Goblenska koalicija
Ražalovanom ministru finansija i privrede Mlađanu Dinkiću, do plača verne Suzana Grubješić i Verica Kalanović nisu čestito stigle ni suze da obrišu, a on već pronašao novu žrtvu. No, ona to još ne zna. Mislim, žrtva ne zna da ona to jeste. Zovu je Bojan Pajtić. Na isto ime se i odaziva. Morao je Mlađa da potegne čak u Novi Sad ne bi li Pajtića prigrlio i ponudio mu saradnju. U Dinkićevom rečniku ta strana reč „saradnja“ stoji pod odrednicom „ujedinjenje“. Nisam čeprkao po Pajtićevom blokčetu, ali sve se nadam da Mlađin hvalospev Pajtić ne tumači kao Mlađa svoj boravak na Štrandu. Malo se proprao, pa odđipao dalje. Još će posle i da se hvali kako je bio u inostranstvu.
O tome svedoči i izveštaj reporterke jedne televizije koja nas obaveštava da je Dinkić, dolazeći u prostorije Gradskog odbora novosadskog DS-a, zalutao. Kad je pogodio na koja vrata da pokuca, otvorilo mu se: „Pre svega, ovde sam zbog Bojana Pajtića“, izgovorio je izgubljeni u hodnicima s mnogo vrata. Pajtić ga, onako vojvođanski, srdačno privi na grudi i ne reče ništa, ali je tišina odzvanjala nečim što bi trebalo da znači – dobrodošao, još lakše me našao. Potom su malo ćaskali ko je gde bio na letovanju, ko ima dublje kupaće gaće, a ko je napravio lepšu skulpturu od peska, pa najzad i o nečemu što bi trebalo da bude platforma buduće koalicije Demokratske stranke i Ujedinjenih regiona Srbije. I sve to zbog Vrbasa. U njemu će za mesec dana ujedinjeni da ujedinjeniji ne mogu biti, Pajtić i Dinkić – dobro, ne baš njihova imena, već predstavnika njihovih stranaka, al’ nebitno – konkurisati za mesto u opštinskoj vlasti na istom izbornom listiću.
Za podsećanje na tu sekvencu mog reporterskog života i druga Vicka krivi su Pajtić i Dinkić. A logično je i zapitati se kakve sve to veze ima s njihovom koalicijom. Nema nikakve. Prvo, po povratku iz (Titovog) Vrbasa nisam se hvalio da sam bio u inostranstvu, a s vlasnikom muzejskih eksponata nisam ćaskao o letovanju, jer ga nismo imali ni on ni ja. Nismo te godine pazarili kupaće gaće, a sezona prošla. Ipak, moglo bi se u ovim dvema pričama – o koaliciji i Titovim predmetima – pronaći neko jedinstvo suprotnosti. Sve mi se češće javlja onaj goblen, u kič-ramu. Jasno ga vidim i sada kao i pre desetak godina i zamišljam kako bi izgledao neki goblen s motivima Vrbasa koji bi ujedinjeno i neraskidivo, i bratski-jedinstveno osmislili Pajtić i Dinkić. Da jedan provlači iglu kroz sitasto platno, a drugi otpozadi dočekuje konac i vezuje čvorove. Ko bi od njih dvojice držao iglu, a ko konac? Nebitno. Može i obrnuto.