Francusko-nemački predlog – niti prihvatamo, niti odbijamo

Sve je, makar zvanično, počelo od pisma francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca, koje je na Andrićev venac stiglo 4. septembra 2022. godine. U njemu su dvojica evropskih lidera istakla da je puna normalizacija odnosa Kosova i Srbije od suštinskog značaja za Zapadni Balkan, zbog čega je neophodno da predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokaže spremnost za „teške odluke“.

„Obraćamo Vam se kao lideru Vaše zemlje, kako bismo apelovali na Vas da pokažete maksimalnu odlučnost i spremnost da donosite teške odluke, koje vode ka napretku u dijalogu između Kosova i Srbije, pod okriljem EU. Nedavne tenzije su pokazale da su konstruktivni koraci napred hitno potrebni, kako na praktičnom, tako i na političkom nivou“, navedeno je u pismu, koje su preneli beogradski mediji.

U zajedničkom pismu Pariza i Berlina stajalo je i da su savetnici za spoljnu i bezbednosnu politiku, Emanuel Bon i Jens Pletner zaduženi da u ovom procesu pruže direktnu podršku specijalnom predstavniku EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavu Lajčaku.

Bon i Pletner su svojoj dužnosti pristupili odmah, a nakon njihove posete Beogradu 9. septembra, predsednik Srbije izjavio je da su evropski predstavnici predložili „novu armaturu“ za dijalog.

„Po njima, ona bi trebalo da dovede do skorog i konačnog rešavanja, kako oni kažu, problema sa kojima smo se suočavali i svih nerazjašnjenih pitanja„, rekao je Vučić i dodao da bi „suštinski taj sporazum značio, ne mogu da kažem priznanje Kosova, ali bi to bilo priznanje svega onoga sve što oni misle da je realnost“.

Realnost Beograda i realnost Prištine

Iako predlog nije zvanično objavljen, mediji i predstavnici vlasti ubrzo su počeli da pišu i govore o njegovoj sadržini.

Aleksandar Vučić je, početkom oktobra, u jednom od svojih obraćanja izjavio da je suština sporazuma da Srbija dopusti ulazak Kosova u sve međunarodne organizacije i institucije, uključujući i Ujedinjene nacije, a da bi za uzvrat dobila brzi ulazak u EU.

On je bio izričit pri stavu da je za Srbiju neprihvatljivo članstvo Kosova u UN, ali nije precizirao šta će biti konkretan odgovor Beograda.

„Ne možete da bacite kroz prozor jer dolazi od dve najmoćnije zemlje, a da li možemo da prihvatimo, takođe nisam siguran“, rekao je Vučić o predlogu.

Kosovski premijer Aljbin Kurti potom je potvrdio postojanje „francusko-nemačke inicijative“ za novu fazu dijaloga Beograda i Prištine, s tim da je njegova ocena bila da „ništa nije definitivno“.

„Razgovara se o različitim modelima, ali nema ništa konačno, a još manje odlučujuće da bi se moglo reći da je ‘ovo francusko-nemački predlog’“, izjavio je Kurti i naglasio da postoji više ideja koje dolaze iz Berlina, Brisela, Vašingtona, ali i Londona, Rima, Pariza.

Samo par nedelja kasnije, zamenik premijera Kosova i šef delegacije za dijalog Beograda i Prištine Besnik Bisljimi govorio je o francusko-nemačkom predlogu kao o predlogu koji je „dosta bliži“ poziciji Srbije.

On je pozicije pregovarača objasnio kroz stav Kosova da kao krajnji cilj dijaloga treba da bude finalni sporazum i međusobno priznanje, dok Srbija odbija ovakav ishod.

„Iz te perspektive, francusko-nemački predlog je dosta bliži poziciji Srbije jer ne predstavlja finalni sporazum i ne sadrži međusobno priznanje u ovoj fazi“, rekao je Bisljimi u onlajn obraćanju na Beogradskom bezbednosnom forumu.

Suprotna ovom shvatanju bila je izjava ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića da su osnove francusko-nemačkog predloga za Srbiju neprihvatljive, jer dokument prvo polazi od toga da je Kosovo nezavisno.

Uoči nedavnih tenzija na Kosovu, a krajem novembra meseca, predsednik Vlade Kosova Aljbin Kurti bio je konkretniji, te je zatražio da se plan Francuske i Nemačke, što pre stavi na sto jer „već kasni”.

„Nije vreme za male ambicije, vreme je za velike korake“, rekao je kosovski premijer.

Kakvi i čiji su „veliki koraci“?

Ni prihvaćen, ni odbijen, francusko-nemački predlog široj javnosti poznat je samo onoliko koliko su o njemu pisali domaći i strani mediji. Među prvima koji razmatrali detalje, bio je portal Euractiv.

Informacije do kojih je portal došao, kako se navodi, iz poverljivih izvora, bazirane su na interpretacijama teksta, a predstavljaju pojedinosti kojima će se težiti u rešavanju pitanja odnosa Srbije i Kosova. Euractiv je objavio da dokument sadrži sledeće članove:

Član 1

Kosovo i Srbija će razvijati normalne, dobrosusedske odnose međusobno zasnovane na jednakim pravima.

Član 2

Кosovo i Srbija će se rukovoditi zajedničkim težnjama ka članstvu u EU.

Član 3

U skladu sa SSP-om (Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju) koji su potpisale obe strane, Кosovo i Srbija će sve sporove između sebe rešavati isključivo mirnim putem i uzdržaće se od pretnje ili upotrebe sile. Oni ponovo potvrđuju nepovredivost sada i u budućnosti granica koje postoje između njih i obavezuju se da će u potpunosti poštovati međusobni teritorijalni integritet.

Član 4

Кosovo i Srbija polaze od pretpostavke da nijedna od dve strane ne može predstavljati drugu u međunarodnoj sferi niti delovati u njeno ime.

Član 5

Кosovo i Srbija će promovisati mirne odnose na Zapadnom Balkanu i doprineti regionalnoj bezbednosti i saradnji u Evropi.

Član 6

Кosovo i Srbija postupaju uz uzajamno poštovanje nadležnosti svake strane.

Član 7

Кosovo i Srbija izjavljuju spremnost da regulišu praktična i humanitarna pitanja u procesu normalizacije svojih odnosa. Oni će zaključivati sporazume u cilju razvoja i unapređenja na osnovu ovog Ugovora i na obostranu korist saradnje u oblasti ekonomije, nauke i tehnologije, saobraćaja, pravosudnih odnosa, pošte i telekomunikacija, zdravstva, kulture, sporta, životne sredine. zaštite, iu drugim oblastima. Detalji su dogovoreni u Dopunskom protokolu.

Član 8

Кosovo i Srbija razmenjuju stalne misije. Oni se osnivaju u sedištu odgovarajuće Vlade. Praktična pitanja u vezi sa uspostavljanjem misija biće obrađena posebno.

Član 9

Кosovo i Srbija su saglasni da ovaj Ugovor neće uticati na bilateralne i multilateralne međunarodne ugovore i sporazume koje su oni već zaključili ili se na njih odnose.

Tekstom sporazuma bavili su se i drugi mediji. Tako je Radio Slobodna Evropa objavio da je imao uvid u dokument francusko-nemačkog predloga u čijem su fokusu „jednaka prava Srbije i Kosova, poštovanje teritoritorijalnog integriteta i nepovredivost granica, priznanje državnih simbola i poseban aranžman za srpsku zajednicu na Kosovu“.

Pošto je Visoki predstavnik EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj rekao da su Beograd i Priština u međuvremenu dobili novu verziju francusko-nemačkog plana za dijalog, RSE napominje da svoja saznanja vezuje za onu koja je pregovaračima dostavljena krajem leta.

U tom dokumentu, dodaje RSE, čiji su ključni elementi isti kao i u ažuriranoj verziji, ne pominju se mogućnost međusobnog priznanja ili članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama (UN). 

Vetar u leđa duva iz pravca SAD

Sjedinjene Američke Države, koje su i do sada podržavale dijalog pod okriljem EU, zauzele su jasan stav i u slučaju francusko-nemačkog predloga. Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar rekao je da Amerika podržava ovaj pristup rešavanju pitanja Kosova, ali da za to ne postoje nikakvi rokovi.

„Nije mi poznato da evropski predlog zahteva hitno rešenje u roku od nekoliko nedelja, ali svakako zahteva veoma brz napredak u dijalogu. Francusko-nemački predlog treba razmotriti, jer može pomoći da se veoma brzo ostvari napredak“, rekao je Eskobar.

Predlog Pariza i Berlina bio je jedna od glavnih tema i nedavne posete savetnika Stejt departmenta Dereka Šolea. On je u razgovoru sa predsednikom Srbije naglasio da se SAD zalažu za stavljanje u fokus „agende prema kojoj strane u dijalogu treba da se usmere na razgovore o tzv. francusko-nemačkom predlogu za rešavanje krize na Kosovu i Metohiji, kao i na brzo formiranje Zajednice srpskih opština“.

Uoči posete Skoplju, Prištini i Beogradu, ovaj američki zvaničnik je francusko-nemački predlog nazvao „održivom opcijom“, koja ujedno predstavlja i „dobar put“ ka ostvarenju ciljeva.

„Mislimo da je EU iznela jednu održivu opciju i to je dobar put. Biće teško, biće potrebno mnogo rada, biće potrebne teške odluke i hrabrost lidera da ostave svoje razlike po strani i urade ono šta je u najboljem interesu njihovih zemalja. A, lideri na Kosovu i u Srbiji su formulisali svoju želju da budu na putu većih integracija u evroatlantskoj zajednici. Veoma podržavamo tu želju, želimo da ih vidimo da preuzmu korake da ostvare taj cilj i da im pomognemo u ostvarenju tog cilja“, naveo je Šole u intervjuu za Glas Amerike.

Naslovna fotografija: FoNet