Gospođa tašta i domaći deterdžent
Kada smo se poslednji put družili na ovim stranama Darko Šarić je naprasno poželeo da se uveri u verodostojnost rezultata parlamentarnih izbora i za tu priliku ekspresno je dopremljen brzom poštom, najpre u zemlju (svog) porekla, a potom i u zemlju koja „brine” o poreklu (njegove imovine). Stigao je uvezan kao paket, ali to još nije razrešilo dilemu o tome da li se predao pošto je uhapšen ili je uhapšen pošto se predao. Od tada do danas proteklo je podosta glavnih sudskih pretresa u procesu protiv Šarića i ostatka držine, sasvim dovoljno da se javnost upozna s njegovim šarmom i neboplavim džemperom. I dok se on u sudnici cerekao, organi reda, zakona i gonjenja radili su danonoćno. Rezultat nije zanemarljiv: uhapšeni su jedna bivša ministarka, jedan važeći direktor, a jedan zamenik direktora tajne službe pokušao je da prevari mašinu koja otkriva laži.
Slučaj Jasne Matić, bivše ministarke za telekomunikacije govori o čak milion evra stečene imovinske koristi u vremenu u kojem je Matićeva vodila ministarstvo. Pominje se i jedna od mnogobrojnih (fantomskih) agencija kojima Srbija obiluje, za ovu priliku nazvana SIEPA (Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije) preko koje je (i zahvaljujući kojoj) milion evra državnog novca postao imovina nečijih privatnih džepova.
Direktor Inspektorata za rad Ministartsva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Dragoljub Peurača uhapšen je pod sumnjom da je primao mito od 15.000 evra. Istraga kaže i da je taj novac uzeo pošto je reketirani vlasnik firme „Men pauer” odbio da plati dvostruko veću sumu, pa je osumnjičeni pristao na cifru „daj šta daš”.
S tim u vezi zamenik direktora Bezbednosno-informativne agencije Dragan Marković Markoni saslušan je u policiji, ali je na poligrafu „pao”. Na pet pitanja u vezi sa saučestvovanjem u Peuračinom reketiranju vlasnika preduzeća „Men pauer”, Marković je pokušao da obrlati pametnu mašinu što je ova detektovala kao obmanjivanje. Čuvši za događaj, delegacija Srbije koja boravi u Briselu oglasila se porukom da će se tehnička vlada pozabaviti slučajem „Marković protiv detektora laži” čim se Vučić i Dačić vrate u Beograd. Marković je, ne časeći časa, odmah zatražio razrešenje s funkcije koju obavlja. Reklo bi se, jedan od oblika modernog harakirija. Bez krvi i bola.
Šta se još dogodilo? Izvesna gospođa Milka Ninković vlasnik je diplomatske putne isprave koja je čini posebnom u poređenju sa ostatkom biračkog tela vernog njenom zetu Tomislavu. Gospođa Milka, izvesna i posebna, poseduje diplomatski pasoš kao ulaznicu za sve zemlje sveta u koje – za svog osamdesetpetogodišnjeg životnog veka – još nije stigla da ode. To tvrde izvori iz Ministarstva inostranih poslova, ali neki drugi izvori iz istog ministarstva tu tvrdnju opovrgavaju. Ko je gospođa i kome je ona važna? Milka je u svojoj izvesnosti i posebnosti zaslužila pasoš kao majka gospođe koju Tomislavljevi sinovi zovu mama. Rogobatne li i nerazumljive rečenice. Liči na gospođin diplomatski status. Kraće, gospođa je gospođina mama. Kraće, gospođa je tašta. Kraće – Tomina.
Ukoliko bar jedan izvor iz ministarstva na poligrafu dokaže istinitost svojih navoda, dotična Milka Ninković, majka Dragice (udate Nikolić) supruge predsednika Tomislava Nikolića, moći će, zahvaljujući pasošu, u prijateljske i bilateralne posete zemljama širom svih meridijana, ruku pod ruku s naslednicom. To joj dalje pruža mogućnosti da na bilo kom delu tla Ujedinjenog kraljevstva uz čaj divani sa Elizabetom od Jorka ili da pod Brandenburškom kapijom s veziljom Angelom poradi na novom Vilerovom goblenu „Pogled s Krima”.
Ovo s pasošem i diplomatijom nema veze s prethodno troje/četvoro koji se terete za proneveru, korupciju i pranje novca. Nema veze ni s diplomatijom, ali ima sa opštom slikom društva u kojem ništa nije nemoguće, pa ni to da vremešna gospođa majka i tašta zavredi putnu ispravu najvišeg ranga. Jedan pasoš manje-više i nije neka senzacija. On je samo posledica. Kao što je i ono s novcem uobičajena radnja tranzicione veš-mašine. Program pranja i ispiranja rublja. Rublje, osim što su klirinška valuta, jesu i srpsko ime za veš, prljav, a evro, dolar, franak, pa i dinar sinonimi su za klirinšku valutu. Avaj, i posle centrifugiranja, veš miriše na domaći deterdžent.
