Od svog osnivanja 2006. do 2012. godine Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine prihvatio je da finansira 1.500 projekta u pokrajini. Koliko je tačno do sada investicija realizovano, od kojih se odustalo, a koliko njih se iz godine u godinu prenosi može samo da se nagađa jer u Fondu izbegavaju da o tome govore. Još manje se zna koliko je tačno novca potrošeno na izgradnju preambicioznih zamisli.

Svi pokušaji novinara Istinomera da od nadležnih iz pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja dobije informacije na to pitanje, ostali su bez konkretnih odgovora. Da ne postoji jasan uvid u stanje stvari na terenu i da se podaci uopštavaju govori i činjenica kako izgleda kada Fond podnosi izveštaj o svojim projektima. Tako je poslednji izveštaj, koji je Nebojša Malenković, v. d. direktora Fonda podneo poslanicima vojvođanskog parlamenta, upravo primer globalizacije podataka: „za poslednje tri godine realizovano 620 projekata, od kojih je Fond samostalno finansirao 530 projekata, a 90 je realizovano u partnerstvu sa Vladom Srbije“. O onim nezavršenim – ni reči. O tome koliko je novca do sada potrošeno na projekte moglo je da se pročita samo u kritikama koje je na račun Fonda upućivala opozicija. Tako je vojvođanski DSS septembra 2012. izneo podatak da je za pet i po godina Fond potrošio više od 70 milijardi dinara poreskih obveznika.

Na sajtu do 2009. godine
I pored toga što je novinar Istinomera danima dobijao garancije da će dobiti priliku da intervjuiše Nebojšu Malenkovića, to se nije dogodilo. To, međutim, ne bi bilo toliko sporno kada bi na sajtu Fonda (www.fkuapv.org) postojali aktuelni izveštaji o radu Fonda za kapitalne investicije. Tamo se, pak, mogu naći podaci samo od 12. 12. 2006. do 10. 11. 2009. godine. Oni koji bi da prate ili saznaju šta se radi na terenu, moraju da prate sednice Skupštine Vojvodine kada se usvajaju izveštaji o radu Fonda. Tako je na skupštinskoj sednici 22. 11. 2012. većinom glasova usvojen trogodišnji izveštaj rada Fonda uz prethodnu burnu raspravu o poslovanju te pokrajinske institucije. Zašto se oni kasnije ne predstavljaju široj javnosti

Ni lokalne samouprave nisu rade da otvoreno govore o nerealizovanim poslovima finansiranim fondovskim novcem. Jasan je i razlog. Nakon majskih izbora u većini vojvođanskih opština nije došlo do promena političkih opcija i nikom ne služi na čast da kritikuje sam sebe i svoj rad ili neuspeh u proteklom mandatu, sedeći u istoj fotelji. Naprotiv, nadležni često upućuju novinare da se obrate Fondu kako bi dobili tačan odgovor zbog čega se kasni sa realizacijom projekata.

Fond finansira, a pare ne šalje

Izuzetaka, ipak, ima. Članovi Gradskog veća Sombora nedavno su se izjasnili povodom dugovanja Fonda lokalnoj samoupravi jer im je budžet (3,7 milijardi dinara) u minusu za više od 135 miliona dinara koje duguju izvođačima radova. Na sednici 28. 11. 2012. godine veće je obelodanilo koliko konkretno Fond za kapitalna ulaganja duguje gradu Somboru. Protokolom o realizaciji finansiranja kapitalnih projekata zaključenim između Fonda i Sombora dogovoreno je da lokalna samouprava pojedine projekte plati izvođačima radova direktno ili preko investitora, a Fond će im novac nadomestiti kasnije. Lokalna samouprava, platila je deo novca izvođačima u iznosu od 77.228.196,89 dinara, a preostalih 57.941.678,51 dinar grad i dalje duguje.

„Osim toga, JKP ‘Energana’ je u ranijem periodu uputila Fondu zahtev za dodelu sredstava za nastavak finansiranja projekta ‘Izgradnja nove toplane u Somboru’, ali još uvek nije doneta odluka o dodeli sredstava i ‘Energana’ izvođaču radova ‘Somborelektro’ za izvedene radove duguje nešto više od 50 miliona dinara.“ (načelnica Odeljenja za komunalne poslove Paula Vukašinović, SoInfo.org, 28. 11. 2012. godine)

Vukašinovićeva je tada rekla da je održan sastanak sa predstavnicima Fonda, te da je Odeljenje za komunalne poslove 14. novembra podnelo urgenciju za izmirenje obaveza prema izvođačima radova za projekte koji se finansiraju sredstvima Fonda.

Jedan od drastičnih primera dugogodišnjeg (ne)finansiranja i (ne)završavanja kapitalnog projekta koji finansira Fond, svakako je subotičko Narodno pozorište. Ta investicija je proglašena za najznačajniju i Fond je iz godine u godinu opredeljivao pare za završetak tog posla. Rekonstrukcija pozorišta započela je 2007, ali je sve vrlo brzo stalo jer je došlo do problema sa finansiranjem. Za završetak zgrade bilo je potrebno basnoslovnih 20 miliona evra, što je u doba krize postalo naučna fantastika. Ružna građevina u centru Subotice i dalje stoji nedovršena, a proletos su čak i izvođači radova napustili objekat. Još tragičnije je da je u novembru 2012. urađen skromniji predlog projekta koji predviđa da se deo sazidane građevine poruši i pozorišni prostor smanji za 6.000 metara kvadratnih.

Ruku na srce, u istom gradu je nekolicina poslova okončana ili je u toku. Konkretno, do sada je za Suboticu odobreno 102 projekta u vrednosti od oko četiri milijarde dinara, a u fazi realizacije je 56 projekata. Izgrađeno je više od sto ulica i lokalnih puteva, rekonstruisan je objekat bioskopa Lifka, dogradjena Medicinska škola, izgrađena fiskulturna sala u Tehničkoj školi, kolektor 4 u ulici Braće Radić i adaptiran Gradski muzej. Čeka se i dalje na završetak izgradnje SRC Dudova šuma i gasovoda od Žednika do Bajmoka.

Opštine čekaju puteve, banje, kuhinju…

I Kikinđani mogu biti nezadovoljni jer čitavu deceniju čekaju da im bude izgrađeno i rekonstruisano 18 kilometara puta ka Bašaidu. Fond je jedan od finansijera tog dugogodišnjeg projekta od 18 kilometara, a važna saobraćajnica Kikinđanima predstavlja ključnu vezu ka rumunskoj granici, prema Beogradu i Novom Sadu.

U Opštini Kovačica istovetni su problemi. Kapitalni projekat, koji je Fond još 2010. godine odobrio, jeste put koji će spojiti opštine Debeljače i Opovo u dužini od 12,5 kilometara. Iz Fonda je obećano da će biti plaćeno 180 miliona dinara Opštini Kovačica, ali čelnici dve opštine tvrde, da novac nije pristigao i da je to razlog što i danas meštani kroz seoski atar stižu do prvih komšija neasfaltiranim putem.

Bečejci od samo jednog posla koji je finansiran iz Fonda potražuju 44 miliona dinara za termalnu bušotinu, ali taj novac nikako ne stiže još od maja 2012. godine. Baš zbog toga izvođač radova, firma „Hidrosonda“, tužio je Opštinu Bečej. Nije to jedina šteta koja je prouzrokovana time što Fond nije ispunio svoje obaveze. Mnogo veći gubitak je što bušotina sada nikome ne služi, a trebalo je da zagreva stanove putem daljinskog grejanja i da puni bazene buduće banje gde bi bilo zaposleno 100 žitelja Bečeja. O turistima i biznisu koji je trebalo da se razvije zahvaljujući prirodnom toplom izvoru da se i ne priča.

U glavnom gradu pokrajine iz Fonda se plaća izgradnja Centralne kuhinje PU „Radosno detinjstvo“. Svi rokovi za završetak premašeni su nekoliko puta. Više se čak ni ne govori o tome dokle je stigla gradnja te kapitalne investicije. A mališani, njih oko 15.000, ručak i dalje dobijaju iz stare kuhinje te ustanove.

Spisak kapitalnih dugovanja gradovima i opštinama mogao bi da se nastavi i pričom iz Bačke Palanke gde se grade bazeni, Kupusine gde je započeta izgradnja sportske hale, puta…ali to bi potrajalo, a sve se svodi na isto – gradilišta stoje, a para nema.

Važan je privredni zamajac

Polovinom 2011. godine Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine imao je dugovanja prema izvođačima radova u iznosu „od četiri milijarde dinara“. (Magyar szo, 9. 6. 2011. godine) Početkom 2012. ništa se nije izmenilo, pa je i dalje je dugovao istu sumu graditeljima. Izbori su se približavali, pa je krajem februara Vlada Srbije uplatila Fondu 1,75 milijardi. Ostatak od 2,3 milijarde dinara Fond je ostao dužan izvođačima, a dogovor je bio da republika do 1. marta 2012. uplati i ostatak novca. To, ipak, nije učinjeno.

Usledili su majski izbori. Novac nije našao put od republike do pokrajine, pa ni od Fonda preko gradova i opština do izvođača. Lanac toka novca dobijao je sve više dužnika i oštećenih. Poput slučaja u Somboru i u ostalim gradovima i opštinama (17) gradske uprave su pristale da preuzmu dug od Fonda i plate izvođače radova. Nikome od njih tada nije bilo ni na kraj pameti da te pare neće stići u njihove kase ni za celu kalendarsku godinu. Za to vreme opštine su se našle u buli, a preduzeća u stečaju (naročito putari i građevinci). Fond za to krivi novu Vladu uz malu opasku da su dugovanja nastala u 2011. godini. Još tragičnije je što je direktor Fonda Nebojša Malenković u jednom momentu okrivio lokalne samouprave da su same odgovorne za dugovanja.

„Fond za kapitalna ulaganja se bavi finansiranjem kapitalnih projekata, dakle mi nismo investitori. Obaveza investitora, tj. lokalne samouprave je da isplati obaveze, jer su oni naručioci posla, a Fond u skladu sa prilivom sredstava iz republičkog u pokrajinski budžet, može da izmiruje te obaveze.“ (Tanjug, 26. 2. 2012. godine)

Apsurd je i što Malenković i pored neplaćanja poslednjoj karici u lancu poslovanja – izvođačima radova – ne vidi ništa loše, nego samo njihov prosperitet.

„Samo nastavkom kapitalnih investicija u Vojvodini postoji šansa da opstane građevinska operativa, a nesmetan nastavak investicionog ciklusa može biti i snažan zamajac daljem razvoju privrede u pokrajini.“ (Nebojša Malenković, RTV, Tanjug, Beta, 22. 11. 2012. godine)

Trn u oku i rak rana privrede

Osim što vojvođanska opozicija kritikuje rad Fonda i ocenjuje da nije realizovan veliki broj započetih i najavljenih projekata, što dovodi u pitanje njegov rad, letos je to učinio i ministar Velimir Ilić ulazeći u raspravu preko medija sa pokrajinskim čelnicima. Ministar je ocenio da je Fond za kapitalna ulaganja rak-rana naše privrede i najveća pretnji ekonomskom sistemu. Pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Branislav Bugarski tada je uzvratio da dugovanja Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine iznose samo 1,8 milijardi dinara, i sigurno nisu uzrok ni jednog stečaja.

Ipak, na sednici Skupštine Vojvodine održane 22. 11. 2012. direktor Nebojša Malenković je potvrdio da će zbog nedostatka sredstava investicioni ciklus dodatno biti usporen. Prema njegovim rečima, „Fond će 2012. godinu završiti sa samo 200 miliona dinara dugovanja izvođačima radova, jer je Skupština Vojvodine usvojila rebalans budžeta kojim se za kapitalne investicije dodatno izdvojilo 1,6 milijardi dinara“. (RTV, Tanjug, Beta, 22. 11. 2012.)

Na prebijanje dugova i saniranje štete koju su zbog kašnjenja sa uplatom imale lokalne samouprave i graditelji i dalje se čeka.