Gazela – između popravke i propadanja
Radovi na rekonstrukciji mosta Gazela odlažu se po ko zna koji put. Više puta pompezno najavljivan, kao jedan od najbitnijih projekata i grada i republičkih institucija, beogradski most već tri godine, od kako je dogovoreno finansiranje projekta, čeka početak radova.
Kada je u julu 2007. sa Evropskom investicionom bankom potpisan Ugovor o kreditiranju rekonstrukcije mosta Gazela, početak radova najavljen je za oktobar te godine. Ni danas se, međutim, ne zna tačno kada će početi rekonstrukcija. Poslednja vest je da će radovi početi 20. juna 2010.
„Radovi na ‘Gazeli’ krenuće kada počne školski raspust i bude manje saobraćaja.“ (generalni direktor JP „Putevi Srbije“ Zoran Drobnjak, Glas javnosti, 12. 05. 2010. godine)
Međutim, neposredno pre najave Drobnjaka gradonačelnik Beograda Dragan Đilas rekao je da će radovi početi u – avgustu.
„Ozbiljniji radovi na mostu ‘Gazela’ u Beogradu neće početi pre prvog avgusta jer, prema rečima izvođača, nije završena nabavka čelika i drugog materijala neophodnog za početak posla. (Politika, 27. 04. 2010. godine)
Kada je Gazela projektovana planirano je da dnevno primi oko 38.000 vozila. Grad je u međuvremenu rastao, saobraćaj je postajao gušći, pa sada preko najprometnijeg beogradskog mosta svakog dana pređe čak 165.000 automobila. Ah, da – u proteklih 30 godina na mostu nije bilo apsolutno nikakvih radova.
Zbog čega, u stvari, radovi kasne?
I gradska i republička vlast se slažu da je rekonstrukcija mosta projekat od šireg značaja. Ministar za infrastrukturu, Milutin Mrkonjić više puta je naglašavao važnost sanacije mosta:
„Država je pokrenula završetak Koridora 10, a taj posao nije moguć bez remonta Gazele. Baš kao što je železnička stanica Prokop ključna tačka pružnog pravca na Koridoru 10, to je Gazela na autoputu između Srednje i Jugoistočne Evrope.“ (Politika, 30. 03. 2009. godine)
I pored načelnog slaganja oko značaja projekta, sve vreme se odgovornost za odlaganje početka radova prebacuje sa državnog na gradski nivo, i obrnuto.
Početak radova na rekonstrukciji, isprva je pomeran zbog raseljavanja Roma iz nehigijenskog naselja ispod mosta. To je, naime, bio neophodan uslov koji je Evropska investiciona banka postavila da bi sredstva za sanaciju bila odobrena. Sporo raseljavanje bio je argument koji je ministar Mrkonjić koristio u prebacivanju odgovornosti na gradske vlasti za kašnjenje početka radova. Čim je preseljenje Roma u avgustu 2009. završeno Mrkonjić je izjavio da je formirana komisija za realizaciju programa rekonstrukcije Gazele, i još jednom najavio početak radova na mostu.
„Od sutra počinje ozbiljan posao na Gazeli, koji bi trebalo da bude završen za 22 meseca.“ (Kurir, 15. 09. 2009. godine)
Iako nije precizirao šta znači „ozbiljan posao“, to „sutra“ nikako da dođe.
Gazela čeka Žirafu
U isto vreme se od gradonačelnika Dragana Đilasa u više navrata moglo čuti da „od ministra i nadležnih za obnovu mosta Gazela osam meseci nije dobio jasan plan radova“, kao i da se „još ne zna ni kada će početi niti koliko će trajati rekonstrukcija“ najprometnijeg mosta u Srbiji. (Glas javnosti, 04. 09. 2009. godine)
Ugovor o kreditu za sanaciju Gazele potpisan je sa Evropskom investicionom bankom u julu 2007. Osim EIB koja u finansiranju rekonstrukcije učestvuje sa 33 miliona evra, ostatak od neophodnih 77 miliona obezbedili su Putevi Srbije, grad Beograd, Evropska agencija za rekonstrukciju, Evropska banka za obnovu i razvoj i Služba za međunarodni razvoj Ujedinjenog kraljevstva.
Kredit za rekonstrukciju Gazele Skupština Srbije ratifikovala je u septembru 2008.
Pored toga što izgleda da ne postoji dogovor oko početka radova, izgleda da između grada i republike nema saglasnosti ni oko toga koliko će radovi na mostu uticati na saobraćaj u prestonici. Gradonačelnik radove na Gazeli želi da veže za izgradnju mosta na Adi (poznatom i kao Žirafa) kako bi se izbegle veće gužve u saobraćaju.
„Most na Adi će biti gotov oktobra 2011. godine, ljudi iz ‘Puteva Srbije’ sami kažu da 12 meseci od početka rekonstrukcije neće biti zatvaranja saobraćaja na mostu, i zaista ne vidim razlog da zatvaranje saobraćajnih traka i radovi na gornjoj konstrukciji krenu tek kada bude gotov most preko Ade Ciganlije.“ (Pregled, 09. 11. 2009. godine)
Mrkonjić, s druge strane poručuje Beograđanima i gradonačelniku Đilasu da nema opasnosti od saobraćajnog kolapsa.
„Šta je želeo svojim nervoznim izjavama o kašnjenju sa početkom radova, o mogućim gužvama u saobraćaju u toku gradnje?… Da bi za svaki slučaj amortizovao neko sutrašnje moguće nezadovoljstvo građana zbog teškoća u saobraćaju, on samo dan posle toliko zakasnelog preseljenja Roma brže-bolje traži alibi za svoje gluposti, za nanetu štetu, za revolt građana.“ (Glas javnosti, 04. 09. 2009. godine)
U međuvremenu, stručnjaci su se oglasili sa ocenama da se most bliži ‘kritičnoj tački’ posle čega više neće moći da se popravi. Beograđani čekaju. Da ga poprave ili da padne.
