Gordana Čomić ili pobeda žute hobotnice

Jer, realno, Gordana Čomić je veliki dobitnik savremene političke istorije. Kome je još uspelo da posle decenija staža u Demokratskoj stranci nastupi na izborima na listi nazvanoj „Ujedinjena demokratska Srbija“ ili, kako su je zvali Udes, da ne osvoji više od jedan odsto glasova i postane ministarka. Činilo se nemogućim, ali možda i ne toliko, s obzirom na to da je Gordana Čomić u poslednjih nekoliko godina, dok je još bila poslanik Demokratske stranke, uporno ponavljala da joj je drago što su naprednjaci preuzeli od DS-a politiku prema Evropskoj uniji.

Čomić, u stvari, i dalje ispunjava svoju evropsku misiju, samo s drugim ljudima. Nešto slično kao kad Čeda Jovanović kaže da ne može da kritikuje Vučićevu politiku prema Kosovu kad je to politika LDP-a. Tako da, jedan po jedan, skupljaju se dokazi da je zapravo sve baš kako bi trebalo da bude. Školovani, iskusni i prepredeni sprovode svoje zamisli, a „oni drugi“ veruju da je aktuelna vlast baš po njihovoj meri. Bravo za obe strane!

Ako je sramotno, ali je korisno

Mislili smo da nas posle onog malog Senića ništa više neće iznenaditi. Otkako se taj simpatićni dečko, nakon zaklinjanja da neće brijati bradu dok ne padne Aleksandar Vučić, obrnuo, te podleteo pravo pod skute istog Vučića, sve je postalo očekivano. Bilo je tu raznih preletača (čitati glasom Ace Informacije): Jovanov, Filipović, Senić, Trivan, Mali, Mihajlović, Vesić, Nedimović, Šormaz, Marinković, Filipovski. I taman kad više nije ni bilo zanimljivo, pojavi se zvezda prelaznog roka – Čomić. Gordana Čomić.

Jeste, odmah su se javili mnogi da kažu „kako to nije ništa čudno“ i da se to znalo još od kada su je „streljali sa zavezanim očima“ jer nešto što više ide na ruku vladajućoj ekipi nije viđeno još otkako je Vuk Drašković, u sred velike gladi i rata, obećavao plate od hiljadu maraka. S druge strane, otkako je Čomićka postala ministarka, lestvica za preletače podignuta je na najviši mogući nivo.

Bilo je ministarskih mesta za ove što su preleteli ranije, što su na vreme nanjušili propast „žute hobotnice“, kako je sada nazivaju i jedni i drugi. Pa pomenuti nesrećni Senić je mislio da je „ponuda koja se ne odbija”- mesto predsednika opštine. Kakav danak neiskustvu.

Šta tek reći za one verne partijske kadrove koji su svoj obraz davno stavili pod noge višem interesu i godinama tu istu Gordanu Čomić u skupštini maltretirali, terali napolje i nazivali najpogrdnijim imenima. A onda im je njihov savršeni vođa doveo tu Čomićku kao ministarku i oni moraju, na zvonce, da glasaju za ono što im ministarka bude predložila. Tako da, svidelo se nekome ili ne, Gordana Čomić nije šamar žutima, oni su već pogaženi i do te mere uništeni (kako je i sama Čomić rekla) da ih više ništa ne boli.

Ministarka Čomić je šamar svim naprednjacima i njihovim pristalicama, i onima koji su pre naprednjaka bili radikali i onima koji su tek s Vučićem probudili svoje političke ambicije. Pa samo slušajte Veroljuba Arsića, stari radikalsko-naprednjački kadar koji još nije dobio važnije zaduženje nego da, sakriven iza skupštinske govornice, besramno vređa sudiju Miodraga Majića i predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića. Ili još strašniji primer poslanika Aleksandra Martinovića, koji godinama dokazuje da je dovoljno veran, koji je na čelu skupštinskih napadača na sve koji u Vučiću ne vide najvećeg sina srpskog naroda. I? Ništa. Doktor prava nije postao ni državni sekretar.

Gordana Čomić svima je pokazala da se znanje iz fizike najviše isplati i da onaj ko zna da izračuna kojim će se putem telo kretati do zacrtanog cilja, zna tu putanju i da iskrči.

Kako je njoj uspelo da „ Velji Lug u Nezuke sađe“, možemo da naslutimo samo iz onoga što je nekada govorila. I to ne 2001. godine kada je kao potpredsednica Skupštine čeličnom rukom disciplinovala radikale, niti kada ih je 2009. godine izbacila sa sednice na 20 dana. Nećemo se vraćati u daleku prošlost kada je poslanica Srpske radikalne stranke Gordana Pop-Lazić gađala cipelom. Mada su to sve dodatni dokazi istoj tezi- gde je danas Pop-Lazićeva? A gde je koleginica Čomić?

Žuto seme razdora

Vratićemo se samo poslednjem sazivu, onome pred bojkot, pa kad Čomić, na primer, kaže: “Građani nemaju razloga da se plaše nijedne kampanje DS, sve kampanje DS od 1990. godine do današnjih dana bile su kampanje koje su u srži imale modernizaciju, evropeizaciju i reforme društva u Srbiji. Meni je drago što su neke stranke prihvatile ideju, a boga mi i kampanju i slogane DS, a boga mi i kadrove DS. (Izvor: Steno beleške 14. Decembar 2016.)

Ili kad vešto prizna poraz, ali najavi nastavak.

„Vrlo kratko, nema razloga da se uzbuđuje bilo koji narodni poslanik, uz puno poštovanje za ponovljen stav o svemu onome što smo mi žuti uradili. Omlatili ste nas, sa’ranili, samo što ne znate da smo seme. Fala vam bar na pokušajima da ovde u ovoj sali razgovaramo jedni sa drugima, a ne da saopštavamo folklorne tekstove o onome šta je bilo i o optužbama ko je crn, a ko je beo, i zašto može da se bude dobar samo ako se pokaže da je onaj drugi loš. (Izvor : Steno beleške 5.novembar 2018)

Pa na istom zasedanju gotovo najava budućeg angažmana u rečima: „Etika je nestala iz politike i otuda taj ogroman prostor moralne korupcije u kojima se bira koga ćeš da razapinješ, a koga nećeš.“

Umela je Čomić da zavara trag i upozori kolege naprednjake da počnu da govore o zakonskim rešenjima, a ne da čitaju “sastave kojima se promoviše svoja Vlada”, da im zapreti da će, ako se ne vrate temi, i ona početi priču o Srpskoj listi na Kosovu, o dosijeima svih članova Srpske liste i o Milanu Radojičiću i predsedniku Vlade u kojoj Srpska lista učestvuje – Ramušu Haradinaju.

“Ako imamo sve jedno lice sa kriminalnim dosijeima, ako imamo predsednika Vlade u Prištini sa kriminalnim dosijeom, a ovde svi smatramo da je Kosovo neotuđivi deo Srbije, onda smatram da je razgovor o tome kako ti kriminalci imaju nameru da u vanrednim situacijama i katastrofama rade, da o tome podelimo informacije.“

Kada se razmatrao zakon o zaštiti podataka o ličnosti, Čomić je rekla da je u suštini zloupotreba podataka ozakonjena, ali i istakla da s jednakim gađenjem to konstatuje kada je reč o predsedniku Srbije, Vlade, ministarki ili ministru unutrašnjih poslova, koliko i kada se radi o bilo kom kolegi poslaniku, uključujući poslanike vlasti ili poslanike opozicije.

Pitala se glasno odakle nama ideja o dualnom obrazovanju?

“Par eksperata švajcarske privredne komore ima nedostajuća sredstva za njihove potrebe. To razumem, to je ljudski, skroz. Nije važno kolika su ti primanja, važno ti je koliko su troškovi, a švajcarski eksperti imaju visoke troškove. Odatle ideja da švajcarska privredna komora izvede eksperiment u Srbiji zajedno s Privrednom komorom Srbije, sa švajcarskim ekspertima, koje ćemo mi da plaćamo. (Izvor Steno beleške 25. Oktobar 2017)

A najčešće je tražila istragu o padu helikoptera i pogibiji sedmoro ljudi. Još zvone njene reči : “Moja želja da Narodna skupština o tome raspravlja je taman toliko na tragu da se utvrde činjenice o dva nedostajuća odgovora na dva važna pitanja – od koga je ministar odbrane Bratislav Gašić dobio informaciju na osnovu koje je procenio da je potrebno izdati usmenu naredbu o spasilačkoj misiji „Helikopter“ i ko je menjao plan leta kada se helikopter vraćao sa mesta nesreće gde je spašena jedna beba tek rođena?”

Danas je Skupština bolja nego ikad jer ovakve neprijate teme niko ne poteže, a ministarki za dijalog to nije u opisu posla.

Govorila je poslanica Čomić da premijerka, čijoj vladi danas pripada, “ne čita zakone za koje je nadležna.” (Izvor: Steno beleške 4.10 2018) Bila je svojevrsni branik Demokratske stranke dok joj je još bilo pomoći.

„Dakle, što se mene tiče, ružite sve žute koliko god vam volja. Za svaki istražni proces, za svaki sudski proces, mi smo vam na raspolaganju, kao što smo i bili poslednjih sedam godina. No, rezultati istraga i sudskih presuda pravosnažnih manjka. Tako to biva sa ruženjem i sa praznim blaćenjem ljudi koje ne podnosite zato što vas je pobedila ideja koju smo mi nosili, nosimo i nosićemo je 28 godina. Ja sam zadovoljna što ste se pridružili evropskoj Srbiji, modernizacijskoj ideji, koaliciju koju je činila DS, što ste načinili jedan težak, neverovatan korak da iskoračite iz mitske, nasilne, gubitničke Srbije u pobedničku. To je dobro za Srbiju, a žute ružite.”

I tu, baš kod prelaska iz gubitničke u pobedničku Srbiju, put je kojim se prelazi u Vladu pod vođstvom Ane Brnabić. To prepoznavanje tima u kojem sede pobednici, ta otvorena vrata ka jednakosti za sve. Poslanica Čomić uspela je što niko nije – da dok je još bila u opoziciji predloži dva zakona iz oblasti rodne ravnopravnosti i da za njih dobije podršku naprednjačke večine. Konačni trijumf očekuje se kada iz njenog ministarstva u skupštinu bude stigao zakon o istopolnim zajednicama. Ministarka će i tada poručiti: “To je dobro za Srbiju, a žute ružite.”

A onima koji glasaju na zvono ni tada neće biti jasno kako je “žuta hobotnica” opet pobedila i kako među ministrima opet ima “više žutih nego naprednih”.

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović