Godišnjica napada na Kule bliznakinje – i dalje u lavirintu teorija zavera

Pripadnici Al-Kaide oteli su 11. septembra 2001. godine četiri putnička aviona. Dva aviona su u razmaku od 16 minuta udarila u kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku. Kule bliznakinje imale su po 110 spratova, obe su se srušile u roku od sat i četrdeset minuta. Paralelno se treći avion zario u zgradu Pentagona, a četvrta letelica pala je u Pensilvaniji. Prema pisanju BBC-a, sveukupno je živote izgubilo 2.977 ljudi, ne računajući 19 otmičara. Stradalo je svih 246 putnika i članova posade u četiri aviona. U Kulama bliznakinjama, poginulo je 2.606 ljudi – na licu mesta ili kasnije od povreda, a u Pentagonu je stradalo 125 ljudi.

I 23 godine nakon terorističkog napada, mnogih službenih izveštaja o istragama američke Federalne agencije za upravljanje vanrednim situacijama (FEMA) i Nacionalnlnog instituta standarda i tehnologije, i detaljnog izveštaja Specijalne komisija za terorističke napade na Sjedinjene države, i dalje kruže narativi koji dovode u pitanje zvanične podatke i rezultate istrage i istovremeno se prepliću u tvrdnji da je napad režiran i da su SAD umešane u to.

*Amerika stoji iza napada na Kule bliznakinje (dopustila je napad za koji je imala informacije da će se dogoditi)

Nakon terorističkog napada na Kule bliznakinje, onlajn svet se i tada istakao kao pogodno tlo za širenje dezinformacija. Kako navodi Index.hr dokumentarni film Loose Change, koji je objavljen na internetu 2005. godine, brzo je postao viralan i prvi je popularizovao teoriju zavere da je napad 11. septembra bio napad iznutra, odnosno da ga nisu izveli teroristi Al-Kaide, već da ga je izvršila sama američka vlada ili takozvana „duboka država” kao opravdanje za dugogodišnji rat protiv terora.

Dok su se, kao alternativna istina, širili narativi da je Bela kuća organizovala napad u sopstvenoj državi, „blaža” verzija tvrdila je da su tadašnji predsednik Džordž Buš i američke obaveštajne službe znale da se sprema napad, ali da su ga namerno dopustili.

I mediji u Srbiji godinama nakon napada davali su prostoru širenju teorija zavere o ovoj temi. Na primer, Informer je 2016. godine objavio tekst pod naslovom: ŠOKANTNI PODACI O RUŠENJU KULA BLIZNAKINJA: Teroristi delili kuću sa obaveštajcem FBI!. U tekstu se navodi da se najbolja šansa za sprečavanje terorističkog napada „nalazila se pred nosom bezbednosnih službi”, uz objašnjenje da su dvojica napadača 11. septembra 2001. godine, sve do samog napada delila kuću s obaveštajcem FBI-a.

„Ali, nisu samo zakazale bezbednosne službe FBI-a već i američke vlasti koje su zanemarile nekoliko izdanih upozorenja kojima su se napadi na WTC, Pentagon i Belu Kuću mogli da spreče”, piše Informer pozivaću se na “novoobjavljeni izveštaj”.

U specijalnom izveštaju FBI-a, koji se bavi pregledom postupanja FBI-a sa obaveštajnim informacijama pre napada 11. septembra, navodi se da američke obaveštajne službe nisu imale konkretne podatke o napadu.

„Nismo pronašli nikakve dokaze koji ukazuju na to da je FBI ili bilo koji drugi član obaveštajne zajednice imao specifične obaveštajne podatke u vezi sa zaverom od 11. septembra”, piše u izveštaju gde zaključuju da FBI nije bio upoznat sa napadčima i nije povezao važne detalje o njima sve do kraja avgusta 2001. (kada su dobili informaciju da je jedan od napadača ušao u SAD). Čak ni u avgustu, kako se navodi, potraga FBI za njima imala nikakvu hitnost ili prioritet, i nije bila ni blizu njihovog lociranja u vreme napada.

Kao poseban dokaz tezi da su Amerikanci znali da će se dogoditi napad na Kule bliznakinje navodi se i to da je Svetski trgovinski centar osiguran od terorizma dva meseca pred napad, a ovoj temi Istinomer je već pisao. 

Kule bliznakinje osigurane su dva meseca pre napada zato što ih je tada zakupio američki biznismen Lari Silverstajn. On je bio u obavezi da osigura Svetski trgovinski centar. Kada govorimo o „pokriću osiguranja od terorizma”, bitno je istaći da je to zapravo pokriće koje ne isključuje terorizam, objasnio je „Snopes”, koji se takođe bavio ovom temom.

*Napad na Kule bliznakinje izrežiran, srušene su iznutra eksplozivom

Poseban ugao o ovom događaju daje narativ da je napad na Kule bliznakinje izrežiran. Navodi se mnogo verzija događaja – da su avioni montirani na snimcima, a da su zgrade srušene ekplozivom i da su pre napada bili postavljeni eksplozivi.

O tome da pre udara aviona nisu bile postavljene bombe, piše portal „Verify”. U zvaničnim istraživanjima se navodi da nema dokaza da su neboderi srušeni pomoću eksploziva, odnosno tragovi eksploziva nisu pronađeni. Tragovi ovog narativa stigli su i do srpskih medija koji su 2015. prenosili kako tvrdnje jednog „arhitekte” da je napad izrežiran.

*Jevreji upozoreni, Izrael napao SAD kako bi ih zavadio sa arapskim svetom

Da nisu srušeni eksplozivom, već da su napad izveli izraelci kako bi zavadili Ameriku sa muslimanskim svetom govori još jedna teorija zavere. Na Fejsbuku se prethodnih godina delila manipulacija prema kojoj navodno „nijedan Jevrejin nije ubijen u napadima” zato što je „4 hiljade jevrejskih službenika u Svetskom trgovinskom centru unapred dobilo upozorenje da ne dođe na posao”.

Istinomer je već pisao o tome da je među žrtvama napada na Kule bliznakinje bilo i Jevreja. Kao i da nema dokaza da je iko bio upozoren na predstojeći napad.

Teoretičari zavera veruju i da je napade organizovala izraelska vlada kako bi navela Ameriku da napadne njene regionalne neprijatelje, ili da je odgovornost na „moćnoj jevrejskoj eliti koja kontroliše svetske događaje iz senke”, piše BBC.

Međutim, da su Jevreji i Izraelci bili među žrtavama napada na Kule bliznakinje svedoče i brojni novinski izveštaji nakon terorističkih napada, piše i „Snopes”.

*Avioni nisu udarili u Kule bliznakinje, a mlazno gorivo ne može da istopi čelik

Još jedna u nizu teorija zavere je da avioni od aluminijuma nisu mogli sami srušiti nebodere koji su izgrađeni od betona i čelika, kao i da mlazno gorivo ne može da istopi čelik.

U rezimeu istraživanja Nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju navodi se da su jačina udarca i požari iz avionskog goriva oslabili nebodere, što je dovelo do njihovog konačnog urušavanja.

„Otprilike 200 tehničkih stručnjaka pregledalo je desetine hiljada dokumenata, intervjuisalo više od 1.000 ljudi, pregledalo 7.000 segmenata video snimaka i 7.000 fotografija, analiziralo 236 komada čelika iz olupine, izvršilo laboratorijska ispitivanja i kreiralo sofisticirane kompjuterske simulacije sekvenci događaja koji su se desili od trenutka kada je letelica udarila u tornjeve do njihovog rušenja”, navodi se u izveštaju NIST-a.

Iako je tačno da sagorevanje mlaznog goriva ne može da istopi čelik, ono može da ga ošteti, piše „The Verify”. U napadu 11. septembra, mlazno gorivo je bilo dovoljno vruće da savije čelik i doprinese urušavanju zgrada.

NIST je objasnio da su višespratni požari zapaljeni mlaznim gorivom, koji su dostigli temperaturu do 1.800 stepeni Farenhajta, „značajno oslabili” strukture zgrada.