Golubarnik

Golubovi pismonoše su poleteli da spasavaju Kosovo i Metohiju, nijedan od njih ne zove se Tomislav Nikolić. A tako je želeo da se vine put neke od destinacije (do skora njemu omražene) Evropske unije. Ministar vučjeg imena, i prezimena poput mog, namenio mu je tradicionalno prijateljski Džibuti ili kako god da se zove zemlja u koju je Toma trebalo da otpravi ministrov tisak sa zaglavljem „ne priznajte, molimo vas“. Tomi se adresa na koju je trebalo da odleti nije dopala, kao što se ni primaocima pošiljke ne dopadaju molbe ministra koji se slučajno preziva kao ja.

Emisari mog prezimenjaka raznose moleban u pedesetpet zemalja sveta za koje se opravdano sumnja da bi mogle da načine onaj nepopularan korak kojim bi nam se opasno zamerile. Mogle bi posle savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde da nahrane goluba, požele mu dobar let do kuće i priznaju Kosovo. Povratak pokislih golubova značio bi da je tekst pisama koje izaslanici velikog vrača inostrane politike – koja je izgubila sve dosadašnje bitke za Kosovo i Metohiju – ličio na vapaj koji niko ne želi da čuje.

Bilo je predloga da se Kosovo spasava dostojanstvenije. Tužakanjem, na primer. U agitovanju za pisanje tužbi protiv 69 zemalja koje su priznale Kosovo prednjačili su kohabitori iz jedne od Vlada a sadašnji predstavnici stranke u poltičkom vakuumu. Svađalački ton sa pola sveta, na sreću, nije naišao na razumevanje čime su sprečeni silni budući porazi pred sudovima a zagovornicima tužilačke ideje uskraćena politika izolacionizma i otuđenja od svih. Osim od Rusije i Kine. Visoka cena dostojanstva tužbe. Plus sudske takse.

Dok ministrova pisma u ove vrele letnje dane tumače u 55 zemalja, on se vredno priprema za još vreluju jesen kada će pred Ujedinjenim nacijama osvanuti Deklaracija o Kosovu i Metohiji. Tekst, za koji su glasali gotovo svi u Paralemntu a da nisu znali nijednu njegovu reč, ne razlikuje se previše od svega što smo na tu temu već videli i čuli. Prepoznatljiv rukopis. Ako do sada nije uspeo da ubedi najmoćnije u pravo Srbije kako će sada posle poraza u haškom MSP-u?

Posle izgubljene pravne borbe pre Većem četrnaestorice politička borba pred više od 190 zemalja ima šanse koliko i da Zvezda najzad ove jeseni zaigra u Evropi. Savetodavno mišljenje MSP-a već je ocenjeno kao politizacija kosovskog pitanja te kao takvo dobija još veće uporište u političkim organima Ujedinjenih nacija u kojima će se rasprava o Kosovu i Metohiji nastaviti.

Pre odluke Suda u Hagu, politička borba nije bila uspešna, posle sudske odluke problem je ponovo vraćen u političku ravan. A očito da iz nje nije nikada ni izlazio. Međunarodni sud pravde, najviši pravni organ Ujedinjenih nacija rekao je svoje, ima li ikoga ko očekuje da će se većina u toj organizaciji oglušiti o sudsko mišljenje? Osim mog prezimenjaka i po kojeg goluba pismonoše. Da, i Kine i Rusije.

Golubovi su odleteli, među njima nema Tome, nema ni preteranog optimizma. Ne zbog toga što Toma nije među njima, već zbog toga što su jastrebovi opasnije ptice od golubova. Njima su golubovi otišli na noge. Odavno već potkresanih krila.