Fektčekeri, zanat najnoviji

U konzervativnim političkim sredinama u kojima manje veruju u činjenice i dokaze, nego u sopstvene stavove i predubeđenja, odnosno u ono što im zvanična politika servira – fektčekeri (oni koji se bave proverom činjenica) moraju i da izađu na teren, objašnjavaju ljudima šta su lažne vesti, koje su tehnike propagande, koji je posao fektčekera i sl, neke su od poruka sa konferencije na kojoj je učestvovalo 188 ljudi iz 53 zemlje, među kojima i dve predstavnice Istinomera.

Na primer, tim jednog od najuglednijih i najvećih fact-checking portala – Politifact, uskoro će provesti nekoliko nedelja na turneji u tri grada u kojima žive građani koji ćine tradicionalnu Trampovu podršku, gde će uraditi istraživanja i objašnjavati građanima šta je fektčeking. U Francuskoj već sprovode nešto slično: rade anketu sa građanima o rasprostranjenim lažnim vestima i na licu mesta objašnjavaju zbog čega nešto nije tačno. Takođe, jednom nedeljno organizuju razgovore preko Fejsbuka sa čitaocima tokom kojeg objašnjavaju takođe šta je fektčeking, metodologiju, odgovaraju na pitanja i sl.

Istinomer koji je jedan od fektčeking portala sa najdužim stažom na pomenutoj konferenciji, već duže vremena planira organizovanje tribina širom Srbije sa istom idejom – građani imaju prava da budu istinito obavešteni, ako treba i iz prve ruke, da bi na osnovu valjanih informacija mogli da donose prave odluke o svom političkom ili društvenom angažmanu.

Danas su tehnike laganja i obmanjivanja javnosti postale složenije i na njima, kada su politika i biznis u pitanju, rade timovi ljudi, cele agencije… više nije dovoljno, neki put je i nemoguće, samo oceniti izrečene činjenice, već se mora pristupiti razotkrivanju logike argumenata koju koriste oni koje ocenjujete, odnosno vraćanju izjave u njen pravi kontekst, razotkriti joj namenu. Istinomer potrebu za ovakvim praksama prepoznaje naročito kada analizira pojedine izjave Aleksandra Vučića koji je postao majstor da promenom konteksta ili izvlačenjem samo jednog (najčešće tačnog) podatka u prvi plan “preokrene stvari” u korist politike koju sprovodi.

Na skupu je naveden primer, kandidatkinje na predsedničkim izborima u Francuskoj Marin Le Pen, koja je izjavila da 98 odsto migranata koji ulaze u Francusku čine muškarci i da su to ekonomski migranti. Ali, to ne samo da nije tačno, nego “iza” te izjave, stoji i njeno pravo značenje i namera – treba optužiti migrante da su odgovorni za povećanu stopu kriminala, da su razlozi njihovog dolaska – kriminalni. 

Nekoliko govornika iz akademskog miljea imalo je prezentacije o Backfire efektu. Ovaj pojam označava pojavu da ljudi kad im pružite dokaze koji opovrgavaju njihovo mišljenje, još jače veruju u to. To znači da fektčekeri doprinose učvršćivaju stavova zasnovanih na lažnim vestima. Ovo Istinomer prepoznaje po komentarima na naše tekstove na Fejsbuku, na kojem imamo zajednicu od preko 100 hiljada ljudi. Uvek ima čitalaca koji ne haju za argumentaciju, nego osećaju potrebu da zaštite svoje miljenike, po svaku cenu, najčešće osporavajući namere i motive onoga ko “loše glasove” donosi, ma koliko oni bili dokumentovani. Na konferenciji se čulo da su naučni dokazi o ovom efektu slabiji nego što se mislilo. Neki od zaključaka socijalnih psihologa i politikologa su i da za poznate fraze ljudi često misle da su istinite. Kao i da, što više vreme prolazi ljudi se vraćaju starom stavu iako su ga malo korigovali, nakon što čuju tačne informacije. 

Fektčekeri, okupljeni sa raznih strana sveta, istakli su potrebu formiranja jedinstvene baze lažnih vesti na internetu. Ova baza bi se neprestano dopunjavala novim lažnim vestima, čime bi se prevazišao nedostatak koji je zapažen kod Fejsbuka koji blokira sajtove koji objavljuju lažne vesti, ali ne i isti sadržaj kopiran sa originalnog sajta na drugim sajtovima. Ima, međutim, i mnogo otvorenih pitanja i nedoumica u pogledu kriterijuma za pravljenje takvih baza – između ostalog i ko je “autoritet” za pitanja istine i laži danas? Tradicionalni mediji koji najčešće imaju dobru reputaciju i koji bi po prirodi stvari trebalo da budu referentni za proveru istinitosti informacija, u poslednje vreme – takođe šire lažne vesti. Druga nedoumica je, da li baza treba da bude otvorena za javnost ili samo za fektčekere, upravo zato što se na pojedinim sajtovima nalaze istovremeno i istinite i lažne vesti. Bilo je mišljenja da ista baza ne može biti i za novinare i za javnost, jer je cilj da sprečimo širenje lažnih vesti u tradicionalnim medijima. 

Jedan panel na konferenciji bio je posvećen finansiranju fektčekinga. Istaknuto je da na fektčeking mora da se gleda kao biznis, jer sve košta. „Proizvodu treba da damo vrednost i čitaoci treba da plate za to“, kazao je izvršni direktor Politifact-a Aaron Sharockman. Ova redakcija je u januru 2017. započela kampanju promovisanja i skupljanja novca od čitalaca. Napravljeno je nekoliko paketa za donatore (u principu se radi o malim sumama novca ), a za uzvrat se dobijaju benefiti zasnovani na dodatnim informacijama (insajder info o procesu rada, dešavanja iza kulisa, razgovor sa novinarima o istraživanju i sl) kojih neće biti u objavljenim tekstovima. Kao dodatni bonus predviđeni su i besplatni gadžeti sa brendom Politifacta. Nekoliko učesnika je govorilo o važnosti obrazovanja publike da prepozna fake news – lažne vesti. Naročito publike koja nije na ekstremnim ideološkim polovima, a takvih je najviše.

Predstavljeno je nekoliko inicijativa o edukovanju mladih o važnosti proveravanja činjenica. Naglasak je na učenju dece u kontekstu. To znači da nije dovoljno samo pričati o fektčekingu, jer to deci nije zanimljivo, već je potrebno to uobličiti u atraktivnu aktivnost kao što su debatni klubovi.

Sve u svemu bio je to skup na kojem se Istinomer osećao kao svoj na svome. Čuli smo dosta novih i zanimljivih trendova i prepoznali važnosti i primenjivost nekih od njih i u domaćim uslovima.

Nadamo se da će i naši čitaoci uskoro imati prilike da neke od novina o kojima smo ovde govorili vide u svakodnevnom radu Istinomera.