zvučno ime – ne zaboravimo Lazara Krstića – na vratima jednog od kabineta u Nemanjinoj 11. Osim Vanjom, Vlada je svoje kapacitete popunila ponekim eskpertima, uglavnom nestranačkim življem, i proverenim kadrovskim aparatčicima. Imena i titule, za sada, nevažni. Tako je, misle ovi u Vladi, ona spasena od pada. Koji joj se već dogodio.
U zavetrini rekonstrukcije, mešanja karata i mešetarenja karaktera, bivši ministar vojni, a aktuelni potpredsednik Vlade i koordinator svih bezbednosnih službi – titula po dužini izgovorenog konkuriše onoj: njegova svetost i preosveštenstvo patrijarh moskovski i cele Rusije gospodin taj i taj – već razmišlja o konačnosti trajanja mandata svog, pardon, Dačićevog kabineta. Ili, bez ovog, pardon i onog, što piše posle njega? Otkuda to znam? Pa, kišno je popodne, otužan televizijski program, depresija u vazduhu i – ako ćemo iskreno – dosada, šta ćete.
Da je i poslednja zajednička nit koja je povezivala Vučića i Dačića pukla, nije nikakva tajna. To što će obojica navijati za Vanju dok ovaj – s kapicom i u reprezentativnim trobojka-gaćama na kojima su četiri ocila štampana na intimnoj regiji, a ime Srbija na zadnjici – potapa protivnike u bazenu, nije dovoljan razlog za njihovu saradnju. Dačić i Vučić odavno ne učestvuju zajedno u dispciplini sinhronog plivanja. Vučić traga za novim plivačem.
Rekonstrukcija, koja je najzad i konačno završena, korak je do koalicionog kraja, pa je izvesno da ćemo ubrzo biti svedoci, a i učesnici, izbora koji će na površini ostaviti ove koji se snalaze u mutljagu, jer, učili smo to iz fizike, svako telo potopljeno u tečnost istisne onoliko tečnosti… Dobro, ne ispliva baš sav klozetski sadržaj. Neko đubre ostane na dnu. Otuda svakakva prepucavanja, medijske prozivke i optužbe između Vučića i Đilasa deluju neiskreno i padaju, gde? U vodu, razume se. I veoma liče na srceparajuće udvaranje ono dvoje koji bi mnogo toga hteli zajedno, a nećkaju se kao seoske mlade.
On njoj: „Da li bi spavala s muškarcem koji hrče?“
Ona: „Ti hrčeš?“
On: „A ti bi, znači, spavala sa mnom?“
