Godina opasnog življenja
Nemam običaj da pišem o godišnjicama izbora, ali ova je nekako svetačka, podudara se s Đurđevdanom, jedinom slavom na čijoj je ikoni svetac s taštom. Prošlogodišnji 6. maj protekao je u napetoj slavskoj atmosferi koja se sa izbornih mesta preselila za trpeze i taman kad smo bili za večerom, servirane su knedle. Nekako istovremeno, saopšteni su i rezultati izbora. Znamo kakvi su. Kao što danas znamo kakvi su i rezultati tih rezultata.
Kad se obave sve računske operacije i podvuče crta, uz sve dobru volju, objektivne i subjektivne okolnosti, gledanje kroz prste, elementarne nepogode i tri na karte, rezultat je jadan. Mala dvojka. Vlast koja godinu dana živi na predizbornim obećanjima – kao i neke prethodne vlasti – ne obavlja posao za koji joj je dat mandat. Brljotine nisu u opisu tog posla.
Evo, ovako: za godinu dana, ili nešto manje, s obzirom da je vlada formirana krajem jula prošle godine, čuli smo za nekoliko hapšenja i više od hiljadu aboliranih osuđenika; bili svedoci deset rundi pregovora s Prištinom i jednog potpisa; slušali ili videli laureate državnih odlikovanja kojima je predsednik Tomislav Nikolić usrećio one koji se dive velikosrpskoj misli vođe svih Srba i podržavaju srpske granice makar one dosezale do koridora Karlovac–Karlobag–Ogulin–Virovotica. Osim navedenog, kao flešbek vraćaju nam se scene iz poslednje decenije prošlog milenijuma, ulične likvidacije sve su češći kadrovi informativnih emisija, jodlovanje narikača sa Ibarske magistrale ulazi u obavezno muzičko obrazovanje, ljubavna kohabitacija pevaljki s političarima i kriminalcima ponovo je primer dobre udaje, niču stranačke dnevne novine i one koje piše Udba, popovi ponovo ispovedaju samo dečake, a u slobodno vreme honorarno rade za tajne službe, polovina Srbije gleda „Velikog brata“ a druga polovina „Farmu“ u krvožednom porivu zadiranja u tuđe makar to tuđe bilo vlasništvo onakvih oblika života koji se šetaju Košutnjakom i Lisovićima, destinacijama za rijaliti splačine čijim se rejtingom gledanosti diče dve nacionalne frekvencije. Obe ogrezle u pomijama.
Pomijarenje je stvarnost koja je preplavila farmu koja sebe naziva državom, a kojom upravlja Veliki brat silom osovine reinkarniranom iz vremena ratova, nemaštine i beznađa. Na velikoj farmi sve je isto, sprega SPS-SRS-JUL nas posmatra, doduše nema Slobodana Miloševića, Vojislava Šešelja i Mire Marković, ali ima Ivice Dačića, Aleksandra Vučiča i Aleksandra Vulina. Sve smo bliži narodnim kuhinjama i plavim šerpama u rafovima prodavnica. Samo se vi smejte, ali gazda Jezda glasno najavljuje povratak. Kad vam budu gasili svetlo u 22 sata zarad vašeg mirnog sna i pustih ulica, sve što vam bude ostalo biće osmeh zaleđen do jutarnjih sati i saznanje da to što se u vazduhu oseća jeste vonj farme na kojoj živite ničije živote. One koje su izbacile fekalne tvorevine nastale u septičkoj jami.
Sledeći put, kada naiđe Đurđevdan i kada budete uzeli glasački listić, pre upotrebe detaljno proučite uputstvo. Zbog mogućih indikacija, mera opreza i neželjenih posledica, pre nego što zaokružite nekoga na listiću, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.
