Godina koja je počela i završila u protestima, a šta je bilo između?

Ustajalo se i protiv odluke da se u zapadnoj Srbiji iskopava litijum, prosvetarskih plata, neispunjenih obećanja poljoprivrednicima. A šta se još prostrlo na putu kojim smo se vozili od jednog do drugog januara? Naravno da je nemoguće ni približno pobrojati sve što je palilo medijske lampe, sa razlogom ili bez njega, ili baš zato da bi zaslepilo pogled ka bitnijem. Ali, kraj kalendara poziva na osvrt na bar neke od stanica kroz koje smo prošli, svesni da će sve one ostati u senci jedne nadstrešnice.

Januar

„Pojačane sumnje u teške manipulacije“ – Nakon brojnih nepravilnosti i zloupotreba koje je Posmatračka misija Crte zabeležila pre, tokom i nakon izbornog dana, građani su nastavili da se javljaju Crti i dele saznanja o izbornim manipulacijama. Tako je nakon ukrštanja tih podataka sa onima koje je objavio Istinomer i javno dostupnim podacima iz biračkih spiskova, Crta došla do novih zaključaka „koji potvrđuju i pojačavaju sumnje u teške manipulacije biračkim spiskom s ciljem prekrajanja volje birača na beogradskim lokalnim izborima“. Nakon izveštaja koje je Crta objavila krenuli su napadi iz vladajuće Srpske napredne stranke. Prvi je to učinio poslanik SNS Vladimir Đukanović, a potom se napadima pridružio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ta reakcija predsednika Srbije bila je povod za novo oglašavanje predstavnika vladajuće koalicije u Nemačkoj. U zajedničkom saopštenju Kristijana Petrija, portparola za evropsku politiku SPD, Šantal Kopf, portparola za evropsku politiku Zelenih i Tomasa Hakera, portparola za evropsku politiku FDP-a, navodi se da je predsednik Srbije oštro napao, u svom uobičajenom stilu, predstavnike organizacije Crta. Oni su osudili Vučićev rečnik, uz napomenu da bi EU trebalo da preispita svoj odnos prema njemu.

Zahtev za poništavanje izbora – Koalicija „Srbija protiv nasilja“ podnela je Ustavnom sudu zahtev za poništavanje gradskih izbora u Beogradu u celini. „Zahtev smo uputili na osnovu nadležnosti Ustavnog suda da postupa u izbornim sporovima kada su izborne nepravilnosti takvog obima da su bitno uticale na izborni proces“, izjavila je  članica Gradske izborne komisije u ime te koalicije Sofija Mandić. Ona je naglasila da će „Srbija protiv nasilja“ izneti primere o uticaju nepravilnosti na sve faze izbornog postupka – od raspisivanja izbora, preko kandidovanja, izborne kampanje, sastavljanja biračkog spiska, brojanja glasova i mahinacija sa objavljivanjem rezultata. Ispred zgrade Ustavnog suda Srbije u Beogradu održan je 24. januara i protest zbog navoda o neregularnostima i krađi glasova na izborima održanim 17. decembra.

Otkazi (u) NIN-u– Urednički kolegijum nedeljnika NIN saopštio je 10. januara da su novinari te beogradske redakcije dali otkaze, pošto se ne slažu sa „promenom koncepcije“ koju je najavila nova vlasnica Jelena Drakulić Petrović. „Nova vlasnica Jelena Drakulić Petrović najavila je promenu koncepcije nedeljnika NIN, ali nas nije uverila da ćemo svoj posao moći i dalje da radimo kako smo dosad činili – beskompromisno i rukovodeći se isključivo imperativima profesionalnog novinarstva“, navedeno je u saopštenju, u kome je istaknuto da će članovi redakcije nastaviti posao u novom nedeljnom listu.

„Skok u budućnost“ – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je plan „Srbija 2027 – skok u budućnost“ i kako je naglasio, „sve što smo postigli nije ništa u poređenju sa onim što planiramo da uradimo u naredne četiri godine“. Kazao je, između ostalog, da će do 2027, bruto proizvod Srbije biti 92,7 milijardi, „ali da se nadamo i 100 milijardi evra“. Kako je istakao, u planirane projekte biće uloženo 17,8 milijardi evra, uz držanje javnih finansija pod kontrolom. Ovaj plan podrazumeva i velika ulaganja u lokalne i regionalne puteve. „Srbija 2027 – Skok u budućnost“ ima šest prioriteta: podizanje životnog standarda građana, ubrzanu modernizaciju zemlje, razvoj infrastrukture, industrijalizaciju, poljoprivredu i životnu sredinu, integralni razvoj i „Ekspo 2027“.

Zabranjena pevačica –  Na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla“ zadržana je bosanska pevačica Selma Bajrami, koja je potom ukrcana u avion kojim je vraćena u Sarajevo. Bivši načelnik BIA Aleksandar Vulin izjavio je da je Selmi Bajrami po njegovom naređenju zabranjen ulazak u Srbiju. „Ne možete pokazivati simbole ‘Velike Albanije’ i uzimati novac u Srbiji. Kome je ‘Velika Albanija’ ponos, Srbija ne treba da bude tezga. Kao što sam rekao, dok sam služio Srbiji kao direktor BIA, izdao sam jedan broj naredbi koje se odnose na sve one koji gaze dostojanstvo Srbije i našeg naroda. Ne znam koje naredbe su ostale na snazi, ali najbolje da izdajnici i oni koji misle da se može nekažnjeno pljuvati po Srbiji to sami provere“, izjavio je Vulin.

Februar

Ko je ubio Ćuruviju? – Apelacioni sud u Beogradu oslobodio je četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti optužbi za učešće u ubistvu novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine. Sud je preinačio prvostepenu presudu i pravosnažno oslobodio Radomira Markovića optužbe za teško ubistvo u podstrekavanju, a Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića da su, kao saizvršioci, izvršili teško ubistvo. „Nema neposrednih i posrednih dokaza koji bi pouzdano potvrdili da su Marković, Radonjić, Kurak i Romić izvršioci ovog krivičnog dela“, objavljeno je 2. februara na sajtu suda, a na ovu odluku ne postoji pravo žalbe. Ispred Apelacionog suda u Beogradu 5. februara okupili su se građani, koji su sa podignutim ogledalima „kako bi pravosuđe moglo da vidi sopstveni odraz“ i stojeći 25 minuta u tišini za „25 dugih godina“ čekanja na pravdu, iskazali protest zbog donete presude. 

Rezolucija EU o Srbiji – Evropski parlament izglasao je rezoluciju kojom se traži međunarodna istraga o navodnim nepravilnostima na parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima održanim u decembru 2023. u Srbiji, kao i suspenzija evropskih fondova, ukoliko se dokaže da su vlasti bile direktno umešane u prevaru birača. Za rezoluciju Evropskog parlamenta glasao je 461 poslanik, protiv ih je bilo 53, a 43 bila su uzdržana. EP pozvao je na nezavisnu istragu uglednih međunarodnih pravnih stručnjaka i institucija o nepravilnostima na izborima, sa posebnim osvrtom na izbore za Skupštinu grada Beograda, jer se, kako je navedeno, „proširuju pojedini navodi, uključujući i one o organizovanim migracijama birača na lokalnom nivou izvan delokruga obuhvaćenog izveštajima OEBS/ODIHR (Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava)“. Istaknuto je da se ne može smatrati da su izbori održani u pravednim uslovima zbog navoda o „široko rasprostranjenim i sistematskim prevarama koje su ugrozile integritet izbora u Srbiji“.

Sednica UN o Kosovu – Vanredna sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o stanju na Kosovu sazvana je 8. februara na zahtev Srbije, nakon odluke Centralne banke Kosova (CBK) da od 1. februara evro bude jedina valuta za plaćanje i platni promet, što bi u praksi značilo ukidanje dinara. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je na sednici da su „najnovije odluke Kosova nepodnošljive“ za Srbe na Kosovu, da „ukidanje dinara uskraćuje ljudima sredstva za život“ i da se odlukom CBK „ugrožava položaj Srba koji se oslanjaju na budžetske transfere iz Srbije“. Ocenio je i da Kosovo sprečava rad obrazovnih i zdravstvenih ustanova Srba, navodeći da je „rešenje za ovu situaciju zahtev da se zaustave mere i jednostrani potezi Prištine“. Premijer Kosova Aljbin Kurti optužbe Srbije odbacio je kao lažne, dok je predstavnica SAD-a u Savetu bezbednosti Linda Tomas Grinfild izjavila da je njena zemlja „izrazila zabrinutost“ zbog odluke CBK, ističući da su SAD pozvale na odlaganje te odluke dok ona ne bude donesena u skladu sa evropskim standardima. 

Smrt Navaljnog – Ruski opozicionar Aleksej Navaljni preminuo je u 48. godini u zatvoru u okrugu Jamalo-Nenecki, gde je služio zatvorsku kaznu. „Dana 16. februara 2024. godine, u popravnoj koloniji broj 3, osuđenik A. A. Navaljni se nakon šetnje osećao loše i skoro odmah izgubio svest“, navedeno je u saopštenju na sajtu te zatvorske ustanove. Navaljni, koji je bio poznat kao oštar kritičar ruskog režima, u decembru 2023. premešten je u zatvor u arktičkoj regiji na severu Rusije, oko 70 kilometara severno od arktičkog kruga i oko 1.900 kilometara severoistočno od Moskve. Ta kolonija “posebnog režima” ili “Polarni vuk” jedna je od najstrožijih u ruskom zatvorskom sistemu. On je osuđen u avgustu 2023. na dodatnih 19 godina zatvora, pored 11,5 koje je već služio. Izrečenu tridesetogodišnju zatvorsku kaznu zbog optužbi za ekstremizam i prevaru nazvao je političkom odmazdom za vođenje antikremaljske opozicije. 

Hapšenje rukovodstva Vojnog sindikata – Predsednik Vojnog sindikata Srbije (VSS) Novica Antić i dvojica njegovih saradnika uhapšeni su 27. februara zbog sumnje da su izvršili krivično delo pronevere. Sutradan su oslobođeni, da bi ponovo bili privedeni 1. marta. „Više javno tužilaštvu u Novom Sadu saopštilo je da je predsedniku VSS Novici Antiću i generalnom sekretaru Predragu Jevtiću određen pritvor do 30 dana, zbog sumnje da su ‘prisvojili novac i druge pokretne stvari koje su im poverene u sindikatu, u ukupnom iznosu od 18.352.162 dinara’. Za to krivično delo zaprećena je kazna zatvora u trajanju od dve do 12 godina. Prethodno je VSS 8. februara predao zahtev za hitan sastanak s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem zbog, kako su naglasili, nagomilavanja problema profesionalnih vojnika i „krize“ u odnosima sa menadžmentom Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Antić je tada rekao novinarima da pritisci na VSS dolaze od Vojnobezbednosne agencije (VBA), Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske Srbije. Naveo je da ti pritisci traju od 2018. godine, od kada traže kolektivni ugovor za zaposlene u vojsci, a da je u poslednjim nedeljama VBA intenzivno radila na „sprečavanju delovanja“ ovog sindikata. Ministar odbrane i predsednik SNS Miloš Vučević izjavio je sredinom februara da su sindikati u vojsci i policiji „neviđena glupost i da ih treba ukinuti“. Već 14. marta VSS izabrao je novo rukovodstvo. Antić je proveo 173 dana u pritvoru, a potom je uhapšen njegov brat Vaso Antić zbog navodnog dugovanja firme u  njegovom vlasništvu, a koja je ugašena pre šest godina.

Mart

„Kokain samo u urinu“  – Prvo osnovno javno tužilaštvo navelo je, povodom saobraćajne nesreće koju je 6. marta 2023. godine izazvao kum predsednika Srbije Aleksandra Vučića Nikola Petrović, da iz nalaza i mišljenja i dopune nalaza i mišljenja veštaka psihijatra proizilazi da je Petrović u krvi imao najverovatnije od 0,1 do 0,2 promila alkohola, što je, kako su saopštili, ispod dozvoljenog nivoa alkohola u krvi, kao i da je u tom momentu alkohol bio u fazi resorpcije, a da se ne može sa sigurnošću utvrditi da li je osumnjičeni upravljao svojim vozilom i pod dejstvom opojnih droga, „s obzirom na to da postojanje metabolita kokaina u urinu ne određuje vreme kada je kokain konzumiran, već samo pokazuje da je kokain prisutan u urinu, ali ne i u krvi“. Kako se podseća, Petrović se u martu 2023. vozilom „mercedes meklaren“ zakucao u ogradu u Užičkoj ulici, tom prilikom oborio tri stuba i udario u „opel korsu“. U tom udesu dve osobe su povređene. U vezi sa tim slučajem uhapšena je policajka iz Valjeva Katarina Petrović, zbog sumnje da je odala informaciju koju je MUP krio. Ona je, ipak, presudom Višeg suda u Valjevu oslobođena 22. februara.

Pevač (ni)je neprijatelj – Folk pevač Milan Topalović Topalko postao je predmet napada medija bliskih režimu nakon što je na društvenim mrežama iskazao nezadovoljstvo zbog toga što je njegov nastup u emisiji „Šarenica“ na RTS prekinut zbog obraćanja predsednika Srbije. Topalović je rekao da oseća pritiske, kao i da mu otkazuju nastupe od kako je kritikovao svakodnevno pojavljivanje predsednika Srbije na televiziji. „Kad kažete nešto ružno protiv Aleksandra Vučića, tog sekunda i Topalko postaje i naučnik i genije. Isti je ko Rot i Šider“, prokomentarisao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Na samom kraju godine pružio je pevaču ruku pomirenja: „Meni je žao Topalka, Topalko je brat. Samo se malo naljutio.“ 

Ko je Oskar? – KRIK je ekskluzivno objavio krivičnu prijavu policije iz koje se vidi da je MUP  identifikovao dva moćna predstavnika države „koji su pomagali narko-bosu Darku Šariću“ – bivšeg ministra Nebojšu Stefanovića i načelnika BIA Marka Parezanovića. Njih su, kako se navodi u dokumentima, Šarićevi saradnici nazivali nadimcima Edo, odnosno Markus, a šifrovana imena koristili su i za druge ljude koji su im pomagali ili činili usluge. Tako se u „Skaj” porukama koje su razmenjivali, pominje i funkcioner kojeg nazivaju Oskar, za kojeg se zaključuje da je bio veoma moćan i jedino je on mogao da reši problem Šarića – koji se ticao presude kojom je osuđen za šverc kokaina. Policija u krivičnoj prijavi do koje je KRIK došao, međutim, nije otkrila ko stoji iza nadimka Oskar. „O tom Oskaru pričaju sve najgore što će reći da je taj čovek dobar za ovu zemlju i ja sam se ponadao da sam to ja, a onda smo videli u tom istom da govore i o Vučiću i o Oskaru, što mi je bilo čudno… ali nije Oskar učestvovao u komunikaciji niti počinio neko krivično delo“, bio je komentar predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Prodaja zgrade Generalštaba – Ekološki ustanak saopštio je 13. marta da je došao u posed dokumenta koji predviđa ustupanje lokacije na kojoj se nalazi zgrada nekadašnjeg Generalštaba američkoj ofšor firmi. Aleksandar Jovanović Ćuta kazao je da je firma registrovana na adresi Džonatana Kušnera, rođaka Džareda Kušnera, zeta (tada) bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, a da memorandum o razumevanju predviđa da se ovim firmama odobri zakup na 99 godina bez naknade, da bi nakon tog perioda firma mogla da postane i vlasnik. Tadašnji ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u tehničkom mandatu Goran Vesić potvrdio je da je od Vlade Srbije na javnoj sednici dobio ovlašćenje za potpisivanje memoranduma. A „Njujork tajms“ je nekoliko dana kasnije objavio da je investicija vredna 500 miliona dolara i da bi država Srbija, prema predlogu ugovora, trebalo da dobije 22 odsto profita.

Gde je Danka? – Dvogodišnja Danka Ilić nestala je 26. marta ispred kuće u naselju Banjsko Polje kod Bora, a 4. aprila predsednik Srbije, na vanrednoj sednici Vlade, saopštava kako „ima loše vesti“, jer je policija „uhapsila dva lica koja su izvršila ubistvo male Danke“.  MUP je saopštio da je „devojčica mrtva, da su uhapšena dvojica osumnjičenih za njeno ubistvo“ i da su oni „priznali krivicu“. U pretodnoj objavi MUP-a navedeno je da se sumnja da su dvojica osumnjičenih automobilom usmrtile devojčicu nekoliko minuta nakon što je majka primetila njen nestanak. Više javno tužilaštvo u Zaječaru u julu je saopštilo da je osumnjičeni negirao izvršenje krivičnog dela, a krajem septembra  podignuta je optužnica protiv Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića, koji se terete za teško ubistvo u saizvršilaštvu. Veće Apelacionog suda u Nišu donelo je pretposlednjeg dana u godini, 30. decembra, rešenje kojim se ukida rešenje Višeg suda u Zaječaru o potvrđivanju optužnice protiv Dejana Dragijevića, Srđana Jankovića i Radoslava Dragijevića. Optužni predlog vraćen je prvostepenom sudu u Zaječaru na ponovno odlučivanje. A u decembru „Radar“ objavljuje kako iz Obdukcionog zapisnika, a zatim iz Nalaza i mišljenja veštaka, proizlazi da je Dalibor Dragijević, koji je uhapšen u okviru istrage, ubijen dok je bio u policijskom zadržavanju. „Broj povreda koje je Dragijević imao na telu, nedvosmisleno ukazuju kroz kakvu je policijsku torturu prošao. Međutim, tužilaštvo i policija prećutkuju ove lekarske nalaze, koji čak nisu dostupni ni porodici Dragijević i njihovom advokatu“, piše „Radar“. Telo devojčice do danas nije pronađeno. 

Napad na Gruhonjića – U ulazu zgrade u kojoj s porodicom živi univerzitetski profesor i programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Dinko Gruhonjić 21. marta osvanuo je grafit „Dinko Šakiću za večni dom si spreman“. U potpisu je navedena neregistrovana ultradesničarska organizacija „Srpska Vojvodina“. Grupa aktivista i građana Novog Sada prekrečila je 22. marta preteću poruku, ali je naredne večeri napisana poruka „Džabe si krečio“. Grupa od 80 intelektualaca i javnih ličnosti iz Srbije i regiona uputila je 25. marta „Apel za slobodu javne reči i kritičkog mišljenja“ u kojem su zahtevali od međunarodne zajednice da zaštiti živote Dinka Gruhonjića, kao i novinarke i predsednice NDNV Ane Lalić, koja je takođe bila predmet pretnji i uvreda. U međuvremenu, grupa studenata Filozofskog fakulteta iz organizacije Studentski parlament zatražila je smenu Gruhonjića, uz pretnju da će fakultet biti blokiran, a više od sto studenata, profesora i građana okupilo se 27. marta ispred Filozofskog fakulteta u Novom Sadu kako bi pružili podršku Gruhonjiću. Predsednik Srbije izjavio je da će štititi Gruhonjićevo pravo da drugačije misli, ali i dodao: „Sram te bilo Dinko Gruhonjiću, sram ga bilo za Dinka Šakića, ustaškog zlikovca koji je pobio hiljade Srba“.

April

Raspisani izbori – Predsednica Skupštine Ana Brnabić raspisala je 26. aprila za 2. jun lokalne izbore u 66 gradova i opština Srbije u kojima oni nisu održani u decembru 2023. godine, kako bi  bili spojeni sa izborima za Skupštinu grada Beograda, koji se ponavljaju jer „nijedna stranka i koalicija nije osvojila dovoljno da formira vlast“. Brnabić je izjavila da je raspisivanje lokalnih izbora zajedno sa beogradskim, rezultat „uspešnog dijaloga“ i usvajanja izmena i dopuna Zakona o lokalnim izborima dvotrećinskom većinom.

Bojkot i(li) borba – Koalicija „Srbija protiv nasilja“ podelila se oko stava da li izaći na predstojeće izbore ili ih bojkotovati. Stranka slobode i pravde, Srce i Zajedno ostali su pri stavu da na izborima 2. juna ne treba učestvovati, dok je ostatak koalicije glasao za izlazak. Demokratska stranka se prethodno založila da se, prema ranijem dogovoru „Srbije protiv nasilja“, koalicije NADA i ProGlasa, insistira na izbornim uslovima, kao i odlaganju izbora za jesen, ali su naveli da će se prikloniti odluci većeg dela koalicije, „jer je jedinstvo opozicije iznad svega“. Nekoliko dana kasnije, stranke koje su glasale za predlog da se izađe na izbore objavile su da će na predstojećim beogradskim i lokalnim izborima nastupiti pod sloganom „Biram borbu“. A Inicijativa „ProGlas“ saopštila je da će pozivati građane u borbu za ispunjenje minimalnih izbornih uslova za poštene i fer izbore. Reditelj i glumac Dragan Bjelogrlić, jedan od inicijatora „ProGlasa“, kazao je da to nije poziv na bojkot, već poziv u borbu za izborne uslove, upravo da do bojkota ne bi došlo“.

Maj

Izabrana Vlada Srbije – Skupština Srbije izabrala je, posle dvodnevne rasprave, novu Vladu Srbije na čijem čelu je Miloš Vučević, predsednik Srpske napredne stranke. Vlada Srbije, koja je izabrana pred kraj isteka zakonskog roka, ima 31 člana, od toga pet ministara bez portfelja. Premijer Vučević tri sata je pred poslanicima iznosio ekspoze na 65 strana o planovima i ciljevima kabineta, ali bez mnogo novina u odnosu na prethodnike. On je u obraćanju najpre pohvalio rad vlada Ane Brnabić, sada predsednice Skupštine, kao „neke od najuspešnijih“, dodajući da će i njegova biti „vlada kontinuiteta“, podsećajući na učinak i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Godišnjica masovnih zločina – Prva godišnjica masovnog zločina u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, kada je maloletni učenik škole hicima iz pištolja ubio devetoro učenika i čuvara, ranivši petoro đaka i nastavnicu, obeležena je u Beogradu komemorativnim programom „Buđenje“. Deo ulice u kojoj se nalazi škola, od Njegoševe do Krunske, nazvan „Prostor tišine“, bila je zatvorena za saobraćaj. Vladimir i Miljana Kecmanović, roditelji dečaka ubice K. K., proglašeni su 30. decembra krivim i osuđeni pred Višem sudu u Beogradu. Ocu dečaka izrečena je jedinstvena kazna od 14 godina i šest meseci zatvora, dok je majka osuđena na tri godine zatvora. Optuženi instruktor u streljani u kojoj je dečak ubica vežbao pucanje, Nemanja M, osuđen je na godinu i tri meseca zatvora. Obeležena je i godišnjica od masovnog zločina u Duboni i Malom Orašju, kada je u noći između 4. i 5. maja 2023. godine, ubijeno devetoro, a ranjeno 12 mladih osoba. Viši sud u Smederevu 12. decembra je Urošu Blažiću za teško ubistvo izrekao maksimalnu kaznu zatvora od 20 godina, kao i njegovom ocu Radiši, zbog nezakonitog držanja oružja, kojim je zločin i počinjen. Reč je o prvostepenim presudama. 

Poseta predsednika Kine – Predsednik Kine Si Đinping i delegacija od 400 članova boravila je u dvodnevnoj poseti Beogradu. Nakon sastanka delegacija potpisano je 29 sporazuma o saradnji. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da dve zemlje „izjavom koja je danas potpisana, prelaze sa strateških odnosa na zajednicu dve zemlje“. Si Đinping je Vučiću kazao da je „veoma zadovoljan“ posetom i „mnogo zahvalan i iskreno dirnut“, kao i da oseća da su veze dve zemlje „jako čvrste“. Vučić je kineskom predsedniku odgovorio da će Srbija za njega uvek biti „druga kuća“. Boravak Sija u Srbiji obezbeđivalo je oko 3.400 policajaca.

Šapić bacio telefon građaninu – Predsednik Privremenog organa Beograda i kandidat za gradonačelnika Aleksandar Šapića je nakon konferencije za novinare o uklanjanju splavova, koja se pretvorila se u buran razgovor sa građanima, aktivisti, stanaru Bloka 70 – inače snimatelju N1, koji nije bio na zadatku, uzeo telefon i bacio ga, nakon što mu je ovaj postavio pitanje do koje godine ilegalni objekti mogu da se legalizuju. Šapić je kasnije izjavio da je bio „maksimalno tolerantan“ i da „nije ni ton povisio“, već je reagovao tek kada mu nisu dozvolili da se slobodno kreće. „Uvek ću braniti svoju kuću, svoju porodicu i prijatelje, jer onaj koji nije spreman da ih brani taj sutra nije spreman da brani ni svoj narod“, izjavio je Šapić.

Atentat na Fica – Slovački premijer Robert Fico teško je ranjen iz vatrenog oružja dok je pozdravljao pristalice u gradu Handlovi, u napadu koji je podstakao strah od produbljivanja podela u politički podeljenoj zemlji. Fico je imao dve dugotrajne operacije u bolnici u gradu Banska Bistrica, a optuženi napadač, koga su slovački mediji identifikovali kao 71-godišnjeg pesnika Juraja Cintulu, optužen je za pokušaj ubistva s predumišljajem i određen mu je pritvor. Prema sudskom dokumentu u koji je uvid imao AFP, osumnjičeni je rekao da je pucao u Fica da bi se suprotstavio vladinoj politici u Ukrajini. „Šokiran sam atentatom na Roberta Fica, velikog prijatelja Srbije i mog lično. Dragi prijatelju, molim se za tebe i za tvoje zdravlje“, napisao je u poruci predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Rezolucija o Srebrenici – Generalna skupština Ujedinjenih nacija je na sednici održanoj 23. maja usvojila Rezoluciju kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici i osuđuje negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca. Za usvajanje rezolucije glasali su predstavnici 84 zemlje, među kojima su sve zemlje Kvinte, veliki broj članica EU i sve bivše jugoslovenske republike, osim Srbije. Protiv rezolucije je glasalo 19 država, među kojima Srbija, Mađarska, Kina, Rusija, Belorusija, Kuba, Severna Koreja, Sirija, DR Kongo… Uzdržano je bilo 68 država, između ostalih, Grčka, Slovačka, Indija, Brazil, Argentina, Meksiko, Alžir, a među državama koje nisu glasale su Izrael, Azerbejdžan, Venecuela… Uoči puta u Njujork predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je da će Srbija, nakon glasanja o Rezoluciji, sve zemlje deliti na „prijateljske“ – one koje ne budu glasale za Rezoluciju i na „partnerske“ – sve koje podrže taj akt. Po objavljivanju rezultata glasanja, Vučić se ogrnuo zastavom Srbije. „Želeli su da stave žig na naše čelo i nisu uspeli i nikada neće uspeti“, poručio je predsednik Srbije. Pred odlazak u Njujork patrijarh SPC Porfirije posebnim molebanom u Hramu Svetog Save ispratio je predsednika Srbije na put, a po blagoslovu patrijarha na dan sednice u crkvama su zvonila zvona za „spasenje srpske države i naroda“.

Napad na Cvijića – Redakcija nedeljnika „Radar“ saopštila je da je njihov novinar Vuk Cvijić napadnut 29. maja u centru Beograda i da je to učinio urednik „Srpskog telegrafa“ Milan Lađević, u prisustvu još jednog novinara tog tabloida. „Ni udarac pesnicom u vilicu i obaranje na zemlju nisu bili dovoljni, već i pre nego što je policija izašla na uviđaj, redakcija Srpskog telegrafa je, po običaju, lansirala na svom portalu lažnu vest u kojoj navode da je Cvijić nasrnuo na Lađevića“, navela je redakcija „Radara“. A „Srpski telegraf“ je na svom portalu objavio da je Cvijić „iz čista mira napao suvlasnika Medijske mreže Milana Lađevića, čak mu se unosio i u facu, a onda je počeo da mu preti“. Osnovno javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je 11. juna javni tužilac saslušao Cvijića i Lađevića, navodeći da će „nakon prikupljanja drugih potrebnih dokaza biti doneta odluka o daljem postupanju, o čemu će javnost biti obaveštena“. Na poziv Koalicije za slobodu medija u Beogradu je 31. maja održan skup podrške Vuku Cvijiću. A 17. decembra Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu je, u odgovoru na pitanja Insajdera, saopštilo da MUP Srbije još nije dostavio snimke kamera video-nadzora. 

Jun

Izbori – Koalicija koja je nosila ime predsednika Srbije Aleksandra Vučića proglasila je pobedu u gotovo svim gradovima i opštinama u kojima su 2. juna održani izbori, osim u Tutinu, Kanjiži, Senti i Bačkoj Topoli. U tim mestima su i do tada na vlasti bile manjinske partije. Viši sud u Beogradu odbacio je 13. juna i poslednje žalbe vezane za glasanje na izborima za odbornike Skupštine grada Beograda, izjavio je predsednik Gradske izborne komisije Zoran Lukić. Prethodno je Višem sudu u Beogradu 11. juna predato pet žalbi vezanih za glasanje na izborima za odbornike Skupštine grada Beograda. Posmatračka misija Crte podnela je osam prijava policiji zbog sumnje na kupovinu glasova i druge izborne neregularnosti tokom glasanja 2. juna u više gradova i opština. Šef Posmatračka misije Crte Raša Nedeljkov ocenio je da se izbori u Beogradu „ne mogu smatrati slobodnim i poštenim“ i da su se završili „poražavajuće po vladavinu prava“. „Izborni dan je bio loš“, ocenio je Nedeljkov, napominjući da je zbog zabeleženih nepravilnosti upitan legitimitet nove vlasti u Beogradu. Nakon izbora u Nišu, Dragan Milić, nosilac istoimene izborne liste u tom gradu, koja je od opozicije osvojila najviše mandata u gradskoj skupštini, naglasio je da novih izbora u tom gradu neće biti, jer rezultati pokazuju da je niška opozicija osvojila 3.332 glasa više od Srpske napredne stranke. Ipak, u avgustu je Dragoslav Pavlović, prvi na izbornoj listi „Aleksandar Vučić – Niš sutra“ izabran za gradonačelnika Niša na maratonskoj konstitutivnoj sednici Skupštine grada. Za njegov izbor glasalo je 30 odbornika liste „Aleksandar Vučić – Niš sutra“ i jedan odbornik Ruske stranke, odnosno 31 odbornik, od ukupno njih 61 u niškoj skupštini. U niškoj Opštini Medijana za predsednika je izabran Mladen Đurić iz Grupe građana „Dr Dragan Milić“ i to je jedina opština u ovom gradu u kojoj nije na vlasti SNS. A u Beogradu je 24. juna za gradonačelnika ponovo izabran kandidat SNS Aleksandar Šapić. 

Svesrpski sabor i Deklaracija –  Na inicijativu predsednika Srbije i Republike Srpske Aleksandra Vučića i Milorada Dodika u Beogradu je održan „Svesrpski sabor“, pod sloganom „Jedan narod, jedan sabor – Srbija i Srpska“, tokom kojeg su dve vlade usvojile zajedničku „Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda“. Na sednici je doneta i odluka o raspisivanju međunarodnog konkursa za izgradnju memorijalnih centara u Beogradu i Donjoj Gradini u Republici Srpskoj, posvećenog žrtvama ustaškog logora u Jasenovcu i na Kozari tokom Drugog svetskog rata. Zajedničkoj sednici vlada Srbije i RS prisustvovali su i pojedini politički predstavnici Srba iz Crne Gore i Severne Makedonije, kao i srpski crkveni velikodostojnici, predvođeni patrijarhom Porfirijem. 

Izbori za EU parlament – Najviše glasova na izborima za Evropski parlament osvojila je konzervativna Evropska narodna partija (EPP), a krajnje desne stranke imaće znatno više poslanika nego do tada. EPP će imati više mandata nego u prethodnom sazivu i sa socijaldemokratama, koje su neznatno oslabile, ostaće dominantna snaga u zakonodavnom telu EU. Francuski predsednik Emanuel Makron odmah je raspustio Skupštinu i raspisao prevremene izbore zato što je njegova koalicija završila na drugom mestu, daleko iza krajnje desnice. Na izborima održanim u julu najviše poslaničkih mesta, 182 od ukupno 577, osvojio je Novi narodni front (NFP), četvorostranačka zeleno-leva koalicija, na drugom mestu završila je Makronova koalicija „Zajedno“, dok je na trećem mestu desničarsko „Nacionalno okupljanje“ Marin le Pen.

Napadi na nastavnike –  Po nalogu javnog tužioca u Beogradu, određeno je zadržavanje A.R. (1992) zbog krivičnih dela zlostavljanja i mučenja, kao i ugrožavanja sigurnosti, a krivičnom prijavom stavlja joj se na teret da je 13. juna u Osnovnoj školi „Jovan Dučić“ u Novom Beogradu, nezadovoljna zaključenom ocenom njenog sina, uputila nastavnici pretnje po život. Tereti se da je nastavnicu vređala, počupala za kosu i više puta je udarila, nanevši joj lake telesne povrede. U tri dana u junu zabeležena su tri napada na prosvetne radnike u školama u Beogradu. Sindikat radnika u prosveti Srbije saopštio je 13. juna da je učiteljica Osnovne škole „Sveti Sava“ po povratku sa rekreativne nastave sa Kopaonika napadnuta pri izlasku iz autobusa. Kako su naveli, učiteljicu su napali i pretukli roditelji učenika iz drugog odeljenja pred roditeljima i nastavnicima koji su se vratili sa rekreativne nastave. Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije saopštio je da je 10. juna nastavnicu muzičkog vaspitanja u Osnovnoj školi „Vasa Pelagić“ u Beogradu verbalno i fizički napao učenik šestog razreda te škole. Početkom decembra Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je krivičnu prijavu koju je policija podnela protiv A. R. Tužilaštvo je usvojilo nalaz veštaka da su nastavnici nanete povrede istegnuće i uvrtanje vratnog dela kičme (čupanje za kosu), podliv na butini (šutiranje) i oguljotina na nadlaktici, međutim, kako se napad desio u učionici u kojoj nema kamera, a snimak pokazuje da su majka i nastavnica unutra provele svega 30 sekundi, tužilaštvo je odlučilo da nema dokaza za krivično delo zlostavljanje i mučenje.

Zabrana Štukanu – Glumac i pisac iz Bosne i Hercegovine Feđa Štukan nameravao je da učestvuje na regionalnom književnom festivalu KROKODIL u Beogradu, ali je 23. juna zadržan na aerodromu „Nikola Tesla“, jer je dobio  zvaničnu zabranu ulaska u Srbiju pod obrazloženjem da ima „negativnu procenu bezbednosnog rizika“. Štukan je noć proveo u policijskoj čekaonici na aerodromu „Nikola Tesla“, a u ponedeljak, 24. juna, vraćen je u Sarajevo. 

Fudbalski (ne)uspeh – Na Evropskom prvenstvu u fudbalu reprezentacija Srbije je sa dva osvojena boda završila učešće kao poslednja, četvrta u grupi. Na pitanje da li je razočaranje što Srbija nije izborila plasman u osminu finala selektor Dragan Stojković odgovorio je da „ima malo razočaranja“, ali da „nije smak sveta“. S druge strane, predsednik Srbije je kazao da će „u fudbalu morati mnogo promena da se dogodi“. „Oni misle prošla su tri dana, pa je neko nešto zaboravio. Nije. Samo morate da pronađete sva adekvatna rešenja za sve”, rekao je Vučić. 

Zabrane festivala – „Ministarstvo unutrašnjih poslova donelo je naredbu da se prekine javno okupljanje ‘Mirdita, dobar dan'“, saopštio je potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Obrazloženje je da je to učinjeno „zbog opasnosti od ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine, kao i opasnosti od narušavanja javnog reda i mira u većem obimu“. „Zabranom festivala ‘Mirdita, dobar dan’, MUP kao i Vlada Srbije pokazali su još jednom da sloboda okupljanja važi samo za huliganske grupe, ali ne i za učesnike i goste festivala“, saopštile su Inicijativa mladih za ljudska prava, Integra i Građanske inicijative koji organizuju festival, čije održavanje je MUP zabranio nakon protesta ultradesničarskih i huliganskih grupa. A gradske vlasti u Kikindi zabranile su održavanje festivala književnosti „Kikinda Short“ zbog, kako je navedeno, „antisrpstva“ pojedinih učesnika. „Rekli su da ne može da se održi u biblioteci, uz obrazloženje da na festivalu treba da govore ljudi koji ‘pljuju državu Srbiju i predsednika Vučića’“, kazali su učesnici. Na 18. „Kikinda Short“, festivalu kratke priče, trebalo je da govore Dejan Atanacković, Mirjana Đurđević, Tomislav Marković, Edi Matić, Dragoljub Draža Petrović, Đerđ Serbhorvat, Marko Šelić Marčelo, Dragan Velikić, Marko Vidojković.

Teroristički napad na ambasadu Izraela – Ispred Ambasade Izraela u Beogradu 29. juna napadač je samostrelom ranio policajca, koji je potom usmrtio napadača. „Utvrđeno je da je lice koje je izvršilo teroristički napad Miloš Žujović (1999), versko ime Salahudin, konvertit iz Mladenovca, koji je prešao da živi u Novom Pazaru“, naveo je u saopštenju MUP Srbije. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić kazao je da je napadač u nekoliko navrata prilazio žandarmu raspitujući se za muzej i druge stvari, na šta mu je žandarm odgovorio da se u blizini ne nalazi nikakav muzej. „I onda se to NN lice ponovo vratilo, otvorilo vrata kućice ispred ambasade, nosilo je kesu sa sobom iz koje je izvadilo samostrel i pogodilo žandarma u vrat“, rekao je Dačić. Pripadnik Žandarmerije Miloš Jevremović uspešno se oporavio od povreda, a predsednik Srbije nagradio ga je Ordenom zasluga za odbranu i bezbednost prvog stepena. 

Protest na FPN – Više stotina studenata Fakulteta političkih nauka u Beogradu demonstriralo je protiv imenovanja za dekana tog fakulteta profesora Slaviše Orlovića, koga je ranije više studentkinja optužilo za seksualno uznemiravanje. Protest je organizovan pred sednicu Saveta fakulteta na kojoj je trebalo da se glasa o izboru Orlovića. Pre sednice ostavku na funkciju predsednika Saveta FPN podneo je Dušan Vučićević, a potom i njegova zamenica Jelena Lončar, kao i Ivana Radić Milosavljević, Đorđe Pavićević, Filip Ejdus i Marko Veković. Kako je izjavio Uroš Šuvaković, član Saveta FPN, Orlović je ipak izabran za dekana, jer je zbog ostavki koje je podnelo petoro od ukupno 27 članova Saveta, odlučeno da je 13 glasova dovoljno za njegov izbor. Međutim, Orlović je na svom profilu na društvenoj mreži „Iks“ napisao da podnosi ostavku na mesto dekana.

Jul

Povratak litijuma – Ustavni sud je 11. jula proglasio neustavnom uredbu Vlade Srbije o stopiranju projekta „Jadar“ iz januara 2022, na šta je reagovala Vlada Srbije usvajanjem Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar”. To je učinjeno uprkos kategoričnoj tvrdnji nekadašnje premijerke Ane Brnabić da je „apsolutno stavljena tačka na projekat ‘Jadar’”. Tokom Samita o kritičnim sirovinama, u Beogradu je 19. jula potpisan Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima. Dokument su, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i nemačkog kancelara Olafa Šolca, potpisali Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike i Maroš Šefčovič, potpredsednik Evropske komisije i evropski komesar za međuinstitucionalne odnose i strateško predviđanje. Kancelar Šolc poručio je da je projekat „Jadar“ dobar za Srbiju i dodao da je od predsednika kompanije „Rio Tinto“ tražio poštovanje svih ekoloških standarda tokom eksploatacije, uz napomenu da je za to dobio garancije. A predsednik Srbije naglasio je da je „ovo velika prekretnica, promena i kvantni skok u budućnost i nešto što nismo verovali da može da nam se desi“. „Sve radimo transparentno i nijedan deo postupka u ovom projektu neće biti sakriven od ljudi“, obećao je Vučić.

Atentat na Trampa – Na predizbornom mitingu u Pensilvaniji pucano je na bivšeg američkog predsednika i kandidata za novi predsednički mandat Donalda Trampa. Metak ga je pogodio u uho i on je nakon nekoliko sati napustio bolnicu. Kako je saopšteno, napadač i još jedna osoba su ubijeni, a još dve osobe su u teškom stanju. Tajna služba je navela da je napadač ispalio više hitaca iz poluautomatske puške, sa „uzvišene pozicije“, izvan mesta gde se održavao skup. Nakon što se čuo pucanj, Tramp je pao na zemlju, a prekrili su ga agenti tajne službe. Tramp je poručio da je posle svega važnije nego ikada da građani SAD budu ujedinjeni i „pokažu pravi karakter Amerikanaca, ostajući jaki i odlučni“. 

 Avgust

Protesti protiv iskopavanja litijuma – Veliki protestni skup protiv otvaranja rudnika litijuma u dolini Jadra, pod nazivom „Rudnika neće biti“, održan je 10. avgusta na Terazijama. Prema analizi Arhiva javnih skupova, na protestu je bilo oko 40.000 građana, dok je policija procenila da se okupilo „između 24 i 27 hiljada“ ljudi. Skupu u Beogradu prethodili su protesti u mnogim gradovima Srbije, poput Novog Sada, Niša, Kragujevca, Čačka, Loznice, Šapca, Vranja. Ekološke organizacije su 40 dana ranije predale Vladi Srbije zahtev da do 10. avgusta donesu zakon o zabrani geoloških istraživanja i iskopavanja litijuma i bora, ali zahtev nije ispunjen. Nakon obraćanja govornika usledila je šetnja do mosta Gazela, a potom su se demonstranti uputili ka železničkim stanicama Novi Beograd i Beograd centar – Prokop, koje su blokirali. U rano jutro posle noćne blokade železničke stanice, policija je rasterala preostale demonstrante, a potom su usledila privođenja aktivista, koji su ekspresno osuđeni. Ekološki aktivista Ivan Bjelić osuđen je na 40 dana zatvora, a Nikola Ristić i Jevđenije Julijan Dimitrijević na 30. Veće Prekršajnog apelacionog suda je na javnoj sednici održanoj 13. avgusta usvojilo žalbe branilaca okrivljenih i pustio ih na slobodu. Prekršajni apelacioni sud saopštio je da će predmet biti vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Privođenja aktivista – Nakon protesta protiv iskopavanja litijuma 10. avgusta u Beogradu, ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da je „ukupno dovedeno 14 lica zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršila krivična dela“, međutim, ekološki aktivisti su saopštili da su se hapšenja nastavila i u danima nakon tog protesta. N1 je objavio je da je oko 40 osoba privedeno ili pozvano na informativni razgovor tih dana. Dan uoči velikog protesta predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su „ruske službe bezbednosti upozorile da se u Srbiji pripremaju masovni neredi, čiji je krajnji cilj državni udar i svrgavanje rukovodstva zemlje“, optužujući Zapad i zemlje regiona da podržavaju proteste. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila 8. avgusta da „analiza situacije u prijateljskoj Srbiji“, ukazuje na ponovne pokušaje „podrivanja unutrašnje političke situacije u ovoj zemlji“, dok se nakon toga potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin u Moskvi zahvalio ruskim bezbednosnim strukturama na „upozorenju na pokušaju državnog prevrata“ u Srbiji. Organizatori protesta iz Saveza ekoloških organizacija Srbije demantovali su tvrdnje predsednika Srbije, napominjući da je zabrana iskopavanja litijuma njihov jedini zahtev.

Zadržana Severina – Hrvatska pevačica Severina Vučković izjavila je da je 25. avgusta pokušala da uđe u Srbiju sa svojim menadžerom, ali ju je satima držala policija na prelazu Batrovci. Nakon što su inspektori detaljno pretresali njihov automobil, ona je odvedena u zgradu policije na razgovor. Navela je da su je ispitivali o genocidu u Srebrenici, hrvatskoj vojno-policijskoj operaciji „Oluja“ i o tome zašto je podržala demonstracije protiv iskopavanja litijuma u Srbiji. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da Severini Vučković ulazak u zemlju nije zabranjen niti je ona bila privedena, već da ju je policija na granici sa Hrvatskom zadržala na osnovu, kako je rekao, „spiskova o verbalnim deliktima“. A potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin istakao je da je on kao raniji ministar policije i direktor BIA „po zakonu i savesti“ pravio spiskove onih koji nisu dobrodošli u Srbiju, dodajući kako žali što im se nije više posvetio. S druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je zadržavanje hrvatske pevačice na granici Srbije bilo nepotrebno, ne zbog nje same, o kojoj, naglasio je, „misli sve najgore“, već zato što bi Srbija trebalo da se razlikuje od Hrvatske. On je napomenuo da će spiskovi na osnovu kojih je MUP zadržao hrvatsku pevačicu, verovatno biti ukinuti u naredna dva-tri dana. 

Makron i „rafali“ – Predsednik Francuske Emanuel Makron doputovao je 29. avgusta u zvaničnu dvodnevnu posetu Beogradu. Prvog dana posete zaključen je sporazum o nabavci 12 francuskih borbenih aviona „rafal“. Kako je saopšteno, Srbija će francuskom proizvođaču „Daso Avijacija“ za ovaj posao platiti 2,7 milijardi evra. Posle sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, Makron je ocenio da je reč o istorijski važnom sporazumu i poručio da je EU potrebna jaka i demokratska Srbija, pa je odluka da kupi „rafale“ strateški i dugoročan izbor u tom smeru. Na pitanje novinara da li kupovina borbenih aviona predstavlja zaokret Srbije prema Zapadu i okretanje od Rusije, francuski predsednik kazao je da je to strateška promena i pokazatelj evropskog duha koji doprinosi miru u Evropi. „Vidim toliko ljudi koji zameraju Srbiji što ima partnerstvo sa Rusijom ili Kinom, a sada ima partnerstvo sa Francuskom. To je zaista velika promena“, rekao je Makron. Kako je saopšteno, Srbija je za 2,7 milijardi evra poručila 12 novih borbenih aviona Rafal (Rafale) od francuskog proizvođača Daso Avijacija (Dassault Aviation), saopšteno je 29. avgusta 2024. na potpisivanju ugovora u Beogradu.

Crvi u vodi – Kada je 19. avgusta novosadski odbor Pokreta obnove Kraljevine Srbije (POKS) zatražio ostavku direktora novosadskog JKP „Vodovod i kanalizacija“ Uroša Lončara i hitnu sednicu Skupštine grada zbog pronađenih valjkastih crva „nematoda“ u vodi za piće, štetnih po zdravlje, gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić naložio je „momentalno, urgentno i neodložno uzorkovanje i hemijsku analizu vode iz sistema“. Ali, kako se navodi, prisustvo nematoda, algi, zooplanktona i drugih organizama se utvrđuje biološkom analizom, a ne hemijskom. Iz  JKP „Vodovod i kanalizacija“ saopšteno je da „voda iz novosadskog vodovoda odgovara Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće“, međutim, ovaj pravilnik ne propisuje granične vrednosti prisustva nematoda, niti ih pominje. Dan kasnije, Institut za javno zdravlje Vojvodine potvrdio je postojanje nematoda. Saopšteno je da se one mogu naći u prečišćenoj vodi za piće kao posledica tehničkih problema i da nemaju direktan uticaj na zdravlje, kao što su tvrdili i u saopštenju o sličnoj situaciji 2010. godine. U saopštenju od 23. avgusta, Institut je naveo da nematoda u uzorku „nema u većem broju“ i da „ne postoji direktan uticaj na zdravlje ljudi“. Već 28. avgusta na sednici Pokrajinske vlade dužnosti direktora Instituta za javno zdravlje razrešen je profesor dr Vladimir Petrović, koji je na toj funkciji bio 13 godina. Na njegovo mesto postavljena je Milena Tabaković, ćerka guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković. Početkom septembra Institut odbija zahtev koalicije NADA za dostavljanje rezultata analize novosadske vode, uz obrazloženje da se radi o poslovnoj tajni. 

Septembar

Povratak vojnog roka – Vlada Srbije otpočela je radnje kako bi se u državi ponovo uvelo obavezno služenje vojnog roka, saopšteno je 20. septembra. U saopštenju je navedeno da je usvojen zaključak, prema kojem će biti formirana radna grupa za „razmatranje aktivnosti i mera“ za obavezno služenje vojnog roka. Time je, kako je naglašeno, podržan predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a prema trenutnim planovima, predviđeno je da obavezni vojni rok za muškarce u Srbiji traje 75 dana, dok će za žene služenje vojnog roka biti dobrovoljno i odvijaće se pod istim uslovima. Premijer Miloš Vučević izjavio je da je ideja da obavezno služenje vojnog roka počne u septembru 2025. Predsednik Srbije kazao je da će „posebnu korist od obaveznog služenja vojnog roka imati i gradovi i opštine u kojima su kasarne, jer će ti krajevi ekonomski da se podignu i još brže napreduju i da se razviju“. 

Vučić u Podrinju – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na nekoliko dana je kancelariju predsednika Republike preselio u lozničku kasarnu, obilazio zapadnu Srbiju i, između ostalog, održao sastanak sa meštanima, kao i predstavnicima „Rio Tinta“. Tada je izjavio da predstoji „težak posao sa kompanijom ‘Rio Tinto’ i mnogo obaranja ruku sa njima“, a da li će to i kako ići „videće se u naredne dve godine, pa polako“. Kako je Istinomer izračunao, za četiri dana (od 4. do 8. septembra), koliko je proveo u Podrinju, predsednik Vučić bio je uživo u TV programu 14 sati i 47 minuta. 

Štrajk prosvetara – Većina škola u Srbiji 2. oktobra stupila je u štrajk, nakon što su predstavnici četiri reprezentativna sindikata od premijera Miloša Vučevića ponovo dobili odgovor da povećanje plata neće biti veće od 12 procenata. Pod motom protesta „Opet ste nas prevarili“, protestna kolona prosvetnih radnika se, posle skupa ispred Skupštine Srbije i govora čelnika sindikata, zasutavila ispred zgrade Vlade Srbije. Deo zaposlenih u prosveti više puta je tokom 2024. protestovao ne odustajući od zahteva za povećanjem zarada i insistirajući da prilikom raspodele novca ne budu podeljeni na nastavno i nenastavno osoblje. Među ključnim zahtevima prosvetnih radnika je i unapređenje bezbednosti u školama. U Srbiji, prema podacima Ministarstva prosvete, ima 1.274 osnovne škole i 581 srednja, u kojima je ukupno zaposleno 116.215 ljudi, koji vode brigu o više od 750.000 đaka. Budžet Ministarstva prosvete u 2024. uvećan je u odnosu na prethodnu godinu i iznosi 2,7 milijardi evra, ali sa oko 3,5 odsto BDP koji izdvaja za obrazovanje, Srbija ne prati prosek u EU koji iznosi 4,7 odsto BDP-a.

Eksplozija ispred Rektorata – Ispred zgrade Rektorata u Novom Sadu u ranim jutarnjim satima 23. septembra bačena je eksplozivna naprava na studente iz grupe STAV, koji su protestovali protiv održavanja izbora za Studentski parlament Filozofskog fakulteta. Dvoje studenata prevezeno je u Urgentni centar. Inače, studenti iz grupe STAV tokom leta su blokirali Rektorat, kako bi sprečili održavanje izbora, ističući da se izbori mogu organizovati jedino u fakultetskoj zgradi. Tokom dvonedeljnog protesta studenti su na zgradu Rektorata okačili transparente kojima su kritikovali rektora Dejana Madića, a moto blokade bio je „Jedna lista nije izbor“. STAV je tri puta blokirao održavanje izbora u zgradi Filozofskog fakulteta i podneo disciplinske prijave protiv predsednice Studentskog parlamenta Filozofskog fakulteta Ivane Macak i člana izborne komisije Aleksandra Gajića – zbog fizičkog nasilja.

Otvaranje privremene zgrade BAS – Nova Beogradska autobuska stanica otvorena je krajem septembra u novobeogradskom Bloku 42, dok je na mestu stare stanice u Karađorđevoj ulici predviđena izgradnja još jednog objekta u okviru projekta „Beograd na vodi“. Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić kazao je na otvaranju stanice da je ta investicija vredna 17 miliona evra i najavio da će biti raspisan tender za izradu velike stanične zgrade, da će se paralelno graditi i zgrada železničke stanice, a izgradnja oba objekta trebalo bi da bude završena do kraja 2027. godine. Inače, još početkom 2015. Aleksandar Vučić, tada predsednik Vlade Srbije, obećao je premeštanje Autobuske stanice do jula te godine, a potom su se godinama ređali rokovi za izgradnju objekta u Novom Beogradu.  

Oktobar

Poplave u BiH – U poplavama i klizištima koje su početkom oktobra pogodile Bosnu i Hercegovinu poginulo je najmanje 27 osoba, od čega najviše u opštini Jablanica – njih 19. Poplave su u tom području na jugu BiH pokrenule klizište i iza sebe ostavile 19 žrtava. Kamenolom od koga se nakon tragedije ograđuju svi nivoi vlasti, počeo je s radom 2002. godine, a dokumenti, u koje je Radio Slobodna Evropa imao uvid, pokazuju da je, po svemu sudeći, do 2008. imao dozvolu vlasti Federacije BiH. Prema preliminarnim procenama, ukupna šteta od poplava i klizišta iznosi oko 138,5 miliona evra. 

Protest u Loznici – Više stotina ljudi okupilo se ispred Skupštine grada u Loznici 16. oktobra, pošto je vladajuća koalicija u Skupštini Srbije odbila predlog opozicije o zabrani istraživanja i iskopavanja litijuma, što je izazvalo dodatno nezadovoljstvo ekoloških organizacija. Okupljanje je organizovao Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS). Predstavnik organizacije „Ne damo Jadar“ Zlatko Kokanović pozvao je lozničke odbornike da ne usvoje dokument koji bi omogućio otvaranje rudnika u ovom području. Sledi „sveopšti narodni ustanak protiv Rio Tinta“, najavio je Aleksandar Jovanović Ćuta, lider Ekološkog ustanka i narodni poslanik, ali nije obrazložio šta to konkretno znači. Ekološki aktivisti, koji se protive otvaranju rudnika litijuma u dolini Jadra organizovali su širom Srbije proteste i blokade u više od 50 gradova, a aktivisti su isticali da su u pitanju „blokade upozorenja“ i poručili vlasti da se ne igra njihovim strpljenjem, jer će to dovesti do zaustavljanja saobraćaja u celoj Srbiji.

Reakcije na izbor Picule – Za novog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju izabran je Tonino Picula iz Progresivne alijanse socijalista i demokrata, koji je na toj funkciji zamenio bivšeg slovačkog poslanika u EP iz redova Evropske narodne partije Vladimira Bilčika. „Srbija je dobro razumela poruku koju joj je Evropski parlament poslao postavljajući Tonina Piculu za izvestioca Evropskog parlamenta“, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je izneo uslove koje novi izvestilac EP mora da ispunu da bi se sa njim sastao. „Mora da ispunu određene zahteve koje suverena država postavlja pred neke ljude“, kazao je Vučić i dodao da Picula ima s kim da se sretne, sa nevladinim organizacijama i opozicijom. „U skladu sa velikim iskustvom koje sam stekao i poznavanjem prilika na Zapadnom Balkanu kao i politike proširenja EU, ovo imenovanje doživljavam kao priznanje za dosadašnji rad“, izjavio je Picula. 

Novembar

Novosadska tragedija – Kada se 1. novembra obrušila betonska nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu život je izgubilo 15 ljudi, a dvoje je teško povrđeno. Stanica u Novom Sadu otvorena je svečano u julu nakon trogodišnje rekonstrukcije, čiji je izvođač radova bio konzorcijum kineskih firmi, dok je za stručni nadzor bilo angažovano šest kompanija iz Srbije, Mađarske i Francuske. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zatražio je od Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu i Vlade da „odgovorna lica budu procesuirana i strogo kažnjena“, kazao da „traži i političku, a pre toga krivičnu odgovornost“, ali i konstatovao da je „gotovo neverovatno da nadstrešnicu 60 godina nismo renovirali“.“Je l’ smo svi krivi u poslednjih 60 godina, što nismo uspeli da obnovimo infrastrukturu svuda – sigurno. Posebno su krivi oni koji su stvari projektovali, možda izvodili ili nisu izvodili. Sigurno je da su odgovorni oni čija je dužnost bila infrastruktura, železnica, saobraćajna infrastruktura i sigurnost naših ljudi’, kazao je Vučić. I ministar građavinarstva, saobraćaja i infrastrukture ministar Goran Vesić tvrdio je da „ovaj deo nije rekonstruisan“ i da se to „može videti iz građevinske dozvole“, ističući da će se utvrditi ko je odgovoran što „ova nadstrešnica nije takođe bila rekonstruisana“, kad je rađena rekonstrukcija cele zgrade.

Protest u Novom Sadu – Masovni protest građana sa koga je zatražena odgovornost vlasti zbog tragedije na Železničkoj stanici organizovan je 5. novembra u Novom Sadu. Nakon okupljanja ispred Železničke stanice, protestna kolona stigla je ispred Gradske kuće, a tada su „grupe muškaraca, uglavnom pod maskama i kapuljačama, počeli da bacaju kamenice i druge predmete ka sedištu gradske vlasti, razbili su ulazna vrata i prozore, a policija je iz Gradske kuće odgovarala suzavcem“. Nakon tih incidenata usledila su privođenja, a među uhapešnima bili su opozicioni političari Goran Ješić i Miša Bačulov, kao i aktivisti neformalnih grupa studenata „Sviće“ i „Stav“. U Novi Sad tada je hitno došao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji se ispred prethodno demoliranog sedišta SNS obratio članovima stranke i svojim pristalicama.

Ostavke i hapšenja –  Zbog sumnje da su odgovorni za pad nadstrešnice zgrade Železničke stanice u Novom Sadu 21. novembra uhapšeno je 13 osoba. Uhapšenom ministru građevinarstva i saobraćaja Goranu Vesiću nakon nekoliko dana ukinut je pritvor. Vesić je ranije podneo ostavku na tu funkciju, ali nije prihvatio odgovornost za nesreću. Od javnih funkcionera koji su uhapšeni zbog ovog slučaja, osim Vesića, je i članica njegovog kabineta zadužena za železnicu Anita Dimoski, dosadašnja direktorka „Infrastrukture železnice Srbije“ Jelena Tanasković i njen prethodnik na čelu tog javnog preduzeća Nebojša Šurlan. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu podiglo je 30. decembra optužnicu protiv tih 13 osoba. Međutim, već sutradan, Krivično vanpretresno veće Višeg suda u Novom Sadu donelo je rešenja kojima je odbijen predlog za određivanje pritvora za Vesića, Dimoski i Tanasković. Ostavku na funkciju ministra unutrašnje i spoljne trgovine podneo je i bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović, a istog dana to je uradila i v.d. generalne direktorke „Infrastrukture železnice Srbije“ Jelena Tanasković. Oni su to učinili 20. novembra, dan nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da zbog tragedije u Novom Sadu „očekuje ostavke u Vladi i na drugim mestima, a od tužilaštva mere u najkraćem mogućem roku“.

Protesti i blokade – Akcijom „Zastani, Srbijo!“ građani u više gradova Srbije petnaestominutnom tišinom odaju počast poginulima u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Svaki minut ćutanja namenjen je jednoj od 15 stradalih osoba. Akcija simbolično počinje u 11.52, u vreme kada je došlo do obrušavanja betonske konstrukcije. Studenti su blokirali više od 50 fakulteta na četiri državna univerziteta, nekoliko rektorata i više desetina srednjih škola, naglašavajući da će istrajati u protestu do ispunjenja svih svojih zahteva. Studenti zahtevaju objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu; odbacivanje optužbi protiv uhapšenih i privedenih na protestima; traže da MUP podnese krivične prijave nadležnom javnom tužilaštvu u Beogradu protiv lica koja su fizički napala studente i profesore, a koja su javnosti poznata po navodima medija, ali i onih koji nisu poznati javnosti; zahtevaju momentalnu potvrdu identiteta lica koja su naveli i njihovo dalje krivično pravno procesuiranje; kao i povećanje izdvajanja sredstava za državne fakultete za 20 odsto. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 11. decembra saopštio da su svi zahtevi studenata ispunjeni, što su oni negirali. A prema informacijama grupe „Studenti u blokadi“, u više od 30 srednjih škola učenici završnih razreda nemaju nastavu i na taj način podržavaju zahteve studenata. S druge strane, predsednik Srbije kritikovao je članove Vlade Srbije, što „ćute kao zaliveni“ kada se „izvode maloletna deca iz škola“. Vlada Srbije je 20. decembra odlučila da u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji zimski raspust počne sedam dana ranije, 24. decembra i traje do 20. januara. „Ova odluka je doneta u cilju očuvanja nastavnog procesa, kao i interesa i prava učenika na obrazovanje“, navedeno je u saopštenju.  

Tuča u Skupštini – Predstavnici vlasti i opozicije fizički su se sukobili na sednici Skupštine Srbije 25. novembra, a pored poslanika, u incidentu su učestvovali i ministri u Vladi, dok ih je razdvajalo skupštinsko obezbeđenje. U nastavku sednice posle incidenata predsednica Skupštine Ana Brnabić zaključila je raspravu po svakoj od više od 60 tačaka dnevnog reda, a među kojima je bio i predlog budžeta za 2025. godinu. Poslanici opozicije zahtevali su da se u Skupštini glasa o nepoverenju Vladi posle tragedije u Novom Sadu, optužujući vlast da snosi političku i krivičnu odgovornost za pad nadstrešnice na renoviranoj Železničkoj stanici, što je predsednica Skupštine odbila. Ona je nakon incidenata optužila opoziciju za „pokušaj nasilnog uzimanja vlasti i otimanja institucija“, dok je predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas optužio Brnabić da je „po nalogu Aleksandra Vučića, izvršila državni udar, ugasila parlament i mogućnost parlamentarne debate“.

Povratak Trampa – Kandidat Republikanske stranke Donald Tramp ponovo je izabran za predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Tramp je osvojio 312 od potrebnih 270 elektorskih glasova, dok je Kamala Haris osvojila 226. Pobeda Trampa na predsedničkim izborima u SAD istorijska je na nekoliko načina. On je sa 78 godina najstariji izabrani predsednik, jer kada 20. januara bude položio zakletvu biće nekoliko meseci stariji nego što je Džo Bajden bio tokom svoje inauguracije 2020. Samo jedan predsednik u istoriji Grover Klivlend, imao je dva razdvojena mandata kao Tramp. Takođe, on je na putu da postane i prvi predsednik SAD koji je krivično osuđen. U maju ga je porota u Njujorku proglasila krivim prema 34 tačke optužnice, u okviru zavere da nelegalno utiče na izbore 2016. godine, tako što je platio porno glumici Stormi Danijels, da ne bi otkrila da su njih dvoje imali seksualne odnose. Tramp je jedini predsednik koji se dok je bio na položaju dva puta suočio sa procesom opoziva. U oba slučaja Predstavnički dom podigao je optužnicu protiv njega, ali ga je Senat oslobodio.

Stari savski most –  Aktivisti inicijative „Most ostaje“ su od 1. novembra, za kada su gradske vlasti najavile početak demontaže Starog savskog mosta, započele danonoćna dežurstva kako bi sprečili njegovo uklanjanje. Policija je tokom protesta na mostu 20. novembra privela lidera pokreta Kreni-promeni Sava Manojlovića i gradskog odbornika tog pokreta Aleksandara Jovanovića. Istog dana počeli su radovi na demontaži mosta zbog čega su građani na sat vremena blokirali obližnji Brankov most. Gradska vlast tvrdi da je most nebezbedan i da će na njegovom mestu biti izgrađen veći i moderniji, dok protivnici rušenja naglašavaju da se radi o netransparentnom projektu, a da most ima veliki istorijski značaj i smatraju da treba da bude rekonstruisan. 

Generalštab (ni)je kulturno dobro –  Vlada Srbije ukinula je zgradama Generalštaba i Ministarstva odbrane status kulturnog dobra, čime je otvoren put realizaciji projekta Džareda Kušnera, zeta novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa. Ali, da bi taj status bio ukinut, Vladi je bila potrebna saglasnost Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji se oglasio zahtevom Vladi da odluku stavi van snage. Zavod je ocenio da je Vlada „grubo prekršila Zakon o kulturnom nasleđu, jer je odluku donela bez zakonom propisanih radnji“. A onda su 18. novembra Zavod posetili pripadnici BIA, nakon čega su zaposleni prestali da daju izjave za medije. Zamenica direktora Zavoda Estela Radonjić Živkov razrešena je te funkcije na svoj zahtev. Izjavila je da se ne slaže sa politikom Zavoda, a na pitanje Radija Slobodna Evropa da li to ima veze sa planovima države za revitalizaciju bombardovanog kompleksa Generalštaba u Beogradu, odgovorila je potvrdno.

Rušenje „Jugoslavije“  – Građevinske mašine započele su 15. novembra rušenje hotela „Jugoslavija“ u Beogradu, a na njegovom mestu kompanija „Milenijum tim“ planira da izgradi stambeno-poslovni kompleks sa luksuznim hotelom. Inicijativa građana „Odbranimo Jugu“ organizovala je protest zbog rušenja hotela, zahtevajući od nadležnih da se hitno utvrdi istina o azbestu i drugim opasnim materijama u vazduhu, stopiranje radova na gradilištu dok to ne bude utvrđeno, krivično gonjenje zbog nelegalnog upravljanja otpadom od rušenja, kao i stavljanje van snage Plana detaljne regulacije kojim je predviđena gradnja luksuzno stambeno-poslovnog kompleksa. Kompanija „Milenijum tim“ saopštila je da se radovi odvijaju uz sve potrebne mere bezbednosti, a da su navodi o opasnim materijama u građevinskom materijalu netačni. Ovaj projekat, kako je navedeno, koštaće oko 500 miliona evra, a planirano je da se završi do 2027. godine. 

Zakon o stranim agentima – Poslanici Pokreta socijalista, čiji je osnivač potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin, podnela je Skupštini Srbije 29. novembra predlog zakona o posebnom registru agenata stranog uticaja. Naveli su da su uzor imali u američkom Zakonu o registraciji stranih agenata (FARA) iz 1938, a ne u ruskom. U slučaju nepoštovanja obaveze da određena organizacija sebe označi „stranim agentom“, predloženi zakon predviđa i kazne poput zabrane obavljanja rada i krivične prijave protiv odgovornih lica. Evropski ekonomski i socijalni komitet (EESC) izrazio je „duboku zabrinutost“ zbog ovog predloga zakona, a u odgovoru portparola američkog Stejt departmenta navedeno je da su SAD duboko zabrinute zbog posledica koje bi predloženi zakon mogao da ima na demokratiju, ljudska prava i osnovne slobode, uključujući slobode izražavanja i udruživanja. Međutim, 11. decembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštava da „iz više razloga“ neće prihvatiti predlog zakona o „stranim agentima“, iako, kako je kazao, mnogi poslanici SNS misle da u njemu postoje „dobri elementi“.

Eksplozija na kanalu Ibar-Lepenac – Mediji su 29. novembra preneli vest da je u opštini Zubin Potok na Kosovu odjeknula snažna detonacija i da je oštećen kanal za vodosnabdevanje Ibar-Lepenac. Kosovske vlasti potvrdile su da je došlo do eksplozije, optužujući već iste večeri „srpski državni aparat” za „teroristički akt”. Iz Beograda su stigle osude napada na infrastrukturu i tvrdnje da je uništenje dela kanala „nova Kurtijeva propaganda i alibi da nastavi sa progonom Srba”. U svom obraćanju 1. decembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovio je da Beograd „nema nikakve veze sa eksplozijom na kanalu Ibar-Lepenac”, navodeći da se „dogodio pokušaj velikog i žestokog hibridnog napada na Srbiju“. Kosovski premijer Aljbin Kurti izjavio je 24. decembra da je Milan Radoičić, koji je priznao da je organizovao i izveo napad u Banjskoj u septembru 2023, dao naređenje za izvršenje napada na kanal Ibar-Lepenac, dok je država Srbija odgovorna za finansiranje, planiranje i logistiku napada. Inače, kanal Ibar-Lepenac snabdeva vodom iz jezera Ujman ceo sever Kosova, regione Mitrovice, Prištine i okoline, kao i Kosovsku energetsku korporaciju, za hlađenje termoelektrana.

Decembar  

Slavija – Na poziv studenata koji više nedelja blokiraju fakultete Univerziteta u Beogradu tražeći odgovornost za tragediju u Novom Sadu na beogradskom trgu Slavija 22. decembra okupilo se, prema analizi Arhiva javnih skupova, oko 100.000 građana, dok je policija procenila da je bilo od 28.000 do 29.000 ljudi. U znak podrške studentima na protest su došli poljoprivrednici, glumci, roditelji i mnogobrojni građani. Nakon petnaestominutnog ćutanja za žrtve tragedije u Novom Sadu, protest je nastavljen sa 30 minuta buke. Čuli su se zvižduci, pištaljke i vuvuzele. „Održan je veliki skup, veliki skup u Beogradu. Policija kaže od 28.000 do 29.000 ljudi. Izuzetno veliki skup. Ti ljudi su opoziciono orijentisani i uvek sam bio spreman da čujem šta misle, kako misle i šta smatraju da je važno da se učini za našu zemlju. Verujem da mnogo veći broj ljudi misli drugačije, zato moramo da slušamo jedni druge“, kazao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u svom obraćanju na „Instagramu“.

Incidenti – Gotovo je nemoguće nabrojati sve incidente koji se dešavaju, skoro svakodnevno, na mestima na kojima se okupljaju studenti i(li) građani koji protestuju. Od slučajeva kada „nervozniji“ sugrađani žele da prođu kroz „živi zid“ demonstranata, pa se ispostavi da se oni nisu baš slučajno tamo zatekli, već ih je neki Zobenica (ili veštačka inteligencija) pozvao da „vređaju i snimaju“, preko fizičkih napada na učesnike skupova, do telefonskih pretnji studentima i pozivanjem u BIA na „prijateljski razgovor“. Ne treba zaboraviti ni da su predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas i funkcioner te stranke Đorđe Aleksić završili u Urgentnom centru, nakon što su se u Beogradu sukobili sa grupom osoba koje su lepile plakate s porukama protiv Đilasa i kada se ispostavilo da je vođa te ekipe član Predsedništva SNS i sekretar za investicije Grada Beograda Luka Petrović. 

Špijunski softver – Policija i obaveštajne službe u Srbiji koriste moderan špijunski softver za mobilne uređaje kako bi nezakonito nadzirali telefone novinara, ekoloških aktivista i drugih u kampanji špijuniranja, otkriva izveštaj organizacije „Amnesti internešenal“ (AI), koja se pozivaja na digitalne forenzičke dokaze i svedočenja aktivista koji su rekli da su bili hakovani poslednjih meseci. U izveštaju je navedeno da je reč o primeni domaćeg špijunskog softvera „NoviSpy“ i forenzičkog alata izraelske kompanije „Cellebrite“ koje su koristile policija i Bezbednosno-informativna agencija (BIA). Predstavnici deset organizacija civilnog društva podneli su 24. decembra krivičnu prijavu protiv N.N. lica iz BIA i policije zbog, kako su naveli, prisilnog otključavanja i zaražavanja špijunskim softverom telefona novinara, aktivista i članova civilnog društva u Srbiji. Osim krivične prijave Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, organizacije su i od Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti i Zaštitnika građana zatražile sprovođenje nadzora. Prethodno je iz kancelarije Zaštitnika građana odgovoreno da će u skladu sa svojim ovlašćenjima preduzeti sve potrebne radnje koje mu stoje na raspolaganju. Organizacije su se obratile i Komesaru za ljudska prava Saveta Evrope i specijalnim izvestiocima Ujedinjenih nacija. S druge strane, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić demantovao je tvrdnje da policija i obaveštajne službe koriste špijunski softver.  „Nikad niko nije za našu bezbednosnu praksu tvrdio da je toliko tehnološki napredna. Obično se to govori za SAD (…) Mi smo te tehnološke alate inače dobili kao donaciju sa Zapada i sve to koristimo po zakonu“, odgovorio je Dačić.

Tragedija u Zagrebu –  U napadu nožem u osnovnoj školi u Zagrebu ubijeno je sedmogodišnje dete, a još nekoliko dece i učiteljica su ranjeni. Ministarka zdravlja Irena Hrstić saopštila je da je u zagrebačkim bolnicama petoro povređenih – troje dece, učiteljica i napadač. Povređena deca nisu u životnoj opasnosti, a učiteljica, koja ima 50 godina, operisana je i lekari su potvrdili da je van životne opasnosti. Napadač je bivši učenik te škole koji je potom pokušao da izvrši samoubistvo, ali ga je policija uhvatila i sprečila, rekao je ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović. Napadač je ranije evidentiran zbog psihičkih smetnji, a godinu dana ranije i zbog pokušaja samoubistva, pa je teško reći da je mentalno uravnotežen, kazao je Božinović. Na poziv prosvetnih sindikata, hiljade ljudi učestvovalo je u mirnoj protestnoj šetnji u Zagrebu pod sloganom „Za sigurnu školu“.

Hrvatski studenti (ni)su agenti – Na samom kraju godine mediji bliski vlasti proglasili su osam hrvatskih studenata, koji su bili u Beogradu turistički i u poseti kolegama, prerušenim pripadnicima hrvatske tajne službe koji su došli da ruše vlast. „Došli smo do dokaza. Grupa lažnih studenata, hrvatskih obaveštajaca preobučenih u ulogu hrvatskih studenata, šatro turista. Došli su zajedno sa ukrajinskim ekstremistima u Beograd i ovde rade na rušenju Vučića i otimanju države zajedno sa ovim studentima koji blokiraju. U Beogradu trenutno boravi student iz Zagreba koji se zove Oleksej Čumakov. To su ljudi koji rade za hrvatsku službu (SOA)“, izjavio je glavni urednik „Informera“ Dragan J. Vučićević. Njegova saznanja potvrdio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, navodeći da su u Beograd stigli „hrvatski članovi nevladinih organizacija“ koji su navodno došli u našu zemlju da pruže podršku studentskim protestima, a zapravo pomažu hrvatskim obaveštajnim službama i ulaze na fakultete. Premijer Hrvatske Andrej Plenković odbacio je optužbe predsednika Srbije. „Kakva SOA, kakvi studenti, kakve podrške…ljudi su išli tamo na nekakav skup saradnje dva fakulteta. Smešno, smejurija“, rekao je Plenković. Kada su studenti iz Hrvatske napuštali Srbiju na granici im je predat paket s istaknutom porukom na ćirilici: „Dragi ‘studenti’, hvala vam što ste posetili našu zemlju, nadamo se da vam je prijao boravak, kao i da ćete ubrzo ponovo doći. U Srbiju ste uvek dobrodošli! P.S. Pozdravite kolege iz SOA“, pisalo je na kutiji u kojoj se nalazilo oko 50 flašica rakije s nalepnicama sa srpskom zastavom. „Kad sam bio student, nama da su dolazili neki iz Zagreba mi bismo ih najurili napolje. A sad je to sve lepo i dolaze da ih obučavaju. Mi smo ih domaćinski ispratili. Nismo ih dirali“, kazao je predsednik Srbije. 

Naslovna fotografija: Crta