Građani sve ravnodušniji prema EU

Za prosečnog građanina Srbije televizor je i dalje bez premca kada je reč o informisanju. Čak 62 odsto građana se o političkim i društvenim temama informiše putem televizije, 40 odsto preko internet portala, a tek 11 odsto putem štampanih medija. Nеšto više od polovine (56 odsto) veruje samo provladinim televizijama, petina samo kritičkim, dok 11 odsto veruje i jednim i drugim, pokazalo je terensko istraživanje koje je Crta sprovela u periodu od 24. septembra do 3. oktobra na uzorku od 1000 ispitanika.

Najgledaniji je i dalje RTS, putem kog se informiše 41 odsto građana koji se prvenstveno oslanjaju na televiziju. Duplo manje gleda televiziju Pink (18 odsto), dok 16 odsto kaže da najviše gleda N1. Ako se posmatraju samo oni koji koriste usluge kablovskih operatera, dolazi se do podatka da svaki drugi stanovnik prati televiziju putem državnog Telekoma Srbije (48 odsto), dok više od trećine koristi SBB (37 odsto). Najviše građana (42 odsto) ima poverenje u RTS, oko četvrtina kaže da veruje televizijama N1, Happy i Pink, a najmanje veruju televizijama Prva i B92. 

Vojislav Mihailović, jedan od autora istraživanja, kaže za Istinomer da to što je televizija i dalje glavni izvor informisanja pokazuje samo koliko nam je društvo staro i koliko i dalje postoji veliko nepoverenje prema sadržajima koji stižu sa portala i društvenih mreža.

„Imamo ogroman broj onih koji koriste portale i društvene mreže, ali kada ih pitamo da li ih koriste za informisanje o aktuelnim društveno-političkim temama, onda taj procenat dramatično pada. Iako posećuju portale, kada su neke važnije teme u pitanju i dalje imaju najviše poverenja u televiziju.“

Kada je reč o internet portalima, među građanima koji kažu da im je to glavni kanal informisanja, najposećeniji je blic.rs (19 odsto), zatim portali N1 (15 odsto) i nova.rs (10 odsto).

Ispitanici koji se informišu putem štampe, najviše čitaju Blic (18 odsto) i Politiku (17 odsto), slede Informer (13 odsto), Večernje novosti (11 odsto) i Danas (11 odsto). Građani kažu da najviše poverenja imaju u Blic, zatim u Danas, Večernje novosti i Kurir, dok nešto manje poverenja imaju u Politiku i Informer. Više od četvrtine nema poverenja ni u jedan štampani medij.

Da mediji imaju veoma važnu ili uglavnom važnu ulogu u oblikovanju političkih stavova smatra čak 80 odsto građana, a više od polovine (55 odsto) misli da su srpski mediji pod značajnim političkim uticajem.

Demokratija sa čvrstom rukom

Mišljenja su podeljena kada se pitaju da li su za demokratiju ili za jakog lidera, pa je petina građana i za jedno i za drugo. Više od polovine (54 odsto) saglasno je sa stavom da je, bez obzira na sve teškoće, demokratija najbolji politički sistem za Srbiju, dok nešto manje od polovine (45 odsto) misli da je u ovom trenutku najbolje da Srbija ima jednog jakog lidera koga bi svi slušali.

„Srpski ideal je očigledno demokratija sa čvrstom rukom, iako je to manje više nemoguće“, primećuje naš sagovornik.

Kada bi pak morali da se opredele između ova dva sistema, 50 odsto bi izabralo demokratiju, dok bi se 41 odsto opredelilo za autokratiju.

Takođe, demokratija se više poistovećuje sa slobodnim glasanjem nego sa ravnopravnošću učesnika izbora ili smenjivošću partija na vlasti.

„Imamo ljude koji kažu da su za čvrstu ruku, ali onda s druge strane kažu da su slobodni izbori važni, što je prava odlika demokratije. Bitno je i šta više prihvataju od elemenata demokratije. Važno im je da može da se glasa bez obzira da li su akteri u izbornom procesu ravnopravni ili ne. Dakle, neki minimum da se ispoštuje, a to da li su ravnopravni ili nisu to je već manje važno“, kaže Mihailović.

Idemo u lošem pravcu

Za razliku od majskog istraživanja, sada je primetan porast onih koji veruju da Srbija ne ide u dobrom pravcu. Tako 39 odsto smatra da zemlja ide u lošem pravcu, tačno trećina (30 odsto) misli da se kreće u dobrom pravcu, a svaki četvrti stanovnik ističe da se ne kreće ni u dobrom ni u lošem pravcu.

Kao glavne izvore problema sa kojima se suočavaju, najviše građana (43 odsto) navodi socijalno-ekonomske probleme: loš životni standard i niska primanja, probleme sa zaposlenošću, visoke cene, stambene probleme, loš položaj i manjak perspektive mladih.

Uprkos tome, čak 40 odsto njih misli da im kvalitet života ne zavisi mnogo od toga ko je na vlasti, dok isto toliko veruje da prilično i mnogo zavisi.

Ovu paradoksalnu situaciju Vojislav Mihailović objašnjava ovako:

„Vidimo da zbog rata u Ukrajini raste strah ljudi od toga šta će biti sa inflacijom, da li će biti nestašice struje i drugih energenata i naravno da je na prvo mesto iskočilo sve što je vezano za socio-ekonomske probleme. S druge strane kada pogledamo ko je taj koji kaže da politika ne utiče toliko na kvalitet njihovih života, vidimo da su to oni koji glasaju za partije na vlasti. Oni koji su bliži partijama opozicije ili ne veruju ni jednima ni drugima, u mnogo većoj meri veruju da od politike zavisi njihov kvalitet života, što govori o razočaranosti u trenutnu vlast.“

Skoro trećini građana bliže su stranke na vlasti, petini stranke opozicije, dok polovina ne inklinira ni jednim ni drugim, i to je, kažu u Crti, stabilan nalaz u odnosu na ranija istraživanja. Mali procenat (12 odsto) ističe da je učlanjen u političke stranke.

Istraživanje je pokazalo i da četiri od deset građana misli da aprilski izbori nisu bili slobodni i pošteni, a svaki treći navodi pritiske na birače kao najveći problem izbora. Takođe, 46 odsto misli da kandidati iz opozicije nisu bili dovoljno prisutni u medijima u vreme izborne kampanje, dok 41 odsto smatra da jesu bili.

Raste ravnodušnost prema EU

Oko pristupanja ili odustajanja od Evropske unije vlada ravnodušnost, dok su po pitanju referenduma za EU stavovi podeljeni – 42 odsto bi glasalo za ulazak, a 45 odsto protiv. Najviše građana, 36 odsto bi bilo ravnodušno prema pristupanju EU, 28 odsto bi se obradovalo, dok bi se 33 odsto zabrinulo. Još veći procenat – 43 odsto bi bio ravnodušan ako bi došlo do prekida pregovora sa EU.

Građani, međutim, ne bi želeli ni savez sa Rusijom, a najmanje trampu Kosovo za EU. Većina (64 odsto) bi se zabrinula ukoliko bi Srbija postala članica EU uz priznanje Kosova kao nezavisne države. Ako bi pak došlo do odustajanja od EU i formiranja saveza sa Rusijom, zabrinulo bi se 35 odsto ispitanika.

„Verujem da građani vide da je Rusija sve izolovanija i ne vidim da žele da se vrate u situaciju u kakvoj smo bili devedesetih, da budemo izolovani sankcijama zato što smo ušli u ne znam kakav savez sa Rusijom. S druge strane vlada totalna razočaranost u EU. Kada se to poveže sa podacima iz monitoringa medija i kada se vidi koliko ima tog antizapadnog narativa, jasno je da podrška Evropskoj uniji opada“, smatra Mihailović.

Većina je za to da Srbija ostane vojno neutralna (69 odsto). Čak 71 odsto misli da Zapad vrši pritisak na Srbiju da okrene leđa Rusiji, dok nešto više od četvrtine (27 odsto) smatra da Rusija vrši pritisak na Srbiju da odustane od evropskih integracija.

Takav rezultat naš sagovornik objašnjava činjenicom da je Zapad jasno rekao da Srbija mora da se uskladi sa spoljnom politikom EU i uvede sankcije Rusiji, dok iz Rusije, prema onome što čitamo u medijima, stižu poruke zahvalnosti što Srbija i dalje održava svoju neutralnu politiku.

Udaljavanje od ruske pozicije

Iako 64 odsto ili skoro dve trećine građana smatra da je Zapad (SAD, NATO i EU) najodgovorniji za rat u Ukrajini i bliža im je ruska strana u ratu, primetno je udaljavanje stavova od ruske pozicije u odnosu na prve mesece rata. Tako 58 odsto kaže da im je bliža ruska pozicija, a petina (22 odsto) da su naklonjeniji ukrajinskoj strani. Poređenja radi, u majskom istraživanju 66 odsto je reklo da im je bliža ruska pozicija.

Većina takođe misli da Srbija treba da zadrži dobre odnose sa Rusijom, čak i po cenu odustajanja od EU (61 odsto).

Istraživanje Crte pokazalo je i da su građani sve sve zabrinutiji zbog posledica rata na Srbiju i da skoro svi očekuje dalji porast cena, a većina i nestašicu struje i energenata. Pomoć, međutim, ne očekuju ni od Rusije ni od Evropske unije.

Naslovna fotografija: Canva