Ne znam kako su nabavljene Škode, ali verujem da je sve po zakonu. Upoznata sam sa slučajem, ali ne znam ko stoji iza, ni ko je investitor (nelegalnog objekta na vrhu Kopaonika). Nemam objašnjenje, nisam se bavila time (o tome kako je firmu Prointer „krenula karta“ u poslovima sa državom). Ne znam koji zvaničnici vređaju medije. Ne znam šta još da uradimo za Gošu. Nisam čula za plakate (na kojima je NUNS predstavljen kao udruženje neprijatelja Srbije). Iskreno pokušavam da razumem kako se manifestuje manjak slobode medija u Srbiji.
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović
Ako je suditi po izjavama Ane Brnabić, u poslednjih godinu dana, deluje da je predsednica vlade u “neobaveštenosti” nadmašila samog Vojislava Koštunicu. Međutim, Brnabić je samo javno ispunjavala jednu rečenicu iz svog ekspozea, pročitanog u skupštini Srbije 28. juna 2017. godine: „Daću sve od sebe da ne upadam u zamku da pomislim da imam unapred spreman odgovor na sve“.
Nažalost, i mnogo pre isteka godinu dana, postalo je jasno na kojoj su adresi spremni odgovori. Čak i pre nego što je
postavljena na mesto predsednice vlade ona je, van bilo kakvog uporišta u Ustavu i zakonima, izjavila, da „Vučić treba da ima ulogu mentora nad premijerom u prvih nekoliko meseci“.
Ana i Rusi
Mandat nove premijerke počeo je neočekivano. U intervjuu za Blumberg, samo nedelju dana nakon postavljenja, Ana Brnabić je – bar prema Blumbergu – izjavila da „ako Srbija bude primorana da bira između bližih odnosa sa Rusijom ili članstva u Evropskoj uniji, izabraće ovo drugo“.
Podigla se standardna nacionalistička i „patrijotska“ dreka, a sve se završilo tako što je nova predsednica vlade Srbije lično odnela transkript intervjua Blumbergu ruskom ambasadoru u Beogradu Aleksandru Čepurinu.
„Dala sam stenogram razgovora zato što je važno zadržati kontinuitet da predsednik Vlade bude otvoren i iskren prema svakom svom partneru. Nisam se pravdala“, pravdala se Brnabić nekoliko dana kasnije.
Ana i Fijat
U julu se suočila sa štrajkom u Fijatu. Objektivno težak problem u kome je Ana Brnabić nepogrešivo davala pogrešne izjave, stajući na stranu italijanske kompanije, a ne radnika i građana Srbije:
„Nama će sutra biti jako teško da dovedemo bilo kog novog investitora kada nema sigurnosti da će radnici kolektivni ugovor, o kome se pregovara i potpisuje sa sindikatima, poštovati, već da će svaki ugovor moći da se prekine štrajkom zato što se traže bolji uslovi“,
rekla je Brnabić.
Glupi avgust
U avgustu je sledio gaf za gafom. Najpre je premijerka pokazala da, iako je na čelu vlade, ne zna koje su ingerencije izvršne, a koje zakonodavne vlasti. Tvitnula je da je na vladi „usvojen Zakon o elektronskom dokumentu“, iako Skupština niti je raspravljala niti glasala o tom zakonu.
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović
Potom je još jednom nepogrešivo stala na pogrešnu stranu, kada se očitovala glede jedne od umotvorina Aleksandra Vulina – da bi trebalo kačiti Vučićeve fotografije u službenim prostorijama vojske i Ministarstva odbrane kako bi se jačao kult države Srbije. Iako svaki predlog Aleksandra Vulina treba smestiti u ediciju “zdravog razuma”, Brnabić je našla objašnjenje. (slušamo Anu Brnabić)
„Mislim da treba da se nastavi da se jača kult nacionalnih simbola pre svega u Srbiji – i grba i zastave, i mislim da je to nešto što nam je malo falilo u prošlosti, tako da nemam nikakav problem sa tim da se slike predsednika stavljaju u institucijama, državnim institucijama“.
Avgust je Ana Brnabić okončala izjavom da „njen kabinet sprema mere koje će donekle kompenzovati gubitak BDP-a usled suše“.
Ana i mediji
U više navrata premijerka je delovala kao da ne razume svet i sistem u kome živi. Jedan od poslednjih primera – nakon kog vam preostane samo da kažete “čekaj, bre“ – bio je i prilikom zahteva MMF da Vlada Srbije na sistemski način uredi isplatu penzija i da ukine zakon kojim su bile smanjene penzije u novembru 2014. godine.
Nipošto,
odmah je uzvratila Brnabić, ako ukinemo zakon kojim su smanjene penzije, smanjili bismo penzije za 80 odsto penzionera. PR služba predsednice vlade zbilja obavlja svoj posao najbolje što može i za razliku od PR službe prethodnog premijera, koja je potpuno ignorisala medije poput Istinomera, sadašnja se trudi da odgovori kada god može. No, kad premijerka svojevoljno pokaže razmere svoje nekompetentnosti, poput ove izjave o penzijama, svakom, pa i najboljem PR timu na svetu ostaje samo da se „pravi mrtav“ i da ne reaguje.
Međutim, možda još veće nerazumevanje od ovog kako funkcioniše penzioni sistem, Ana Brnabić je pokazala i pokazuje još uvek kada je reč o ulozi medija. „Verujte mi, iskreno pokušavam da razumem kako se manjak slobode medija u Srbiji manifestuje”, izjavila je premijerka umesto da pogleda makar jednu fotografiju na kojoj SNS obezbeđenje davi mladog fotoreportera i fizički odnosi novinarku Danasa na dan inauguracije Aleksandra Vučića, i da shvati i sama.
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović
Kada je Pokret socijalista Aleksandra Vulina saopštio da je novinar Stevan Dojčinović „narkoman, strani plaćenik i pirsingovani mazohista“ (a sve, naravno, jer je KRIK „provalio“ sada čuvenu darežljivu tetku iz Kanade, tetku Vulinove supruge), Ana Brnabić je, pogađate, ponovo reagovala nepogrešivo pogrešno: izjavila je da „da razume emotivnu reakciju Pokreta socijalista na pisanje portala KRIK“ (kakve emocije još sve ima Pokret socijalista?), i da se nije oglašavala ovim povodom pošto je u pitanju „sukob između jedne političke stranke i jednog portala“.
Ostao je legendaran razgovor Brnabić sa novinarom televizije N1 o „
negativnom klipingu četvrtkom„, kao još jedna potvrda da premijerka izgleda misli da mediji treba da služe kao PR služba vladi, ministrima i, naravno, predsedniku.
Bilo je još, budimo blagi,
čudnih izjava Ane Brnabić o medijima: „da nema istraživačkog novinarstva u Srbiji“, „da sada ima nedostatka istraživačkog novinarstva, ali ne zato što to guši vlada, već ga nema, jer nema objektivnog novinarstva u Srbiji, odnosno jako je malo objektivnih novinara“.
Ana i integritet
„Potrebna je rekonstrukcija Vlade, što pre, jer postoje određeni članovi kod kojih je lična sujeta prevelika i koji nisu dobri timski igrači, a Vlada mora da bude tim, jer bez tima nema rezultata”, rekla je predsednica Vlade krajem marta 2018. godine.
I, šta je tim povodom učinila? Smenila je individualce u Vladi?
Dapače, pozvala je mentora u pomoć: „Zato sam zamolila predsednika Srbije Aleksandra Vučića čim se vrati iz Brisela da u najkraćem roku razgovaramo o tome i da se sa njim kao predsednikom najveće partije koja učestvuje u vlasti konsultujem u vezi sa personalnim rešenjima.“
Deset dana kasnije je shvatila da rekonstrukcija Vlade u ovom trenutku „apsolutno nije tema“ jer „
imamo preča posla”.
Sve do danas rekonstrukcije nema, svi individualci i dalje sede u vladi, a tema se u funkciji spina sporadično pojavljuje u tabloidima.
U maju Brnabić nudi svoju ostavku – ne Skupštini koja ju je izglasala na mesto predsednice Vlade, već Vučiću – zbog
homofobnog tvita ministra Nenada Popovića. I tu je Brnabić, u pogledu stava prema Popovićevim umotvorinama o „gej slikovnicama“, nesumnjivo bila u pravu, i s razlogom je reagovala (mada eno ga Popović i dalje sedi kao ministar u njenoj Vladi):
„Mislim da je ministar Popović pomešao sve teme. (…) I gej ljudi imaju reproduktivne organe. I gej ljudima nikakav ministar i nikakva vlada ni na kakvom svetu ne može da odredi da li će da imaju ili nemaju decu”, izjavila je Brnabić.
Ništa ni dodati ni oduzeti. Prave reči na izgred ministra. No, kako je
primetio Teofil Pančić, to je i problem – što je reagovala tek kada je direktno bila napadnuta, a da „bezmalo godinu dana uspeva da bude hladna kao špricer i opasno tiha na sve skandalozne svinjarije Vučića i njegove kamarile, na sve ono što ozbiljno degradira i usvinjava ovo društvo, svodeći ga iz dna u dan na nivo palanačke despotije najnižeg reda“.
Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović